Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије и један од изабраних посланика са студентске листе, говорио је у интервјуу за емисију „Neutrality Studies“ о политичким променама у Србији, будућем саставу парламента, спољнополитичком правцу нове власти, односима са Русијом и Европском унијом, као и о оптужбама да је студентски покрет део обојене револуције.

Шошкић је посебно нагласио да студентска листа у свом програму заговара очување постојећег става Србије према Русији, односно да се не уводе санкције Москви, као и поштовање Устава Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

Говорећи о будућем раду парламента, Шошкић је навео да би конститутивна седница требало да почне у уторак, 17. новембра, након чега би уследио процес избора председника парламента и предлагања мандатара за састав нове владе.

Према његовим речима, студентска листа освојила је више од 53 одсто гласова и требало би да има 140 од укупно 250 посланичких места, док би листа окупљена око Српске напредне странке требало да добије 103 мандата.

Шошкић је оценио да је овај резултат последица незадовољства грађана стањем у институцијама, медијима и политичком систему Србије.

„Ови избори су, као и претходни, били потпуно неправедни. У многим аспектима били су неуставни, пре свега због недостатка слободе говора и слободе медија“, рекао је Шошкић, тврдећи да је власт контролисала највећи део електронских медија и да су грађани били изложени притисцима да гласају за одређену политичку опцију.

Он је навео да је студентска листа окупила људе различитих политичких уверења и професионалних биографија, од универзитетских професора до представника здравства, културе, спорта и других области.

„Уједињујући фактор је то што желимо да имамо своја уставна права. Желимо да демократија функционише, да имамо слободу говора, слободу медија, право да бирамо кога желимо, владавину права и поштовање људских и грађанских права“, поручио је Шошкић.

Он је подсетио да никада није био члан политичке странке, као и да је функцију гувернера Народне банке Србије обављао од 2010. до 2012. године. Тврди да је поднео оставку након промене власти јер се није слагао са предложеним изменама закона о Народној банци, за које је сматрао да би угрозиле независност те институције.

Говорећи о оптужбама да је студентски покрет организован и финансиран из иностранства, односно да представља обојену револуцију, Шошкић је одбацио такво тумачење.

Он је навео да су током активности широм Србије учесници сами плаћали путне трошкове, док су поједини грађани из иностранства нудили финансијску помоћ. Према његовим речима, постојала су и средства која су студентима била доступна у оквиру законског финансирања изборног процеса.

„Постојала је комбинација различитих извора финансирања. Али желим да нагласим да смо ми, када смо путовали по Србији и учествовали на јавним скуповима, сами плаћали своје трошкове“, објаснио је он.

Шошкић је додао да студентски покрет нема класичну хијерархијску структуру и да је такав начин организације настао из потребе да се избегну притисци на појединце који би били препознати као лидери покрета.

Према његовим речима, студенти су кроз пленуме и јавне расправе развили систем у којем се о важним питањима разговара и гласа, а различити људи преузимају представничке улоге у зависности од конкретне активности.

Он је навео да се тај модел сада постепено мења јер студентска листа улази у институције и добија одговорност за доношење политичких одлука.

„Хоризонтални начин одлучивања могао би постепено да се развија у вертикалнију структуру, која ће бити способна да доноси одлуке у краћем року, али уз очување демократског аспекта одлучивања“, рекао је Шошкић.

Посебно се осврнуо на трагедију у Новом Саду, када је 1. новембра 2024. године пад надстрешнице на железничкој станици однео 16 живота. Оценио је да је тај догађај био преломни тренутак после којег је велики број грађана закључио да се стање у држави више не може толерисати.

„Корупција и потпуно урушавање институционалног система у Србији почели су да односе људске животе“, рекао је Шошкић, повезујући трагедију са проблемима у јавним радовима, контролом квалитета и одговорношћу надлежних.

Према његовим речима, студентски протести су временом прерасли у шири друштвени покрет, а масовни скуп у Београду 15. марта прошле године представљао је јасан показатељ незадовољства грађана.

ДРАГАШ БРУТАЛНО ОПЛЕО ПО СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ: „Имали су све у рукама, а 18 дана је изгубљено!“ (ВИДЕО)

Русија, Косово и Метохија и Европска унија

Најважнији део разговора за међународну позицију Србије односио се на спољну политику студентске листе.

Шошкић је потврдио да програм ове политичке групације предвиђа да Србија не уводи санкције Руској Федерацији, као и да се у питању Косова и Метохије инсистира на поштовању Устава Србије и Резолуције 1244.

„Студентска листа се залаже за то да се Руској Федерацији не уводе санкције. Такође, веома је јасна када је реч о законитости и поштовању правног поретка“, истакао је Шошкић.

Он је нагласио да је Косово и Метохија, према Уставу Србије, саставни део државе, као и да Резолуција 1244 Савета безбедности УН потврђује територијални интегритет и суверенитет Србије.

„Желимо да поштујемо правне документе и елементе међународног права које су усвојиле Уједињене нације, али и да у потпуности поштујемо Устав Србије“, поручио је он.

Говорећи о санкцијама Русији, Шошкић је подсетио на искуство Србије из деведесетих година, када су међународне санкције погодиле становништво, али, како је оценио, нису довеле до промене политике тадашњег руководства.

„Србија је десет година живела под санкцијама. Обични људи су трпели последице, нисмо имали гориво на пумпама, плате су падале и нормалан живот је био угрожен. Али то није променило политику Слободана Милошевића“, рекао је Шошкић.

Он је додао да управо због таквог историјског искуства у Србији постоји широко распрострањено противљење увођењу санкција другим државама.

Шошкић је подсетио и на НАТО бомбардовање 1999. године, наводећи да је то искуство и даље дубоко присутно у колективном памћењу грађана Србије.

„Србија је бомбардована од стране НАТО земаља 1999. године. Ми то видимо као чин агресије и не можемо да будемо слепи за то да се у свету дешавају и други случајеви агресије“, истакао је он.

На питање о могућем приближавању Србије Европској унији, Шошкић је рекао да студентска листа има уравнотежен приступ и да је приоритет најпре успостављање функционалних институција и уређење унутрашњег система.

Он је нагласио да се реформе не би спроводиле само због захтева Брисела, већ пре свега због интереса грађана Србије.

„Желимо да ове ствари урадимо због нас самих, а не нужно због испуњавања захтева који долазе из Европске уније“, објаснио је Шошкић.

Према његовим речима, питање евентуалног чланства Србије у ЕУ требало би да буде решено демократски, када се за то стекну услови.

„Када дође време и ако понуда за чланство буде на столу, требало би да постоји референдум на којем ће грађани Србије одлучити да ли желе да приступе Европској унији“, рекао је он.

Шошкић је, међутим, оценио да Србија у овом тренутку не би требало да буде изложена притисцима да доноси спољнополитичке одлуке пре него што консолидује институције и успостави функционалну демократску државу.

„Важно је да добијемо време да консолидујемо државу на уставним основама. Не треба нас присиљавати да сада доносимо одређене одлуке док не успоставимо функционалну демократску државу“, поручио је Шошкић.

На крају разговора, он је оценио да студентска листа има потенцијал да опстане као политичка структура током целог мандата, иако је признао да се не могу искључити разлике међу њеним члановима.

„Нико не жели нови једнопартијски систем у Србији. Желимо да политичке странке буду демократске и унутар себе, а не да исти људи деценијама остају на челу“, закључио је Шошкић.

СрбијаКАКВУ СРБИЈУ ЖЕЛИ СТУДЕНТСКА ЛИСТА? Чупић открио шта мора да се промени (ВИДЕО)

Извор: Правда