Масовно повлачење новца после изборног пораза власти изазвало је удар на ликвидност Поштанске штедионице, изјавио је некадашњи гувернер НБС и кандидат за посланика Студентске листе Дејан Шошкић у јутарњем програму ТВ Нова „Пробуди се“. Он истиче да су новац подизали људи чији су политички ментори изгубили изборе, али наглашава да ситуација у овој банци није упоредива са крахом Алта банке и да су мере за очување ликвидности већ на снази.
Објашњавајући шта се догодило у Поштанској штедионици, Шошкић је проблем повезао са наглим повлачењем новца након избора.
"Кад говоримо о Поштанској штедионици, она је имала штете због тога што су људи из неке сфере која потенцијално може бити криминогена одлучили да у тренуцима панике, кад су њихови ментори изгубили на изборима, подижу јако велике износе средстава", рекао је Шошкић.
Нагласио је да питање ликвидности треба разликовати од питања капитализованости банке.
"То је један ликвидносни удар. Потпуно је друга ствар капитализованост, дакле стабилност банке. За тај ликвидносни удар решења су већ на месту. Дакле, ситуација у Поштанској штедионици није ни изблиза алармантна", рекао је бивши гувернер.
"Постоје инструменти који помажу банци да нормално послује"
Шошкић је навео да Поштанска штедионица има, како је рекао, нормалну банкарску активу и власника спремног да је, уколико буде потребно, подржи додатним капиталом.
"Постоје инструменти ликвидности који су стављени у дејство, који помажу институцији да нормално послује, а наравно, постоји могућност да се уради докапитализација", објаснио је, наглашавајући да случајеви Поштанске штедионице и Алта банке нису упоредиви.
На питање о захтеву студентског покрета да се пословање Поштанске штедионице преиспита и учини транспарентним, Шошкић је подсетио да све банке подлежу континуираном надзору централне банке. Тај надзор, објаснио је, редовно се одвија и без присуства контролора у просторијама банака.
Кад постоји потреба за додатним проверама, централна банка може да пошаље контролоре, што се, према његовим речима, догодило у Поштанској штедионици. Уколико се установе проблеми са ликвидношћу или капиталом, могуће је увести привремене мере и приступити консолидацији.
Подсетимо, Поштанска штедионица је у саопштењу од 2. новембра навела да је сама затражила додатни стручни надзор НБС над ликвидношћу и финансијским токовима, поводом негативних вести и тврдњи о њеном пословању. Према саопштењу те банке, мере НБС обухватају појачано праћење ликвидности и додатне процедуре за одређене трансакције. Банка је поручила да уредно извршавање обавеза и заштита интереса клијената остају њени приоритети.
Шта је претходило додатном надзору?
Питање пословања Поштанске штедионице отворено је након што је кандидат Студентске листе Немања Каровић на РТС-у изјавио да постоје озбиљне индиције о покушају изношења око милијарду динара из банке, који су, према његовим речима, спречили запослени.
Председник синдиката банке Владан Урошевић потом је за Н1 рекао да су запослени спречили покушај исплате готовог новца, наглашавајући да банка функционише нормално и да корисници немају разлога за страх. Поштанска штедионица је, с друге стране, демантовала наводе о покушају изношења око милијарду динара, означавајући их као нетачне и неосноване.
У међувремену, Поштанска штедионица одређена је за исплату осигураних депозита клијентима Алта банке. Иван Бојчић из Поштанске штедионице изјавио је 4. новембра да је банка стабилна и ликвидна и да је на њу преусмерена исплата пензија за 1.965 корисника који су примања добијали преко Алта банке.
Нова.рс
