Професор Мило Ломпар оценио је на трибини Српског дебатног клуба „Српски глас: Србија након избора“, одржаној у Јагодини, да Србија улази у нову политичку фазу у којој је неопходно изградити снажну националну и демократску политичку опцију, која ће бити противтежа покушајима монополизације политичког и друштвеног живота. Он је упозорио да се политичка подела у Србији годинама обликује тако да се сукобљене стране боре за власт, док утицај страних центара моћи остаје присутан у оба политичка табора.

Ломпар је указао да је конституисањем новог скупштинског сазива завршен период политичког међувремена и да сада почиње раздобље у којем ће политички актери морати да покажу шта заиста заступају.

„Данас је образована највиша законодавна власт у земљи и последично следи извршна власт, Влада и инструменти владања. Тиме смо прешли у политичко стање. То значи да сада све што кажемо не може да буде одбацивано идејом да није требало нешто рећи или да није тренутак да се каже. С тим је завршено“, поручио је Ломпар.

Он је оценио да се од 2008. године, а нарочито од 2012, постепено успостављала политичка подела која одговара интересима страних чинилаца. Према његовим речима, Србија се нашла у ситуацији у којој се политичка сцена своди на две супротстављене стране, док се суштинско питање самосталности државе потискује у други план.

„Ми сада имамо две стране. Та подела је направљена тако да на крају тог ланца увек буде исти страни чинилац и да он обавља посредовање између сукобљених страна. У исто време, те стране су у тешком унутрашњем сукобу око власти, а не око аутономије у односу на стране чиниоце“, истакао је професор.

Ломпар је нагласио да Србија, као мала држава и народ, не може да занемари утицај међународних фактора, али да то никако не значи да мора безусловно да следи њихове захтеве.

„Ми смо мала земља, мали народ да бисмо могли да игноришемо утицај страних чинилаца. Али то не значи да морамо да их безусловно следимо, а поготово да морамо да избегавамо да неутралишемо негативно дејство које се на нас протеже“, рекао је Ломпар.

Посебно се осврнуо на покушаје Српске напредне странке да и након губитка власти задржи монопол над тумачењем патриотизма и одређује ко у Србији може да се представља као родољуб. Према његовој оцени, такав приступ није нов, јер су и раније политичке структуре покушавале да присвоје право да одређују шта је исправна политика и ко има право да учествује у одлучивању о будућности земље.

„Њихова логика је врло јасна. Само смо ми та родољубива странка која може да одреди шта је мера родољубивог понашања. То је понашање које није тако далеко од понашања некадашње Демократске странке, која је заступала становиште да само ми знамо шта је будућност, прогрес и напредак ове земље. Оба та понашања почивају на идеји монопола, на идеји владања целином друштвеног живота“, упозорио је Ломпар.

Он је оценио да је Србији потребна политичка снага која ће истовремено бранити национална и демократска уверења, односно која ће питање српског националног идентитета повезати са слободом и правима грађана.

„Изгубили смо један осећај који треба да обновимо, а то је да је потребна страна која заступа у исто време и национална и демократска уверења. И оно што се тиче слободе и оно што се тиче српског народа, и то у најширем смислу“, нагласио је професор.

Говорећи о студентској листи, Ломпар је направио разлику између студентског протеста и политичког деловања након изласка на изборе. Он је објаснио да је подршка студентима током протеста била подршка друштвеној групи која је покренула важно питање законитости и одговорности институција, али да се њиховим уласком у политичку арену мења и природа односа према њима.

„Док је био у питању студентски протест, солидарност са њима била је солидарност са једном друштвеном групом која покреће важно морално питање законитости једне државе. Постављено је питање да ли у овој земљи постоји закон и да ли се он спроводи. Међутим, прелазак на политички ниво и изборе значи нешто друго“, објаснио је Ломпар.

Према његовим речима, политичка организација више не може да се позива искључиво на морални ауторитет протеста, већ мора да одговара за своје политичке одлуке и предлоге. Посебно је истакао да посланици студентске листе, као представници најјаче политичке снаге у новом скупштинском сазиву, морају да преузму пуну одговорност за оно што буду радили.

„То је сада име једне политичке организације и ту политичку организацију представља њених 140 посланика, који су реална власт у земљи. Из њих ће да проистекне Влада. Оно што је кључно јесте да тих 140 људи, са именом и презименом, носе одговорност за одлуке које ће донети и нико их те одговорности не може ослободити“, поручио је Ломпар.

Он је додао да се нова власт не може критиковати пре него што буде формирана и покаже своје конкретне потезе, али да је неопходно задржати демократску критичност и јасан отклон од политике Српске напредне странке.

„Она се не може критиковати док се не формира и док се не покаже у неком разумном периоду. Морамо показати један степен нормалне демократске толеранције. Али када се она буде критиковала, то мора подразумевати отклон од политике Српске напредне странке. Ако тог отклона нема, онда се човек утопи у матрицу која се показала као негативна“, рекао је професор.

Ломпар је као један од главних задатака будуће националне политичке опције навео очување српске националне идеје у њеном демократском духу. У том контексту, указао је да Српска напредна странка, према његовој оцени, не може да буде њен веродостојан заступник, јер је потписивањем Бриселског споразума и каснијим политичким одлукама допринела угрожавању територијалног интегритета Србије.

„Не може српску националну идеју чувати странка попут Српске напредне странке, која је ту идеју компромитовала практично тако што је на државном нивоу угрожавала територијални интегритет Србије, од Бриселског споразума па надаље“, истакао је Ломпар.

Он је критиковао и подстицање унутрашњих подела међу Србима, наводећи да национална политика не сме да служи за страначке обрачуне нити за стварање непријатељства према Србима који живе изван граница Србије.

„Насупрот томе треба заступати демократску политику српског интегрализма. Разумети да је Србија матична земља српског народа. Разумети да имамо српски народ у Републици Српској, не да бисмо га употребљавали, него да бисмо са њим културно, економски и у свим другим могућим видовима сарађивали“, рекао је професор.

Ломпар је подсетио и на положај Срба у Црној Гори, где се, према његовим речима, више од трећине становништва изјаснило као припадници српског народа, као и на српске културне и верске трагове у Хрватској и Северној Македонији. Навео је да национална политика мора да препозна и чува те историјске и културне везе, али без њиховог злоупотребљавања за дневнополитичке циљеве.

„Морамо да развијамо једну културну српску националну идеју, а не да је употребљавамо за једностране страначке обрачуне. То су наше традиције и у Републици Српској и у Црној Гори, али имамо и наше културне традиције у Хрватској и другим просторима на којима је српски народ вековима живео“, нагласио је Ломпар.

Посебно оштро је говорио о спајању патриотске реторике са корупцијом и личним богаћењем. Према његовим речима, национална политика губи сваки смисао ако се користи као покриће за пљачку државе и привредно пропадање.

„Аксиом, дакле истина која се не проверава, за афирмисање српске националне идеје подразумева да српска национална идеја тражи да се не краде. Не може се спојити одбрана српског национализма са пљачком и приватним богатством. Ту мора да се повуче раздеоница“, поручио је професор.

Ломпар је истакао да национална идеја мора да буде истовремено традиционална и модерна. То, како је објаснио, подразумева чување историјског наслеђа и идентитета, али и поштовање индивидуалних права и слобода које припадају сваком појединцу.

„Ми живимо у 21. веку. Индивидуална права појединца у Европи подигнута су на врло висок степен и она се морају поштовати. Појединац има права која припадају његовој слободи, његовом избору и начину на који ће да постоји. Али с друге стране постоји нешто што се зове право заједнице на постојање“, рекао је Ломпар.

Према његовој оцени, задатак националне политике јесте да пронађе равнотежу између права појединца и права заједнице да очува свој идентитет, културу и историјски континуитет.

На крају излагања, Ломпар је позвао на окупљање људи различитих знања, професија и политичких искустава, уз оцену да ниједан појединац не може сам да понуди решења за све проблеме друштва. Као пример навео је потребу да се у оквиру заједничке платформе повежу стручњаци из области рударства, медицине, друштвених наука и других области.

„Морамо научити да на платформи српске националне идеје почнемо да сарађујемо. То никада неће бити идилично. Биће различитих интереса и преплитања различитих утицаја, али ако будемо имали овај основни оквир, временом ћемо покушати да добијемо поверење људи и да они кажу: ови људи нас неће изневерити“, закључио је Ломпар.

Његова порука са трибине била је да Србији није потребна нова политичка искључивост, већ национална и демократска опција која ће чувати интересе српског народа, поштовати слободу појединца и одбацити корупцију, страначки монопол и поделе које слабе државу.

СрбијаВукадиновић: Судбина СНС- а између ДС и ДПС-а Мила Ђукановића - ПАД РЕЈТИНГА им тек ПРЕДСТОЈИ

Извор: Правда