Бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон оценио је да се свет налази у изузетно опасној фази, у којој би сукоби у Украјини и на Блиском истоку могли да прерасту у шири обрачун Русије, Ирана и европских држава. Он сматра да западне земље потцењују војне способности Москве и Техерана, док јавности представљају искривљену слику ситуације на фронтовима.
Гостујући у емисији „Неутралити Студијс“, Џонсон је говорио о преговорима Русије и Украјине, све отворенијим претњама европских држава Москви, могућем ширењу сукоба са Ираном, али и економским последицама рата на Блиском истоку.
Осврћући се на разговор руског председника Владимира Путина са америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, Џонсон је одбацио оцене из Вашингтона да је састанак представљао значајан дипломатски напредак.
Према његовим речима, руска страна је јасно ставила до знања да Москва неће разговарати са европским државама док оне не одлуче да ли желе мир или наставак конфронтације.
„Док Европа не донесе одлуку да ли жели мир или намерава да настави путем рата, немамо о чему да разговарамо са њима. Ако одлуче да желе мир и изаберу преговарача који има консензус свих чланица Европске уније, онда можемо да седнемо и разговарамо“, пренео је Џонсон суштину Путинове поруке.
Он је додао да Москва, на основу поступака европских држава, закључује да се оне припремају за могући рат и да Русија у складу с тим прилагођава своје планове.
Џонсон је посебно нагласио да Русија, према његовој оцени, неће одустати од територија које сматра својим, укључујући Крим, Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсон.
„Русија неће вратити територије над којима сада вијори њена застава. Ни под којим околностима“, рекао је он, додајући да би украјинске снаге, уколико Кијев жели да оконча рат, морале да се повуку са тих подручја.
Према Џонсоновој процени, Москва ће настојати да успостави контролу и над преосталим деловима Запорошке и Херсонске области, било војним путем или кроз преговоре. Упозорио је и да би, уколико се рат настави, на дневном реду могле да се нађу и друге територије, укључујући Кијев и Одесу.
„Запад лаже сам себе о стању на фронту“
Говорећи о ситуацији на бојишту, бивши аналитичар ЦИА тврди да западна јавност добија погрешну слику о односу снага и да се напредовање руских снага систематски умањује.
Као један од показатеља навео је размену тела погинулих војника, која се, према његовим речима, одвија под надзором Међународног комитета Црвеног крста. Џонсон је тврдио да се у тим разменама враћа приближно 30 украјинских тела на једно руско.
Он сматра да такав однос указује на велике губитке украјинске војске и да се не може објаснити тврдњама да је реч о замрзнутом сукобу у којем Русија не остварује значајније резултате.
„Русија побеђује Украјину. Пораз се не огледа само у томе колико територије Русија може да заузме, већ и у броју губитака које наноси украјинској војсци“, оценио је Џонсон.
Као главне предности руске војске навео је артиљерију, беспилотне летелице и авио-бомбе са системима за планирање и корекцију путање. Према његовим проценама, Русија има предност од три до четири према један у артиљерији, као и приближно три према један у дроновима.
Посебно је указао на употребу руских ФАБ клизећих бомби, тврдећи да је њихов број неупоредиво већи од броја сличних средстава које користи Украјина.
Џонсон је одбацио и тврдње о 541.000 погинулих руских војника, које су се појавиле након наводног хаковања руских база података. Он сматра да је реч о информационој операцији усмереној на стварање утиска да Русија трпи огромне губитке, док се о украјинским губицима готово и не говори.
„Све те лажи о руским губицима, руским офанзивама и освојеним територијама имају један циљ – да убеде Европљане да лако могу да победе Русију. То је лаж“, поручио је Џонсон.
АНАЛИЗА ПЕНТАГОНА: Руси враћају Украјину у мрачни средњи векРусија шири операције, Украјина нема довољно војника
Џонсон је подсетио да је Русија на почетку војне операције 2022. године ангажовала између 125.000 и 150.000 војника, насупрот украјинској војсци која је, према његовој процени, бројала око 600.000 припадника.
Он је оценио да је Москва у почетној фази желела да примора Кијев на преговоре, али да је процес пропао након интервенције Велике Британије и САД.
Након тога, Русија је постепено повећавала своје снаге, а Џонсон тврди да је сада у могућности да истовремено изводи велике операције на више делова фронта.
„Русија сада има довољно снага да спроводи операције у Сумској, Харковској, Доњецкој, Запорошкој, Дњепропетровској и Херсонској области. Украјина једноставно нема довољно војника да заустави руско напредовање“, рекао је он.
Према његовој прогнози, до краја године биће све теже одржавати тезу да Русија не остварује напредак, док је оценио да постоји значајна могућност да Москва до априла или маја наредне године успостави пуну контролу над украјинском територијом источно од Дњепра.
Џонсон упозорава Европу: Стране трупе у Украјини биле би легитимна мета
Посебно опасним Џонсон сматра могуће директно укључивање европских држава у рат. Говорећи о најавама да би Француска, Велика Британија или Немачка могле да пошаљу војнике у Украјину, подсетио је на Путиново упозорење да би такве снаге биле легитимне мете руских оружаних снага.
„Ако Француска, Велика Британија или Немачка покушају да пошаљу трупе у Украјину, оне ће бити легитимне мете“, рекао је Џонсон.
Према његовим речима, то отвара могућност да сукоб престане да буде ограничен на територију Украјине и да се прошири на европске градове.
Он је указао и на улогу САД, тврдећи да америчка обавештајна заједница и војни апарат настављају да пружају активну подршку украјинским операцијама, упркос политичким порукама администрације Доналда Трампа о потреби окончања рата.
Џонсон је оценио да Вашингтон има могућност да значајно утиче на европску политику, али да до сада није искористио ту прилику.
Иран упозорава Европу: Војне базе могу бити на удару
Други велики ризик, према Џонсоновој оцени, јесте могућност ширења сукоба са Ираном. Он је упозорио да европске државе морају озбиљно да схвате претње Техерана да ће бити мете напада уколико дозволе да се њихове војне базе и ваздушни простор користе за операције против Ирана.
Међу потенцијалним метама поменуо је британске базе Ферфорд и Мендвил, америчку базу Рамштајн у Немачкој, Сигонелу у Италији, као и базу Суда на Криту.
Џонсон је оценио да иранске ракете већ имају домет који омогућава напад на поједине од тих објеката, а посебно је указао на развој нових система са већим дометом, прецизношћу и снажнијим бојевим главама.
Као пример навео је лансирање иранских ракета према америчкој бази Дијего Гарсија, која се налази на удаљености од око 4.000 километара.
„Америчка обавештајна заједница је раније процењивала да домет иранских ракета износи око 2.000 километара. А онда су лансиране две ракете према Дијего Гарсији. Тада су у Вашингтону схватили да морају поново да процене иранске способности“, рекао је Џонсон.
Он сматра да упозорења из Техерана нису празне претње и да би европске земље могле да се нађу у домету иранског одговора уколико се директно или индиректно укључе у напад на ту земљу.
Рат на Блиском истоку већ погађа целу светску економију
Џонсон сматра да сукоби у Украјини и на Блиском истоку више не могу да се посматрају као одвојене кризе, јер су већ повезани кроз енергетско тржиште и глобалну економију.
Он је указао да су напади на инфраструктуру у Персијском заливу пореметили снабдевање нафтом, течним природним гасом, сумпором, уреом, компонентама за производњу ђубрива и хелијумом.
Према његовим речима, прве последице несташица биле су привремено ублажене испорукама нафте које су већ биле на мору и коришћењем стратешких резерви. Међутим, те могућности су сада исцрпљене, због чега се последице све снажније осећају у различитим деловима света.
Као пример навео је Грузију, где је, како је рекао, током његове посете Тбилисију приметио да су цене бензина и дизела више него удвостручене у односу на период пре почетка сукоба крајем фебруара.
Џонсон је додао да би обнова оштећене енергетске инфраструктуре у Персијском заливу могла да траје годинама.
Позивајући се на процене руководства саудијске компаније Арамко, навео је да је за опоравак од првобитне штете било потребно најмање две године, али да су каснији напади на нафтоводе, постројења и рафинерије додатно погоршали ситуацију.
„Мислим да је минимално време за поправку сада најмање три до четири године. Други аналитичари говоре чак о седам до десет година“, рекао је Џонсон.
Он је оценио да ће раст цена горива, дизела и авионског керозина имати последице по економије готово свих земаља, а посебно европских држава које зависе од увоза енергената.
Према његовој оцени, продужавање рата на Блиском истоку додатно смањује могућности Европе да финансијски и војно подржава Украјину.
РУСИ ПРОБИЛИ УТВРЂЕНО УКРАЈИНСКО ПОДРУЧЈЕ: Очишћено 300 зграда,уништено 7 оклопних возила...(МАПА)Економска криза могла би да натера Европу да одустане од рата
Џонсон не види непосредан дипломатски излаз из садашње кризе, али сматра да би економски притисак могао да натера европске владе да промене политику.
Он је указао на протесте и немире у Француској, Шпанији и Италији, уз прогнозу да би незадовољство могло да се прошири и на Немачку и Велику Британију.
„Грађани ће тражити да се новац више не шаље Украјини, већ да се троши код куће, на њихове потребе“, оценио је Џонсон.
Он сматра да ће све већи трошкови енергената и зависност Европе од америчког снабдевања додатно појачати незадовољство становништва.
Осврнуо се и на тврдње француских званичника о наводним иранским сајбер нападима на системе за хлађење у супермаркетима, оценивши да такве приче делују апсурдно.
Према његовом мишљењу, уколико би Иран заиста желео да изведе озбиљан сајбер напад на неку европску државу, много значајније мете били би банкарски систем или бензинске станице, а не замрзивачи у продавницама.
САД и Европа све више иду различитим путевима
Један од важних закључака разговора односио се на све дубље размимоилажење интереса САД и европских држава.
Џонсон сматра да би криза могла да доведе до постепеног удаљавања две стране, јер Европа све теже подноси економске последице политике која је у великој мери усклађена са Вашингтоном.
Однос САД и Европе упоредио је са неравноправном везом у којој једна страна има доминантну позицију, док друга трпи последице таквог односа.
„У једном тренутку или настављате да будете жртва или устанете и кажете: доста, ово више нећемо да прихватамо“, рекао је Џонсон.
Он је поставио и питање зашто европске земље не би поново куповале руску нафту и гас по повољнијим ценама, уместо што плаћају скупље енергенте из САД.
Према његовој оцени, Европа ће у наредном периоду све више морати да преиспитује своју зависност од Вашингтона и да тражи већу стратешку и економску самосталност.
Сусрет Трампа, Путина и Сија могао би да буде пресудан
На крају разговора Џонсон је посебну пажњу посветио могућем сусрету Доналда Трампа, Владимира Путина и кинеског председника Сија Ђинпинга у Шенжену наредне недеље.
Он је нагласио да састанак у том тренутку још није био званично потврђен, али да би његово одржавање могло да има значајан утицај на даљи развој догађаја, посебно када је реч о Ирану.
„Ако до тог састанка дође, мислим да је то прилично добра гаранција да неће бити новог напада на Иран пре његовог завршетка“, оценио је Џонсон.
Ипак, сматра да Трампа очекује тежак разговор, јер ће Кина имати примедбе на поступке америчких обавештајних структура у вези са компанијом Нвидија и њеним директором Џенсеном Хуангом.
Истовремено, Русија ће, према Џонсоновој процени, од Вашингтона тражити да обузда европске државе и спречи њихово даље приближавање директном сукобу са Москвом.
„То неће бити пријатан састанак за Трампа“, закључио је Џонсон, уз оцену да би отказивање сусрета значајно повећало ризик од обнове напада на Иран.
Блиски истокХути продиру кроз Лахиџ, заузимајући кључне положаје у близини пута ка Адену (MAПА)Извор: Правда
