Председник Народног слободарског покрета Мирослав Паровић оценио је да би парламентарни избори 25. октобра могли да прерасту у пресудну политичку битку за будућност Србије, тврдећи да власт Александра Вучића, суочена са могућим поразом, има више сценарија за покушај очувања контроле. У разговору за канал X 33, он је упозорио на могуће изборне неправилности, ширење страха међу бирачима и покушаје да се након гласања оспори стварна воља грађана. Као кључне датуме издвојио је 25. октобар, када се одржавају избори, и 1. новембар, за који очекује да би могао да буде важан у даљем развоју политичке кризе.
Паровић сматра да је главни циљ власти да спречи масовну излазност, јер би велики број бирача који желе промену могао озбиљно да угрози позицију Српске напредне странке. Зато, према његовој оцени, део пропагандне кампање није усмерен само на одбрану власти већ и на обесхрабривање грађана који подржавају студентску листу „Студенти побеђују“.
„Не вреди се борити“, „сви су исти“ и „нема никакве разлике између Вучића и студентске листе“ — овакве поруке Паровић види као део организованог ширења дефетизма. Он тврди да је циљ да се бирачи који су незадовољни режимом одврате од изласка на изборе или усмере ка другим листама, чиме би се умањиле шансе за промену власти.
Гост емисије изнео је и тврдњу да је режим уложио око десет милиона евра у куповину налога на друштвеним мрежама, подкаста и Јутјуб канала, преко којих се, како сматра, шире поруке које одговарају владајућој странци. За ову тврдњу у разговору нису представљени независно потврђени докази. Паровић је навео и да се студентска листа напада тврдњама да иза ње стоје одређени бивши политичари или стране обавештајне службе, док се истовремено, према његовој оцени, недовољно говори о политичкој прошлости кандидата других изборних листа.
Посебно је критиковао листе које представља као политичке пројекте који би могли да одвуку део опозиционих гласова. Тврди да би листе које се представљају као национална или проевропска алтернатива могле, уместо да доведу до промене власти, да заврше у позицији у којој би подршка њихових посланика била пресудна за формирање већине. Због тога је позвао бираче да, пре него што се определе, пажљиво размотре политичку прошлост кандидата и последице свог избора.
Сумње у регуларност избора и могући сценарио после гласања
Најозбиљнији део Паровићевих упозорења односи се на могуће манипулације бирачким списковима и пребројавањем гласова. Он је говорио о наводном штампању дуплих личних карата, фиктивним бирачима и сумњивим адресама на којима је, према његовим речима, пријављен велики број људи. Позвао се и на податак који је поменут у емисији о 230.000 нових личних карата издатих током претходна четири месеца, али сам тај број не доказује да су документи фалсификовани нити да ће бити употребљени за незаконито гласање.
Паровић тврди да би евентуалне неправилности могле да буду искоришћене за оспоравање резултата на појединим бирачким местима, нарочито у већим градовима у којима, према његовој процени, напредњаци имају слабију подршку. Као један од могућих сценарија навео је намерно убацивање вишка гласачких листића, што би могло да доведе до понављања гласања на одређеним местима и одлагања коначног утврђивања резултата.
Он је изнео и сумње у начин на који би се користиле различите верзије бирачког списка, тврдећи да је одбијена упоредна провера података пре штампања списка. Ове наводе у емисији није поткрепио документацијом која би омогућила њихову независну проверу, али их је представио као разлог за додатну будност током изборног дана.
Управо зато, сматра Паровић, неопходно је да се што више грађана укључи у праћење гласања и да се свака сумња на кршење изборних правила документује и пријави. Он је најавио да планира да гласа рано ујутру, а потом прати ток изборног дана и, уколико буде потребе, поднесе приговоре Републичкој изборној комисији.
Ипак, његова процена је да се политичка битка неће завршити затварањем бирачких места. Паровић сматра да би власт могла да покуша да прогласи победу упркос незадовољству дела грађана и да се ослони на институције за које тврди да су под политичким утицајем. Због тога је позвао присталице студентске листе да не прихватају резултате за које сматрају да су последица изборних неправилности и да инсистирају на поштовању изборних процедура.
„Судбину избора треба да одреде грађани својим грађанским суверенитетом“, поручио је Паровић, оцењујући да би евентуално прихватање спорних резултата без озбиљног испитивања неправилности могло да омогући наставак политике коју критикује.
Протести, хапшења и могући расплет кризе
Паровић је упозорио и на могућност да власт, уколико процени да губи контролу, покуша да застраши противнике режима хапшењима или оптужбама за угрожавање уставног поретка. Он је подсетио на случајеве из Црне Горе из 2016. године, када је афера о наводном државном удару обележила изборни дан, и оценио да би сличан сценарио могао да буде употребљен и у Србији. Тврди да је због тога сачинио и оверио јавну изјаву у којој је навео своје политичко опредељење, позив на гласање и намеру да користи законом предвиђене механизме за пријаву неправилности.
Он је изразио уверење да би масован одзив грађана могао да промени понашање делова државног апарата. Према његовој процени, уколико постане јасно да власт губи подршку, поједини полицајци, инспектори и тужиоци могли би да почну да поступају по предметима који су, како тврди, до сада били занемаривани или држани по страни. Паровић очекује да би то могло да отвори питања корупције и злоупотребе институција, али није извесно да ће се такав развој догађаја заиста одиграти.
Као датум који би могао да означи преломни тренутак издвојио је 1. новембар, када се навршавају две године од пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, трагедије у којој је погинуло 16 људи и једна беба. Паровић је незадовољство због изостанка одговорности за трагедију повезао са могућим незадовољством због изборног процеса, сматрајући да би се те две теме могле спојити у снажан притисак на власт.
Критике је усмерио и на Александра Вучића, кога оптужује за узурпацију институција, злоупотребу државних ресурса и политичку заштиту људи за које тврди да су повезани са криминалом. Као примере навео је долазак Милана Радоичића на предизборни скуп у Крагујевцу у пратњи великог броја возила и коришћење државног воза за долазак на страначки скуп у Новом Саду. Паровић те догађаје тумачи као симбол повезаности политичке власти, безбедносних структура и контроверзних пословних кругова.
Његова централна порука јесте да би избори могли да буду почетак много ширег сукоба око легитимитета власти и поверења у институције. Паровић очекује да би, уколико студентска листа оствари добар резултат, покушај оспоравања изборне воље могао да доведе до новог таласа протеста и дубље политичке кризе.
Ипак, коначни исход зависиће од стварних резултата, излазности, рада изборних органа и тога да ли ће евентуалне неправилности бити документоване и доказане. За Паровића, 25. октобар није само дан гласања већ тренутак који би могао да одреди даљи ток политичких догађаја у Србији, док 1. новембар види као могућу тачку окупљања незадовољства због избора и нерешених питања одговорности за новосадску трагедију.
СрбијаМаринковић: После избора сви ће окренути леђа Вучићу, а најважније је да одговорни за корупцију заврше у затвору! (ВИДЕО)Извор: Правда
