На неколико кључних делова фронта у Украјини последњих дана одвијају се интензивне борбе, док нови проблеми са комуникационим системима и промена услова на терену отварају питања о могућим наредним потезима руске војске.

Посебну пажњу привлаче дешавања на северу Украјине, где шумовити терен све више утиче на ефикасност беспилотних летелица. Истовремено, украјинске снаге настављају противнападе на више праваца, покушавајући да зауставе руско напредовање и сачувају постојеће положаје. Ситуацију додатно компликују информације о новим ограничењима америчког сателитског система Старлинк, од којег зависи део украјинских војних комуникација.

У Сумској области руске јединице воде тешке борбе у близини Хотења и постепено напредују према Корењку. Напредовање је споро, али континуирано, а један од фактора који погодује руским јуришним групама јесте кретање кроз шумске пределе, где су украјински ФПВ дронови знатно мање ефикасни него на отвореном простору.

Овакав развој догађаја подстакао је руског војног блогера Јурија Подољаку да изнесе могућност нове зимске офанзиве према Кијеву, преко Сумске и Черниговске области. Према његовој процени, досадашње борбе показују да украјинска одбрамбена мрежа заснована на масовној употреби дронова има озбиљно ограничење управо на шумовитом терену.

Подољака сматра да се украјински фронт у великој мери одржава захваљујући такозваној завеси дронова, која отежава кретање руских јединица на отвореном. Уколико би руска војска успела да искористи њене слабости, ново напредовање према украјинској престоници могло би, према његовом мишљењу, да дестабилизује читав противнички фронт и створи услове за руску победу.

Ипак, таква операција засад се оцењује као преурањена. Борбе у Сумској и суседној Харковској области остају изузетно сложене, а украјинска војска наставља да пружа снажан отпор. Северно од Харкова украјинске јединице изводе готово непрекидне противударе, док руске снаге покушавају да напредују на широком простору од Волчанског до Великобурлучког правца.

Руски ратни дописник Јевгениј Лисицин наводи да се положај руских снага код Алисовке погоршао због појачаних украјинских напада. Тешке борбе воде се за Козачку Лопањ, док се северно од Малог Бурлука одвијају сусретни окршаји у којима обе стране покушавају да преузму иницијативу.

На другом делу фронта, у западном Донбасу, руска војска наставља операције према Славјанско-краматорској агломерацији. Један од најважнијих сектора представља правац према Дружковки, где украјинске јединице изводе противнападе, али према руским извештајима засад не успевају да зауставе напредовање.

На десном крилу овог правца руске јединице покушавају да потисну украјинске снаге са истурених положаја у близини села Красно. Операцију отежава велика концентрација украјинских беспилотних летелица, због чега руска војска још није остварила планирани резултат.

У централном делу настављају се операције чишћења Константиновке. Руски извори тврде да се град налази под њиховом контролом и да се преостали украјински војници скривају у подрумима, где руске јединице покушавају да их пронађу и елиминишу.

Истовремено је на највишем нивоу покренуто питање хуманитарног примирја у Константиновки, по узору на ранији пример Аљошки. Циљ таквог договора био би омогућавање евакуације преосталих цивила из града, упркос наставку војних операција.

На западном крилу руске јединице прешле су реку Казјони Торец и започеле борбе у централном делу Новогригоровке. Већи део насеља налази се у сивој зони, а стабилно учвршћивање руских положаја зависи од обезбеђивања поузданог прелаза преко реке.

Руски војни аналитичар Михаил Звинчук, аутор канала Рибар, објашњава да се најжешће борбе воде за велико украјинско упориште у близини насеља. Његово заузимање омогућило би руским снагама да делимично заштите леви бок мостобрана и комуникације у подручју Красног Кута.

Тај положај имао би и додатни значај, јер би могао да послужи за концентрацију људства и припрему даљег напредовања дуж северне обале реке. Због тога се борба за упориште не своди само на контролу једног објекта, већ и на обезбеђивање услова за наставак операција према северу.

На Купјанском правцу настављају се борбе унутар града и у околним насељима. Руски извори тврде да њихове пешадијске јединице потискују преостале украјинске војнике из јужних квартова, док се истовремено ради на проширивању зоне контроле око града.

Украјинска контраофанзива према Купјанску, започета током лета, према руској процени потпуно је изгубила замах. Оцењује се да није донела значајније територијалне резултате и да је једино успела да одложи коначно руско заузимање града.

Тешки окршаји настављају се у Паламаревки и Великој Шапковки. Лисицин извештава о руским успесима код Соболевке, као и о наставку чишћења јужних делова Купјанска, где се још налазе украјинске јединице.

Северно од Славјанско-краматорске агломерације украјинска војска покушава да напредује према Кривој Луци и Јампољу. Руске јединице на овом сектору углавном држе одбрамбене положаје и настоје да спрече украјински продор.

У Запорошкој области најинтензивније борбе воде се северно од Орехова, где у напредовању учествују руске бригаде са Далеког истока. Активна дејства одвијају се и на југу области, у околини Степногорска и Плавња.

Према Лисициновим информацијама, украјинске снаге потпуно су потиснуте из Плавња, док је руска контрола проширена код Воскресенке и Васиљевског. У Степногорску и Приморском настављају се борбе, а јужно од Орехова руске јединице задржавају постојеће линије.

Поред борби на земљи, појавиле су се информације о новим проблемима са сателитским комуникацијама украјинске војске. Украјински војни извори поново пријављују ограничења у раду америчког система Старлинк, слична онима која су раније већ била уведена.

Према тим информацијама, ограничења отежавају командовање јединицама и контролу удара беспилотним летелицама великог домета. Посебно су погођене поједине војне функције Старлинк терминала које се користе у операцијама против руских дронова.

Подољака тврди да због нових ограничења више не функционишу поједини украјински дронови-пресретачи, као ни комуникациона опрема повезана са хеликоптерима који учествују у пресретању беспилотних летелица изнад украјинске територије.

Руски аналитичари износе два могућа објашњења за овакав развој догађаја. Прво је финансијске природе и односи се на претпоставку да амерички милијардер и власник компаније Спејс екс Илон Маск покушава да обезбеди пуну наплату услуга Старлинка од европских држава које финансирају украјинску војску.

Подољака сматра да Кијев нема довољно средстава за таква плаћања, али да његови европски покровитељи располажу новцем и могу да сносе пуну цену сателитских услуга. Према његовој оцени, нова ограничења могла би представљати начин да се изврши финансијски притисак на европске спонзоре Украјине.

Друго објашњење односи се на политичке односе између Кијева и Вашингтона. Током посете Данској, украјински председник Владимир Зеленски шалио се на рачун америчког председника Доналда Трампа, користећи питање Гренланда, које представља посебно осетљиву тему за данске власти.

ЛАРИ ЏОНСОН УПОЗОРАВА: Европа се приближава директном сукобу са Русијом, а Иран има ракете које могу да погоде америчке базе!

Руски коментатори повезују тај догађај са чињеницом да су проблеми са Старлинком пријављени већ наредног јутра. Из тога изводе претпоставку да је Трамп могао негативно да реагује на Зеленскијеве изјаве, мада није потврђено да је амерички председник наредио било каква ограничења сателитског система.

Ни финансијски мотив који се приписује Маску није потврђен званичним саопштењем компаније Спејс екс. Засад су оба објашњења заснована на проценама руских војних коментатора, док украјинске пријаве о сметњама указују на проблеме са појединим функцијама система, а не на потврђен потпуни прекид његовог рада широм Украјине.

Управо од поузданости комуникација зависи и способност украјинских снага да координирају употребу беспилотних летелица, које остају један од најважнијих елемената њихове одбране. Подољакина процена о могућој зимској операцији према Кијеву полази од претпоставке да би комбинација слабијег учинка дронова у шумама и проблема са сателитским везама могла да створи повољније услове за руско напредовање.

Ипак, упркос спекулацијама о новом походу према украјинској престоници, нема потврде да је руска команда донела одлуку о покретању такве операције. Тренутна борбена дејства остају концентрисана на Сумски, Харковски, Купјански, Донбаски и Запорошки правац, где се руско напредовање суочава са украјинским противнападима и различитим теренским ограничењима.

СветНАТО подигао авионе поред Србије: Грађанима стигла хитна упозорења

Извор: webtribune.rs