Упркос бројним пријавама грађана који су се, према сопственим признањима, нашли на мети "звучног топа" на протесту студената, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић тврди да ни данас не постоје материјални докази да је то оружје коришћено. О томе како Стефановић поступа у овом предмету, најбоље се види из најновијег извештаја Комисије Врховног јавног тужилаштва из ког је откривено да је управо Стефановић наложио БИА прислушкивање више од 150 особа које су се пожалиле на тегобе.
Тужилац Ненад Стефановић изјавио је, гостујући у Њузмакс Балканс, да тужилаштво ни после годину и по дана рада није пронашло материјалне доказе да је 15. марта 2025. године на скупу у Београду коришћен звучни топ. Он је подсетио и да је у елаборату од 80 страна утврђено да је звук суперсоничног авиона, који се чуо на појединим снимцима, накнадно убачен.
Навео је и да је тужилаштво чекало више месеци да објави елаборат, јер није могло да разјасни порекло звука, који се на два снимка објављена на Јутјубу чуо као хук суперсоничног авиона. Тужитељка која је поступала у предмету, како тврди Стефановић, пронашла је оригиналне снимке на друштвеним мрежама, након чега су они анализирани посебним софтвером и утврђено је да је спорни звук накнадно уметнут.
ШОШКИЋ ОТКРИО СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ПРАВАЦ СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ: „Нећемо уводити санкције Русији, Косово је део Србије“Ненад Стефановић је рекао да је тужилаштво утврдило и да се маса грађана током протеста није могла кретати у два правца, што је, како је оценио, било важно за анализу догађаја.
Говорећи о могућем кривичноправном епилогу, навео је да се одређена лица налазе на потерници и да им је суд одредио притвор, те да би са појавом нових доказа, Више јавно тужилаштво поново отворило случај.
Шта је утврђено до сада?
Упркос тврдњама тужиоца Стефановића, да није било доказа о употреби звучног топа, бројна су сведочења грађана, као и стручне анализе, који су указивали на то да су грађани тог 15. марта ипак били на мети некаквог соничног оружја.
Уколико се у обзир узме и наратив које је Више јавно тужилаштво пласирало у јавност већ у првим данима након догађаја, може се посумњати у њихове искрене намере да овај случај истраже независно, непристрасно и у складу са законом. Јер, уместо да истражи шта се заиста догодило, настојало је да употребу "звучног топа" окарактерише као лажну вест и припрети свима који су се њом бавили. Али, кренимо редом.
Иако је Више јавно тужилаштво у Београду имало обавезу да непристрасно испита шта се догодило, уместо да обезбеди доказе, саслуша грађане и утврди порекло необичног звучног ефекта који су описивали учесници протеста, слало је поруке које су могле бити схваћене као упозорење, па и претња, свима који јавно говоре о могућој употреби звучног топа.
Посебно је проблематично што је пажња институције, уместо искључиво на утврђивање околности догађаја и евентуалне одговорности оних који су располагали оваквим средствима принуде, усмеравана на оне који су о овоме говорили.
Поред Вишег јавног тужилаштва, употребу оружја су исте вечери, без било какве истраге, негирали и Министарство унутрашњих послова на челу са Ивицом Дачићем, али и тадашњи председник Александар Вучић. Осим саме употребе, Дачић је тих дана бриљирао са количином контрадикторних изјава - од тога да МУП не поседује такав уређај, преко тога да га ипак поседује али га не користи, до тога да се користи али не за овакве догађаје, па на крају и да ће га МУП продати.
Паралелно са негирањем политичара и институција, појављивала су се сведочења грађана о својим доживљајима тог дана који су готово истовремено описивали идентично искуство: изненадни, снажан звук који је деловао као да се нагло приближава, праћен осећајем притиска, дезоријентацијом, мучнином, вртоглавицом, проблеми са слухом...
Ова сведочења нису остала само на друштвеним мрежама, већ су прикупљене на десетине изјава, а поједини су тврдње о тегобама поткрепили медицинском документацијом.
Органзиација Еарсхот прикупила је на стотине изјава учесника протеста, извршила анализу видео-записа, обавила 15 детаљних интервјуа са људима који су се кобне вечери нашли у Краља Милана, обрадио више од 3.000 писаних изјава грађана. Након тога, доносе закључак да је врло вероватно да су грађани били изложени нападу усмереним акутичним оружјем.
Јасно је да сведочења сама по себи нису доказ о томе који је уређај коришћен, али свакако представљају релевантни доказни материјал који непристрасна истрага не може да одбаци нити да сведе наколективну панику, измишљање, ширење лажних вести...
Стефановић наложио БИА да провери жртве овог догађаја
Да истрага није вођена непристрасно и са циљем да се утврди шта се догодило, већ да су тужиоци настојали да потврде унапред формиран закључак да звучни топ није употребљен. Комисија Врховног јавног тужилаштва, током надзора у ВЈТ, утврдила је да су поједини докази и сведочења грађана занемаривани, док су чињенице које су ишле у прилог званичној верзији догађаја пренаглашене.
Посебно је проблематично то што је ВЈТ, уместо да се првенствено бави утврђивањем могућег угрожавања грађана, покренуло активности усмерене на људе који су јавно говорили о употреби оружја, па је од БИА јуна 2026. затражена провера 154 грађана који су дали изјаве о овом догађају, укључујући податке о њиховим везама са политичким странкама и невладиним организацијама.
Комисија је оценила да је такво поступање представљало непримерено скретање истраге са њеног основног циља и да је кривично гоњење коришћено као средство притиска на грађане који су износили критичке ставове.
Комисија је посебно критиковала јавне наступе заменика главног тужиоца Миодрага Марковића, оцењујући да су његове поруке о процесуирању људи који говоре о звучном топу представљале јавно криминализовање уставно заштићене слободе изражавања.
Указала је и на проблематично поступање према војном аналитичару Александру Радићу, укључујући претрес и друге доказне радње које је оценила као несразмерне. Како је наведено у извештају, комисија је предложила дисциплинске поступке против тужиоца Миодрага Марковић и тужитељке Александре Стефановић, као и разматрање да се Марковић удаљи са функције. У ширем делу извештаја надзора указано је и на одговорност Ненада Стефановића. Треба напоменути и да је ВЈТ ове наводе одбацило и оспорило.
Нова.рс
