ДРАГАШ БРУТАЛНО ОПЛЕО ПО СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ: „Имали су све у рукама, а 18 дана је изгубљено!“ (ВИДЕО)

Економиста Бранко Драгаш, представник Покрета МОБА, оценио је да је након избора 25. октобра пропуштена прилика за брзу и одлучну промену система, упозоривши да је изгубљено драгоцено време и да се Србија налази у изузетно тешкој економској и финансијској ситуацији. Гостујући у емисији „Прави одговор“, Драгаш је критиковао потезе студентске листе, говорио о случају Алта банке и представио предлоге за потпуну реконструкцију политичког и економског система.

Он је оценио да је 25. октобар био само прва фаза процеса који, према његовом виђењу, треба да обухвати демонтажу постојећег система и стварање новог модела управљања државом.

„Ово је само прва фаза од три фазе које нас чекају. Друга фаза је фаза демонтаже система, а трећа је рушење представничке демократије и стварање новог политичког и економског система“, рекао је Драгаш.

Посебно је критиковао чињеницу да, како тврди, после изборног резултата није уследила бржа реакција представника студентске листе. Сматра да је требало одмах отворити медије, покренути рад институција и представити грађанима јасну слику економског стања земље.

„Они су добили лопту у руке. Нема селектора, нема капитена, не зна се ко шта игра. Као да их је изненадило то што су победили“, поручио је Драгаш.

Према његовом мишљењу, изборни резултат није требало посматрати као коначан циљ, већ као почетак прелазног периода који би водио ка новим изборима. Он је рекао да је гласање за студентску листу, како га он тумачи, било пре свега изјашњавање против дотадашњег система, а не безусловна подршка сваком будућем потезу њених представника.

„Ми нисмо гласали за њих, него против овог система. Гласали смо за то да се у року од годину дана одрже први слободни, демократски и поштени избори“, нагласио је Драгаш.

Он сматра да би у наредном периоду требало организовати председничке и локалне изборе, а затим и ванредне парламентарне изборе, на којима би грађани одлучивали на основу програма и стручности кандидата.

Упозорења због Алта банке и стања у финансијском систему

Велики део разговора био је посвећен случају Алта банке, за који Драгаш тврди да отвара много озбиљнија питања од самог пословања једне финансијске институције.

Позивајући се на податке које је представио током емисије, он је навео да је Алта банка, након преузимања ЈУБМЕС банке 2019. године, значајно увећала своју активу, која је, према његовим речима, до 2026. достигла готово две милијарде евра.

Драгаш је тврдио да су депозити великих државних компанија и јавних система имали значајну улогу у расту банке, помињући ЕПС и НИС. Такође је изнео податке за које тврди да показују да су укупни депозити банке износили око 1,84 милијарде евра, од чега је приближно 310 милиона било новац грађана, око 400 милиона средства државе, а остатак депозити привреде.

Посебно је упозорио на последице које стечај банке може имати по грађане и привреду.

„То је изузетан удар на српску привреду. Када банка оде у стечај, ти људи не могу да функционишу преко тих рачуна“, рекао је Драгаш.

Он је критиковао начин на који је Народна банка Србије поступила у овом случају, тврдећи да је уместо наглог одузимања дозволе требало спровести контролисано преузимање надзора над банком, како би се избегло узнемиравање тржишта.

Драгаш је изнео и тврдње о спорним кредитним пласманима, наводећи да је потребно утврдити где је завршио новац и да ли за одређене кредите постоје одговарајућа обезбеђења. Одговорност је приписао руководству Народне банке Србије и затражио темељну истрагу.

„Банка се ставља под надзор Народне банке да се не би узнемирило тржиште. То се не ради на начин на који је овде урађено“, поручио је он.

Драгаш је упозорио и на шири проблем поверења у банкарски систем, наводећи да укупна штедња грађана у банкама, према његовој рачуници, износи око 18,4 милијарде евра. Упитао је како би држава могла да гарантује сигурност свих депозита уколико би дошло до озбиљније кризе, истичући да јавност мора да добије јасне и проверљиве податке.

„Србија мора да промени економски модел“

Говорећи о економској политици, Драгаш је оценио да се Србија превише ослања на задуживање, док се недовољно улаже у производњу, пољопривреду и енергетику.

Позвао се на податке професора Слободана Комазаца, према којима је бруто домаћи производ Србије од 2012. до 2025. године порастао за 45,5 милијарди евра, док је за камате у истом периоду издвојено 44,3 милијарде евра.

„Шта то значи? Да смо ми у пропасти, да само радимо за камате. Узимамо нове кредите само да бисмо обнављали камате“, рекао је Драгаш.

Као једно од решења предложио је оснивање развојне, инвестиционе и аграрне банке, са већинским државним капиталом, као и јачање домаћих компанија. Сматра да би држава требало да усмери новац у производњу хране, енергетику, прерађивачку индустрију, здравство и мала и средња предузећа.

Посебно је говорио о неискоришћеним потенцијалима пољопривреде, наводећи да Србија располаже са око 4,6 милиона хектара обрадивих површина. Према његовој процени, уз озбиљну организацију производње и прераде, пољопривреда би могла да постане један од главних извора економског раста.

Драгаш је представио и идеју да се велики део државне управе реорганизује, уз ослањање на стручњаке из Србије и дијаспоре. Уместо политичких кадрова, залаже се за тимове људи са доказаним професионалним искуством, који би преузимали конкретне задатке и одговарали за резултате.

„Не може један човек ништа да уради. Не може једна странка ништа да уради. Не може један покрет ништа да уради“, истакао је он.

„Нема 100 дана, има 100 секунди“

Драгаш је поручио да будућа власт, уколико дође до њеног формирања, не би смела да очекује уобичајени период толеранције од 100 дана. Према његовим речима, први потези морали би да покажу да постоји јасан план за решавање нагомиланих проблема.

„Немате 100 дана. Имате 100 секунди. Не за резултате, него да видимо потезе које ћете да повучете“, рекао је он.

Као приоритете је навео утврђивање стварног стања јавних финансија, контролу токова новца, испитивање великих инфраструктурних пројеката и покретање производње. Сматра да би у случајевима компанија које су пословале уз државну подршку требало утврдити да ли постоји стварна економска основа за њихов рад, али и сачувати радна места тамо где је то могуће.

Говорио је и о потреби обнове домаће индустрије, укључујући производњу трактора и комбајна, као и о преусмеравању инвестиција из великих грађевинских пројеката у производне секторе.

На крају разговора, Драгаш је поновио да Покрет МОБА жели да понуди сопствена решења и да ће наставити да врши притисак на будућу власт да их разматра.

„Урадили смо 25. октобра праву ствар, али од 26. ствари не иду онако како смо очекивали“, закључио је Драгаш, уз поруку да грађани морају да задрже контролу над политичким процесима и да се одговорност не сме завршити само променом људи на власти.

СрбијаСЛОБОДАН НИКОЛИЋ: Путин није подржао Вучића на последњим изборима, ево шта је заиста рекао о њему (ВИДЕО)

Извор: Правда