Одавно није тајна да је комплекс ковнице новца у Топчидеру током година владавине бившег режима претворен у својеврсни генералштаб Српске напредне странке, под неформалном, али неупитном командом једног од запослених на позицији саветника директора, по имену Андреј Вучић.

Иако су о томе током претходних година постојано сведочили извори Радара из МУП, тек недавно смо први пут имали прилике да се у директном разговору са групом запослених у Заводу за израду новчаница и Народној банци Србије, директно уверимо како је током претходних година заиста изгледала радна свакодневица ове државне установе.

Поред истакнуте функције у СНС, брат бившег председника Републике обавља функцију саветника генералног директора Завода за израду новчаница, али саговорници Радара указују да га сви запослени ословљавају са шефе и често цитирају изјаву млађег Вучића да у „његовом Заводу нико неће подривати његовог брата“. Посвећеност млађег брата у заштити власти коју је оличавао онај старији превазишла је стандардни процес одвођења запослених на митинге власти, већ је подразумевала и скупљање капиларних гласова притиском на приватне компаније, али и организацијом предизборног СНС кол-центра унутар комплекса Завода за израду новчаница током изборног дана 25. октобра текуће године.

Индикативна је, међутим, и алармантна чињеница да саговорници Радара нису били вољни да се у овом тексту помињу њихова имена, иако су она као и њихове радне биографије познати редакцији. Запрепашћујући ниво бахатости и приватизације државних институција, а с тиме у вези и начина на који су запослени прихватали ту нову реалност, заслужује више од обичног чланка, а њихови искази обавезују да их поделимо са јавношћу.

Шеф – саветник

Запослени у ЗИН истичу да је током последње деценије ковница више личила на неку врсту војног штаба или приватног имања у коме је умело да се окупи и по стотињак људи под оружјем (који нису запослени), односно на неку врсту двора, са троном у репрезентативном објекту сазиданом 1970-их – вили гувернера. Такође, велики бели шатор, сличан онима који су били разапети у Пионирском парку, дуго је стајао и на паркингу за запослене у ковници новца.

„Андреј Вучић има обичај да користи ту вилу сазидану у време социјалистичке Југославије, са апартманима за шест гувернера република, као своју приватну резиденцију у којој прима посете. Поред бројног обезбеђења, има и свог посебног човека који му тамо доноси храну, а за ту потребу је ЗИН набавио и електрични мопед, ваљда како се храна не би хладила. Само за његове потребе у парку је направљен сет справа за вежбање које само он сме да користи.“

Саговорници сведоче да брат бившег председника Републике са места саветника генералног директора ЗИН, тог истог директора Ненада Рашковића третира као свог помоћника:

„Довољно је рећи да је канцеларија генералног директора у приземљу са осталим руководиоцима, а да се на првом спрату управне зграде налази само канцеларија поменутог саветника директора, кога иначе сви ословљавају са шефе, па и његове секретарице.“

Поред куриозитета да саветник директора има своју личну секретарицу, специфично је и његово радно време, али и начин доласка и одласка „са посла“. Наиме радно време запослених у ЗИН почиње у 7.30, док саветник Вучић стиже углавном који сат касније, а тај долазак представља увек посебан догађај, који подсећа на церемонију државних посета:

„Најчешће долази са већим бројем припадника обезбеђења, распоређених у неколико аутомобила, а његов је паркиран увек испред виле гувернера. Прво они изађу из кола, распореде се по периметру, а потом излази он, док га заводско обезбеђење поздравља пред улазом у зграду. Његово обезбеђење има своја два стола у ресторану и за тим столовима никада не седи нико други од запослених. Најчешће тамо проводе читав радни дан.“

Саговорници Радара указују да је тачан или макар приближан број запослених у ЗИН непознат, а да је претходних недеља већи број запослених по страначкој линији – на одређено време, сада добио уговоре о сталном послу:

Хапшење у комплексу Завода

„По закону о Народној банци Србије запослени у ЗИН не смеју имати никакав кривични досије, а првих дана новембра имали смо хапшење једног радника и то унутар комплекса ЗИН. Радио је око годину дана, у одељењу за израду личних карата, а ухапшен је у комплексу Завода, без обавештавања нашег обезбеђења, због сумње да је извршио кривично дело искоришћавања малолетног лица за порнографију. Један други запослени у контроли НБС претио је шефу другог сектора да ћути иначе ће га самлети у пљескавице. Та претња никада није добила свој законски или дисциплински епилог.“

Извори Радара указују да се један значајан број недавно запослених људи уопште и не појављује на послу, а када неки од новозапослених и дођу, превише су уморни, па често спавају на радним местима:

„То су најчешће људи који су се истакли у страначким активностима за СНС, на штандовима, митинзима или у активизму како га они замишљају, а позицију у ЗИН добијају као награду. Некада је ковница имала велике послове штампе монета за бројне афричке државе, сада нити има тог додатног посла, нити има ко да ради онај основни. Занимљиво је, на пример, да нисмо имали поништај новчаница (уништавање похабаних новчаница) читавих пет година, иако се то

раније радило редовно сваке године.“

Запослени у ЗИН често су били учесници митинга власти, за шта су били награђивани бонусима за прековремени рад, дељене су картице за гориво, за куповину у продавницама широке потрошње, за шта је био задужен технички директор ЗИН Александар Јанковић, односно његов заменик, Војкан Јовановић

„Директори ЗИН су присиљавали запослене да одлазе на скупове странке. Подразумевало се да хемијске оловке, плакати, значке, буду са СНС ознакама. Одлазило се организовано на сваки митинг у Београду. Вођа пута је морао да се слика на тачно одређеном месту са запосленима иза себе, а потом и на самом митингу, поново на тачно одређеној локацији. Са друге стране, знали смо увек када нешто важно треба да се догоди у држави, по посетама и људима који су долазили у вилу гувернера.“

НОВО ХАПШЕЊЕ: "Пала" СНС градоначелница која се "прославила" реченицом "Нека чују два Смедерева и цела Србија" и њени сарадници

Саговорници Радара указују да су чести посетиоци ковнице новца били Ана Брнабић, Марко Ђурић, али и Милан Радоичић. Гости су били готово сви домаћи политичари, али и вође навијача са трибине Црвене звезде, од којих је, како сазнајемо, један добио и посао у ЗИН, као и дипломатска возила Руске Федерације.

„Ђурић је долазио раније, у време када се још налазио на челу Канцеларије за Косово, сећам се да је крајем септембра 2023. баш пред сукоб у Бањској у ковници била веома напета атмосфера и да су долазили неки необични људи, црни комбији са затамњеним стаклима“, наставља један од саговорника Радара. „Када се догађају такве посете запослени добију кратко обавештење да не могу да излазе напоље јер ’стиже делегација и нема изласка’, Чак и данас паркинг Завода је препун возила која не припадају запосленима, односно не напуштају комплекс после краја радног времена.“

Студенти поднели пријаву против судија због учешћа на скупу СНС у Новом Пазару

Капиларни гласови и кол центар

Поред кнежевског третмана за Андреја Вучића, запослени у ЗИН и НБС скренули су нам пажњу и на две веома важне чињенице везано за претходне изборе: да су унутар ковнице новца били довођени привредници на које је вршен притисак за доношење такозваних капиларних гласова, али и да је у вили гувернера, репрезентативном објекту изграђеном током 1970-их, био организован кол-центар СНС.

„Читава та недеља пред изборе протекла је у огромној напетости, сви су били наелектрисани“, говори дугогодишњи радник ЗИН. „Такође, запослени су добили обавештење да неких седам, осам дана до избора ресторан неће радити због некаквих радова. Иначе ресторан и даље не ради за запослене, али не и за саветника директора и његово обезбеђење.“

„Вила гувернера била је претворена у кол-центар СНС за који сам убеђен да је имао кровну или макар координациону функцију у односу на све оне о којима смо претходних недеља имали прилике да сазнамо, попут оних у затворским установама“, говори саговорник Радара. „Тај кол-центар водиле су Марија Поповић и Сања Димитријевић.“ (Њена мејл адреса налази се на једном од формулара које су за прикупљање капиларних гласова попуњавали привредници.)

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ „Дунав осигурање“ претворено у 102 изборна штаба СНС-а: тајни кол центар и малолетници на списку сигурних гласова

Комплекс Завода за израду новчаница у Топчидеру заузима површину већу од пет хектара, а поред главне, погонске зграде сачињавају га и електрокалорична централа, гаража, дванаест зграда за становање особља, две портирске куће за обезбеђење испред погонске зграде, кућа за „три жандарма“ и модерна штенара за псе чуваре у фабричком кругу. У оквиру комплекса изграђене су и вила за управника и помоћника управника у духу академизма, као и просторије намењене за дом здравља за запослене. Дом здравља сада не ради и у њему је смештено руководство службе обезбеђења.

Иако читав комплекс, а посебно управна зграда, представља споменик културе, одмах по доласку СНС на власт посечена су нека од најстаријих стабала како би се камерама омогућио бољи преглед прилазног пута. Безбедност ипак мора бити на првом месту. Као што је двострукост одлазеће власти била видљива кроз њену праксу, тако је и паравојни камп у Пионирском парку имао свој мање видљив али никако мање важан оперативни пандан у комплексу ковнице новца. Док Топчидерка тихо тече ка Чукаричком рукавцу кроз ковницу новца, тамо и даље опстају делузије о брзом повратку на власт, па се чак говори о организованом одласку на скупове у организацији бивше власти. Оне су неопходне јер би се без њих морало мислити о блиској будућности која доноси тешку одговорност за тоталну приватизацију државе и свих њених институција.

Радар