Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић поднео је дисциплинском тужиоцу Високог савета тужилаштва (ВСТ) пријаву против јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и члана Комисије за надзор Бранка Стаменковића јер је, како је саопштено, „својим непримереним и неодмереним изјавама за медије у претходном периоду учинио тежак дисциплински прекршај који је резултирао озбиљним нарушавањем угледа и поверења у рад јавног тужилаштва“.
Подсетимо, тужилац Врховног јавног тужилаштва Бранко Стаменковић оценио је данас да је главни јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић имао „потпуну политичку подршку“, која му је, како тврди, омогућила да направи „паралелну тужилачку организацију“.
„Један од закључака овог првог извештаја, који је део будућег великог извештаја, јесте да је главни јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић направио паратужилачку, паралелну тужилачку организацију. Тужилаштво које практично никоме није одговарало нити је хајало за законске одредбе о хијерархији и законитости рада“, рекао је Стаменковић за недељник „Време“.
У пријави Ненада Стефановића се, како је саопштило ВЈТ, наводи да је Стаменковић 10. новембра 2026. године у Београду, у изјави која је у целости објављена од стране већег броја медија, кршио начело непристрасности и у знатној мери кршио друге одредбе Етичког кодекса јавних тужилаца, тако што је изнео личну оцену да је у Вишем јавном тужилаштву у Београду успостављен “паратужилачки систем” и “да се Више јавно тужилаштво издвојило из система јавних тужилаштава у нашој земљи”, пише Н1.
На овај начин, како кажу из ВЈТ, он је „неовлашћено иступао и урушавао самосталност, углед и достојанство ВЈТ у Београду, истовремено кршећи Етички кодекс јавних тужилаца, јер је и у даљем току свог излагања, као и у емисији “Интервју дана” на телевизији Инсајдер 2. новембра 2026. године пристрасно, незаконито и неовлашћено сугерисао дисциплинском тужиоцу и Јавном тужилаштву за организовани криминал шта треба да ураде“.
Стаменковић се при томе, како се наводи у пријави, упуштао у прејудицирање на бази личних провера и закључака, без оцене надлежних органа, иако је за основаност евентуалног дисциплинског поступка, кривичног поступка и слично, неопходно да евентуалне пропусте у њиховом раду утврди надлежни орган, што Комисија Врховног јавног тужилаштва дефинитивно није, а поготово није један члан Комисије – Стаменковић, наводи се у пријави Стефановића.
Како он оцењује, у датим „изјавама се види његов неспорни мотив освете и реваншизма“.
Сматрају да је Стаменковић прекршио и начело достојанствености, „будући да за ВЈТ у Београду и његове јавне тужиоце користио груб и ниподаштавајући речник, тврдећи да се претворило у паратужилачку структуру која се издвојила из јавнотужилачке организације Републике Србије и ставило у службу политичких актера, имплицитно указујући да над ВЈТ у Београду није била могућа никаква инстанциона контрола нити усмеравање његовог рада, све до дана обављивања прелиминарних резултата парламентарних избора у РС“.
У пријави се даље наводи да је Стаменковић „кршио и начело законитости јер је у својим изјавама повредио претпоставку невиности јавних тужилаца ВЈТ у Београду, на тај начин што је износио лично мишљење о томе да они треба кривично да одговарају“, као и начело одговорности будући да мора да буде свестан да његово понашање, поступање и одлуке, па самим тим и јавни наступ и коментар могу угрозити углед и поверење грађана у јавно тужилаштво.
Стефановић је у пријави навео да изјаве Стаменковића нису утемељене у утврђеном чињеничном стању у одговарајућем поступку, „већ су неправничке и очигледно политичке и осветничке, а усмерене су на обрачун са тужиоцима који нису били у милости Врховног јавног тужиоца“.
Кажу да је последица оваквих иступа Стаменковића „учестало таргетирање у медијима и на друштвеним мрежама, како главног јавног тужиоца, тако и појединих јавних тужилаца ВЈТ у Београду који су споменути у извештају“.
Данас.рс




