Eкономиста Бранко Драгаш каже да је разумевање историјског тока кључно и да се гласање за студентску листу треба посматрати као прва фаза у решавању проблема Србије.
„Прва фаза је била рушење фашизма, јер то све што се дешавало у Србији, закључно ево девети дан након победе и даље се наставља та иста прича...“ Он одбацује оптужбе за „револуционарни терор“, поручујући да „грађани Србије треба да схвате да нема револуционарног терора, јер да има, Вучић би завршио као Мусолини“.
Друга фаза, према Драгашу, јесте „демонтажа фашистичког система“, која, како каже, „није још ни у деветом дану почела“. Он сматра да су актуелна хапшења „обрачуни између напредњака да би се додворили новој власти“. За успешну демонтажу система, неопходно је јединствено изаћи са кандидатом на председничким изборима, а потом и на локалним и градским изборима, како би се систем потпуно демонтирао до фебруара.
Трећа фаза, о којој говори покрет МОБА, јесте „рушење тоталитарног лажног система, лажне представничке демократије и изградња новог политичког и економског система“. Драгаш наглашава да су се грађани Србије „сами ослободили“, без великих сила које су, према његовим речима, биле уз „фашизам, уз узурпатора“.
Критика неактивности и утицаја „либераша“
Бранко Драгаш изражава забринутост због неактивности „студентске листе“ након избора. Истиче да су „студенти, Студентска листа... имали легитимитет“ да одмах преузму контролу над медијима и институцијама. „Они су одмах требaли тада да, народ на улице како су већ изашли, да оду пред РТС и тада, а унутра синдикат... Они сто четрдесет један посланик улази унутра и каже: 'Господо, ми крећемо. Значи, једини имамо легитимитет.'“ Уместо тога, девет дана је прошло без одлучних потеза, што је довело до „разочарења народа“.
Драгаш критикује и појаву „либерашких ботова“ који покушавају да преузму заслуге за победу и намећу своју агенду. „Двадесет посто либерашки оријентисаних људи је уопште гласало за ту Студентску листу, осамдесет посто национално оријентисаних грађана је гласало за Студентску листу.“ Он упозорава да се „либераши“ понашају као да је њихова победа, гурајући своје кадрове и теме које нису биле предмет разговора током кампање, попут Дејана Шошкића који прича о календару уместо о финансијама.
Случај Алта банке и финансијска катастрофа
Као пример системске корупције и лошег управљања, Драгаш наводи случај Алта банке. Објашњава да је банка, некадашња Јубмес банка, преузета нелегално, а њена актива је са 120 милиона евра нарасла на 1,8 милијарди евра пребацивањем рачуна државних компанија. Критикује начин на који је случај решен, истичући да је уместо ноћног упада и затварања банке, требало поставити привремену управу под контролом Народне банке Србије како би се избегло узнемиравање финансијског тржишта.
Драгаш упозорава на тешку финансијску ситуацију у земљи, наводећи да „студентска листа апсолутно нема појма каква је тешка финансијска ситуација у земљи“. Он предлаже хитне мере: „пресек стања“ финансија Србије у року од неколико дана, саопштавање грађанима и међународној јавности о финансијском колапсу, „проглашавање банкрота“ и увођење привремених мера на годину дана. Посебно наглашава опасност од пуцања курса евра, што би додатно угрозило презадужене грађане.
Лустрација, медији и директна демократија
За будућност Србије, Драгаш инсистира на лустрацији: „Ко се налазио на државним функцијама од деведесете до 25. октобра 2026. године мора бити лустриран.“ Такође, кључно је отварање медија и затварање „фашистичких“ попут Информера, Хепија и Пинка. „Ако се не отворе медији, онда морамо и даље овако хајдучки преко ваших медија да поставимо кључно питање: а зашто се нама Вучић догодио?“
Драгаш се залаже за директну демократију, укључујући референдуме о уласку Србије у Европску унију и увођењу санкција Руској Федерацији, како би се „тачно видело колико нас има“. Поручује да „рат нисмо добили. Битку прву јесмо. Идемо у две друге битке и нема разочарења“.
СрбијаЈовановић: Бојим се да ће доћи до отрежњења за многе национално одговорне бирачеИзвор: Правда
