Милан Радоичић, против којег се у Србији води истрага због оружаног сукоба у Бањској, 15. новембра није се јавио полицији, због чега му је одређен притвор и за њим је расписана потерница. Виши суд у Београду потврдио је за Нова.рс да му је притвор одређен јер постоје околности које указују да се крије, односно да се дао у бекство. Према ранијим незваничним информацијама, Радоичић је напустио Србију и отишао у Москву, а уколико се то потврди, поставља се питање може ли Србија да затражи његово изручење.
Виши суд у Београду потврдио је за Нова.рс да је Радоичићу данас одређен притвор, који му, према том решењу, може трајати 30 дана од дана и часа лишења слободе.
„Радоичићу је данас одређен притвор имајући у виду да постоје околности које указују да се крије, односно да се дао у бекство, који му по том решењу може трајати 30 дана од дана и часа лишења слободе. Истим решењем за њим је расписана потерница, коју ће извршити УКП - Одељење за потраге“, наведено је у одговору Вишег суда достављеном редакцији Нова.рс.
Радоичић се, како је претходно објавио БИРН, 15. новембра није појавио у Полицијској станици Савски венац, где је, према одлуци Вишег суда у Београду, дужан да се јавља сваког првог и петнаестог дана у месецу.
Последњи пут његово присуство у полицијској станици званично је потврђено 1. новембра, када је, према информацијама које је Виши суд раније доставио медијима, уредно испунио ову обавезу.
Отишао у Москву?
Питање Радоичићевог боравишта додатно је отворено након што је бивши самостални инспектор Безбедносно-информативне агенције (БИА) Милан Звездановић изјавио да има незванична сазнања да је Радоичић 12. новембра напустио Србију и отишао у Москву.
Звездановић је за Н1 рекао да та сазнања потичу из БИА, а на питање да ли је Радоичић имао дозволу да напусти земљу, одговорио је: „Њему дозвола није била потребна“.
Расписана потерница за Радоичићем јер се није јавио полицији 15. новембраОве тврдње, међутим, за сада нису званично потврђене. Такође, чињеница да се Радоичић није појавио у полицијској станици сама по себи не доказује да је напустио Србију или да се налази у Русији.
Према ранијем одговору Вишег суда, Радоичићу је била на снази мера забране напуштања боравишта, којом му је било забрањено да без одобрења суда напусти територију Републике Србије, као и да одлази на територију АП Косова и Метохије. Привремено му је одузет и пасош Републике Србије.
Може ли Србија да га врати из Русије?
Уколико се потврди да се Радоичић налази у Москви, следећи корак за српске правосудне органе могао би да буде покретање међународне потраге и упућивање захтева за његово изручење.
Професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду др Бранислав Ристивојевић за Нова.рс указује да између Србије и Русије постоји уговор о правној помоћи из 1962. године, који предвиђа и могућност изручења лица која једна држава потражује на територији друге.
Бивши инспектор БИА: Милан Радоичић напустио Србију, ево где је отишао„Колико знам, тај уговор није отказан ни са наше ни са руске стране и он и даље предвиђа екстрадицију. Уколико би се утврдило да се лице које наши органи потражују налази у Русији, наши органи би могли да затраже његово изручење на основу одредби тог уговора“, објашњава Ристивојевић.
Он, међутим, напомиње да постојање уговора не значи да би захтев за изручење аутоматски био прихваћен, јер постоје бројна ограничења која би руски органи морали да размотре.
„Имате читав низ ограничења за екстрадицију, затим ограничења у руском ЗКП-у, а постоје и посебна ограничења која је Русија уводила од почетка специјалне војне операције у Украјини. На пример, не изручују се лица ако постоји сумња да ће бити изложена тортури, нечовечном поступању или мучењу. Постоје и друга ограничења, па треба пратити шта је Русија у међувремену увела“, наводи он.
Како додаје, руски органи би, између осталог, проверавали и да ли је реч о руском држављанину, да ли је дело застарело, да ли постоји неки други разлог за обуставу поступка, али и да ли лице евентуално има азил у Русији.
„Ако има азил тамо, претпостављам да би и Русија имала исту врсту ограничења каква ми имамо када је реч о изручењу лица којем смо дали азил. Али ту већ говоримо хипотетички, јер нам недостаје доста чињеница да бисмо могли да изведемо закључке у конкретном случају“, каже Ристивојевић.
Он истовремено указује да је у овом тренутку највећа непознаница то где се лице за којим Србија трага заправо налази.
Према његовом објашњењу, уколико би се потврдило да се лице налази у Русији, Србија има правни основ да од руских органа затражи његово изручење на основу билатералног уговора, али би о самом захтеву и испуњености услова одлучивали надлежни органи Русије.
Нова




