Кристијано Роналдо није чекао да селектор Жорж Жезуз објави списак Португала, већ је одлучио да се сам "одјави" из репрезентације.
Објавио је снимак на Инстаграму који после седам минута има 6,3 милиона прегледа.
Погледајте и сами о чему се ради и како је објавио крај репрезентативне каријере.
Роналдо је 234 пута носио дрес репрезентације, постигао је 146 голова (у обе категорије је светски рекордер) и освојио три трофеја од којих је најбитнији онај који је подигао на Европском првенству 2016. године.
Прочитајте и шта је Роналдо рекао у емотивном снимку.
"За португалски народ, дошао је дан да вратим дрес са бројем седам наше репрезентације. Никада нисам осећао да је он био искључиво мој. Али током 23 године имао сам привилегију и одговорност да га носим, браним и носим са собом на стадионе широм света. Данас је дошао тренутак да га предам будућности. То није била лака одлука, јер постоје одлуке које се не доносе само главом, већ се доносе и срцем.
Путовање које је почело у августу 2003. године и заувек ми променило живот дошло је до краја. Када се осврнем и размислим о свему што сам доживео са репрезентацијом, не видим само утакмице, голове, рекорде или трофеје. Видим људе. Видим имигранте који су се на 90 минута осећали мало ближе Португалији.
Видим милионе Португалаца које никада нисам лично упознао, али који су били део мог живота. Јер на крају, фудбал је много већи од игре. Фудбал су људи. Током читаве каријере у репрезентацији трудио сам се да померим сопствене границе. Хтео сам да побеђујем, хтео сам да будем најбољи, хтео сам да испишем историју.
Увек сам био захтеван према себи. Увек сам желео више, увек сам веровао да можемо даље. И дао сам све што сам имао за овај дрес. Било је савршених поподнева и ноћи, било је победа које никада нећу заборавити. Било је и пораза које ми је и даље тешко да присетим. Такође сам грешио, такође сам патио, било је и тренутака када нисам успевао да дам португалском народу оно што је тако очајнички желео. Али никада нисам одустао. И изнад свега, никада нисам престао да се осећам поносним што представљам Португалију.
Током ових година научио сам неке веома једноставне ствари. Голови бледе, трофеји остају у музејима, рекорди се на крају сруше. Али постоји нешто што време никада не може да избрише: место које заузимамо у срцима људи. Ако сам вас икада учинио срећним, ако вас је неки мој гол икада навео да некога загрлите, заборавите бригу и осетите само понос према нашој земљи, онда је све вредело. Јер бити Португалац је управо то. Патимо заједно, подижемо се заједно.
Поново верујемо. Португалији ће увек бити потребни млади људи који сањају, играчи који никада не одустају, нове генерације које верују да је могуће стићи тамо где нико раније није стигао. Јер земља која наставља да ствара нове хероје јесте земља која никада не престаје да верује у себе.
Мојим саиграчима ове сезоне желим да упутим посебну реч. Хвала вам за сваки трк, за сваки загрљај, за сваку расправу, за сваку тишину пре изласка на терен. За сваку победу коју смо заједно прославили и за сваки пораз који нас је учинио јачим. Имала сам привилегију да будем ваш капитен. Али ниједан капитен не корача сам. И ви сте део моје приче.
Свим тренерима, селекторима, лекарима, физиотерапеутима, економима, особљу и многим људима који су радили са мном током ових година — моја захвалност. Многи од вас се никада нису појавили на фотографијама. Али без вас, ниједна од тих фотографија не би била могућа.
Мојој породици, хвала вам што сте делили овај сан са мном. Хвала вам што сте имали разумевања за одсуства, жртве и времена када је репрезентација морала да заузме простор који је припадао и вама. Ако сам стигао оволико далеко, то је зато што смо увек ишли руку под руку.
И португалском народу, свим Португалцима расутим по свету, желим да кажем још једну последњу ствар. Постоји слика коју ћу увек носити са собом. Тренутак када почиње национална химна. Погледам око себе, видим своје саиграче, видим трибине, видим децу, мајке, очеви и баке и деке. Видим Португалце који су дошли издалека само да би били ту. И током тих неколико минута престајемо да будемо различити. Нема клубова, нема боја, нема класа, нема професија, нема мишљења. Постоји само једна страст. Португалија.
То је осећај који ћу носити са собом до краја живота. Данас се завршава моје путовање на терену са репрезентацијом. Одлазим уздигнуте главе, поносан на пут који сам прешао и са свешћу да сам дао све што сам имао за Португалију. Али никада нећу престати да будем један од вас, наставићу да патим, да се радујем и да славим сваку победу Португалије уз једно "Да".
Провео сам живот радећи да бих био најбољи играч на свету. Данас схватам да је највећа победа била то што сам заслужио да представљам најбољу земљу на свету. Хвала вам за ових 23 године. Хвала вам што сте веровали у мене. Хвала вам што сте ми омогућили да живим сан који је почео када сам био само дечак на Мадеири, јурећи за лоптом. Дрес који носим ће остати, а понос што сам га носио биће мој заувек. Португалија ће увек бити у мени.
Збогом, Кристијано Роналдо."
СветРУСИЈА ЋЕ ПЛАТИТИ ЗА ТРАМПОВ ПОРАЗ: „Плави цунами“ је збрисао "Дух Енкориџа"Извор: Нова
