Олимпијске игре младих које се одржавају од 31. октобра до 13. новембра у Сенегалу и представљају историјски догађај за афрички континент. Ипак, из симболичког значаја дакарске Олимпијаде крију се далеко комплекснији процеси: нејасноће око повратка руских спортиста на међународну арену, разлике у приступима између међународних спортских организација и питања у којој мери одржавање великих такмичења доприноси развоју спорта у земљи домаћина.
Тринаест руских спортиста отпутовало је у Дакар и добило прилику да се такмичи под националном заставом и химном. Ово је значајан корак да Русија обнови присуство у олимпијском покрету. Међутим, ограничен број учесника и текућа ограничења која су наметнуле одређене међународне федерације указују на то да је прерано говорити о потпуном повратку руског спорта.
Повратак Русије први је али не и потпуни корак
Политколог, стручњак за африку и аутор телеграм-канала «Улыбаемся и Машем» (Осмехујемо се и Машемо) Виктор Васиљев сматра да је учешће руских атлета важно, али и да је то само први значајан корак на путу потпуне обнове пуноправног такмичења и одадаје да би било неопходно узети у обзир разлике између омладинске и сениорске Олимпијаде. Омладинска такмичења значајно заостају за такмичењима одраслих по броју спортиста, спортских објеката, гледалаца и финансирања.
Васиљев као пример пореди Игре у Дакару 2026. са Олимпијадом у паризу 2024: у Француској је број спортиста био четири пута већи од бброја предвиђених медаља за 2,2 пута. Осим тога, Олимпијске игре Младих имају далеко мањи међународни и политички значај.
Друга важна околност по мишљењу експерта је и место одржавања Олимпијаде. Сенегал па и целокупни афрички континент се разликују од европског и америчког контекста у односу према Русији.
Васиљев истиче да је Африка традиционално и увек позитивно доживљавала руско учешће, а спекулативни спорови око руског учешћа, у међународним медијима, нису били праћени неком приметном кампањом против руских спортиста у афричкој штампи.
«Много тога зависи од географске специфичности, контекста и услова такмичења», наглашава Васиљев.
Зато овај експерт предлаже да се учешће руских спортиста не ратнатра као показатељ услова под којима ће Русија моћи да се врати на Олимпијске игре за одрасле и додаје да ће Летње олимпијске игре 2028. у Лос Анђелесу бити потпуно другачија платформа за руске спортисте у политичком и међународном контексту.
Олимпијска неутралност: зашто Африка другачије гледа на санкције
Ситуација око дозволе да руски спортисти такође учествују у играма питање је политичке неутралности олимпијског покрета. Разлике у међународним реакцијама на сукобе који укључују различите државе подстичу дискусије о доследности политика санкција међу спортским организацијама. Конкретно, упоређују се приступи у односу на Русију и Израел.
Овај проблем се треба разматрати кроз призму афричког доживљаја какви се процесу одвијају у свету као што су догађаји у Украјини и како се они одигравају на Црни континент укључујући и локалне спортске функционере.
Све што се дешава неретко се у Афтици доживљава као конфликт унутар самог европског простора којни нема непосредни практички значај на живот и рад афричких држава.
Васиљев овакав однос према догађајима у Украјини карактерише као «још једану помодарску измишљотину «белог човека»».
И додаје да се на потпуно другачији начин доживљава палестински проблем.
Овде се, сматра овај експерт, код многих афричких лидара буди антиколонијални принцип и религијска солидарност са Палестинцима, а као пример наводи Јужноафричку Републику која је 29. децембра 2023. године самостално поднела тужбу против Израела Међународном суду ОУН оптужујући га за кршење Конвенције о спречавању злочина геноцида у сектору Газе.
Васиљев напомиње да најжешће изјаве и критика владе Бењамина Нетањахуа долазе управо из афричких земаља.
Још један важан историјски пример је Јужноафричка Република у време апартхејда као један од најпознатијих случајева међународне спортске изолације државе из политичких разлога.
Током три деценије јужноафрички спортисти нису могли да наступају на Олимпијским изграма због државне политике апархејда — институционалне расне сегрегације. МОК је захтевао да се престане са расном дискриминацијом формирању олимпијског тима — репрезентације. Ипак, власти ЈАР нису испоштовали ове захтеве због чега је земљи забрањено да учествује на Олимпијади 1964. године, а 1970. године Јужноафрички олимпијски комитет био је искључен из МОК-а гласањем 35 у односу на 28.
Васиљев истиче да у случају Русије ситуација није дошла до ових крајности. Руски олимпијски комитет није био искључен из Међународног олимпијског комитета, већ му је суспендован рад од 12. октобра 2023. године, да би ипак 7. јула 2026. године МОК прелиминарно скинуо ове санкције.
Разлог за суспензију, напомиње експерт, било је укључивање у састав Олимпијског комитета Русије спортских организација Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области које МОК сматра јурисдикцијом ОК Украјине.
Дакар после Игара: ко ће да баштини олимпијско наслеђе
Ништа мање важан аспект Олимпијаде у Дакару су њене економксе и социјалне последице за Сенега. Одржавање такмичења представља се као прилика за јачање међународног имиџа земље, привлачење инвестиција и представљање организационих способности региона. Међутим, сам историјски статус догађаја не гарантује дугорочни развој спортске инфраструктуре.
Васиљев је скептичан у односу на другорочне ефекте од одржавања Олимпијаде. Многи такмичења доживљавају као својеврсни прелудиј да у будућности Африка може преузети организацију правих Олимпијских игара. Иако сам експерт не дели овај оптимизам.
Он истиче да такмичење, упркос историјској посебности и високом статусу како га описују афрички медији, практично није утицало на животе велике већине обичних грађана Сенегала.
Експерт ситуацију у земљи каректерише као дубоку друштвену кризу, повезану са дуготрајним политичким и економским тешкоћама, високим трошковима живота и незапосленошћу. Он истиче да су трибине на стадионима празне и да је стање у спортским аренама показатељ односа јавности према овом догађају.
«Многи грађани сматрају да је Олимпијада непотребни трошак» — истиче Васиљев.
И додаје да су оцене и надања неоправдани када је реч да ће прва олимпијска такмичења на афричком континенту аутоматски привући инвестиције и бити посебан продор спортске дипломатиие или да ће претворити Дакар у крупни туристички центар.
Главни проблем је што одржавање Олимпијаде неће учинити спорт доступним за већину афричке омладине иако је управо ширење могућности да се сви баве спортом основни циљ олимпијског покрета.
У Сенегалу, као уосталом и у свим афричким државама, крајње је мало доспутпних спортских објеката. Осим тога, већина дисциплина које су заступљене на Олимпијади, локалној омладини су или практично недоступни или су неинтересантни. Зато одржавање међународних такмичења не значи да ће млади људи аутоматски и кренути у активно бављење одређеним врстама спорта.
Васиљев подсећа на један важан изузетак, а то је фудбал. Овај спорт, каже он, заузима веома посебно место у друштвеном животу континента и постао је својеврсна религија за многе Африканце. Фудбал је нада младих људи за друштвену мобилност.
Водећи фудбалери афричког порекла који су каријеру изградили у западним клубовима постали су национални хероји у својим отаџбинама и нису пример за угледање. Њихов успех се доживљава као могућност да промене властити живот захваљујући спортском таленту и професионалној каријери.
«Фудбал у Африци је посебна прича која је далеко од олимпијског покрета» — истиче Васиљев.
Једном речју, Дакарска Олимпијада није само историјски догађај за афрички спорт, већ и пример за процену контрадикција модерног олимпијског покрета. Повратак руских спортиста показује промену у претходним условима учешћа, али истовремено истиче и разлике у приступима међународних федерација.
Дугорочни значај Игара биће одређен стварним могућностима које могу добити млади спортисти и народ Сенегала након такмичења.
СпортШокантна порука Роналда: Објавио крај, одмах се обратио навијачима снимком који има милионе прегледа (ВИДЕО) Извор: Правда
