Чак 42 општине у Србији имају више бирача него становника и то је само још један несклад који се јавља када је у питању бирачки списак пред ванредне парламентарне изборе. Појављује се све више људи на непостојећим адресама по градовима широм Србије, што отвара питање како је могуће да број пунолетних грађана уписаних у бирачки списак буде толико већи од укупног броја становника. Члан Градске изборне комисије Београда Зоран Алимпић за Нову објашњава да су то углавном незаконити гласови, зато што су у питању лажна пребивалишта људи који су, у ствари, странци.

Огњен Рашуо, члан Комисије за ревизију бирачког списка из Зелено-левог фронта навео је да у 42 општине у Србији имају више уписаних бирача него становника, и да је рекордер Мали Зворник, где је пријављено 16.136 бирача, док, према попису становништва из 2022. године, та општина броји 11.219 становника.

Рашуо је навео да су углавном разлог таквог скока броја бирача људи из Републике Српске који пријављују фиктивна пребивалишта како би добили документа.

Иста ситуација дешава се и у Чачку, где су опозиционе странке упозориле да се у бирачком списку налази велики број бирача који уопште немају адресу, да су уписани на кућном броју 0, али и да поједина насеља имају више гласача него што имају становника.

Правник Симо Стокић и дугогодишњи члан Градске изборне комисије из Чачка за телевизију Нова казао је да има информације да доста лица из Републике Српске сасвим регуларно и легално врше пријаву пребивалишта у Републици Србији на основу наших прописа.

А како је то могуће?

Наиме, Законом о држављанству, Срби из Републике Српске имају право на држављанство Републике Србије, али осим држављанства, грађанин да би гласао на изборима мора да буде уписан и у јединствени бирачки списак.

Да би неко био уписан у јединствени бирачки списак, мора да има територијалну везу са Републиком Србијом, или да буде пријављен у локалној самоуправи у Републици Србији.

Зоран Алимпић, коментаришући аномалију у бирачком списку, да се у различитим местима у Србији појављује више бирача него становника, за Нову објашњава да се проблем јавља зато што је велики број људи добио српско држављанство, а да нису никада живели у Србији, да им родитељи нису живели у Србији и по нашем закону ти људи уопште не би могли да гласају.

Међутим, сведоци смо да те особе ипак гласају на изборима у Србији, а Алимпић појашњава како је то могуће.

"Неко се фиктивно, лажно пријави негде у Србији, као да му је ту пребивалиште, да ће ту да живи, а заправо неће, да би могао да гласа. На пример, неко из Републике Српске пређе Дрину, дође у Мали Зворник, пријави се тамо у МУП-у, и каже - ја ћу од сада ту да станујем. Да би то урадио, он мора да докаже где ће да станује, па или мора да да доказ да је купио стан или кућу, да је власник, или сагласност неког власника стана или куће да ће он живети код њега", објашњава Алимпић.

Саговорник Нове напомиње да је наравно могуће да неко заиста може да се досели у Србију због посла, живота, и да стварно живи на тој некој адреси, и да је то по закону.

"Али, није по закону ако је то фиктивно и лажно. МУП, по закону, треба да одбије лажну пријаву пребивалишта. Чак МУП може да изврши теренску проверу касније, да види да ли та особа стварно ту живи, и ако не живи, да га онда пасивизују,односно да га избришу", каже Алимић.

Он напомиње да владајућа Српска напредна странка "напумпава " бирачки списак, тако што додељује држављанства, а потом те људе пријављује широм Србије, и упозорава да су такви гласови на изборима - незаконити.

"СНС користи све могућности да победи на изборима, и масовно додељује држављанства становницима Републике Српске и Босне и Херцеговине, који су у ствари оданде и нису никад живели у Србији, па их онда организовано, преко одређених спискова и преко филијала СНС-а пријављују по разним местима у Србији. Напредњаци могу да потпишу да примају код себе једног, пет, десет, сто Босанаца, да као живе код њих. Имали смо случај сина градоначелника Љубљане који се пријавио код председниковог кума. Значи, то су фиктивне пријаве ради гласања", објашњава Алимпић и додаје:

"И онда имамо ситуацију да се, у ствари, напумпава бирачки списак, па испадне да имамо 900.000 људи више на бирачком списку него што реално живи у Србији и што је утврђено пописом. То су незаконити гласови, зато што су то лажна пребивалишта људи који су, у ствари, странци. У ствари су фиктивне пријаве, само да би ти људи били уписани у бирачки списак".

Алимпић наглашава да постоји разлика између републичких и локалних избора и то у томе што се на републичким изборима они пријаве да гласају у тим земљама на бирачким местима, док за локалне не може да се гласа у иностранству, већ морају да дођу у Србију, у места где су их распоредили да су фиктивно пријављени.

"И онда имамо оне сцене које су биле у Београду, у Арени, а у Новом Саду у Спенсу, где се буквално организују некакви цалл центри, где се аутобусима доводе хиљаде и хиљаде људи из Босне, који појма немају ни где су дошли, ни где живе, ни где треба да гласају. Онда их они одатле организовано развозе комбијима, аутомобилима, на њихова бирачка места, не би ли они гласали. То је једна чиста изборна превара, изборна манипулација која је и штетна за целу државу, јер ми заправо не знамо колико имамо становника. Ако им више не буде довољно, тај број из Босне, почећемо да усвајамо Кинезе", каже Алимпић и подвлачи:

"Једно је добити држављанство, а сасвим друго постати гласач".

Подсећања ради, право гласа на парламентарним изборима имају сви држављани Србије, без обзира на којој адреси у земљи и иностранству имају пријављено пребивалиште.

Како гласају бирачи у иностранству, а како у Републици Српској

Зоран Алимпић објашњава да је важно знати да постоје две групе гласача.

"Једни су они који су живели у Србији и иселили су се и они често остану у бирачком списку, али не живе више ту и немају пребивалиште у Србији, већ је њихово пребивалиште у иностранству. По закону они немају право да гласају на локалним изборима, јер за то морате имати пребивалиште у одређеној локалној самоуправи у Србији, али боравиште можете да имате. Пребивалиште је место у коме ви заиста живите и радите и онда имате право да гласате на локалним изборима, и наравно и на парламентарним и председничким".

Међутим, каже Алимпић, уколико сте отишли пре доста година у иностранство, онда је ваше боравиште или претходно пребивалиште било, на пример, у Чачку, а ваше садашње пребивалиште је, на пример, у Минхену.

"Онда можете да се пријавите пред парламентарне или председничке изборе, да по месту вашег садашњег пребивалишта гласате, односно боравишта, и онда кад се пријавите дипломатско-конзуларном представништву, они пошаљу упит у место вашег претходног пребивалишта, где сте живели пре исељења. Затим та локална самоуправа, референт за бирачки списак, брише вас из бирачког списка, а будете уписани на бирачки списак за гласање у дипломатско-конзуларном представништву, где одереде да организују изборе у иностранству, и то је све по закону како треба да буде".

Ово је једна врста бирача, и тај процес је управо у току - људи у иностранству се пријављују како би могли да гласу 25. окотбра.

Али имамо и другу врсту бирача, као што су становници Босне и Херцеговине, а има их и у другим државама, каже Алимпић.

"То су Срби, православне вероисповести, који желе да се упишу у држављанство Србије, али који нису имали пребивалиште у Србији. Они су рођени у Босни и Херцеговини, и никад нису имали пребивалиште. У нашем закону о бирачком списку, пише да, да би неко гласао у иностранству, мора да има место свог претходног пребивалишта где је некада био уписан у бирачком списку. Или он лично, или један од његових родитеља - отац или мајка. И то место се уписује према његовом бившем пребивалишту, где је рођен, где је живео, или његових родитеља његових. Неко се пријави сад да хоће да гласа, прво је узео српско држављанство, није живео у Србији, али су му родитељи живели у Србији, и он се пријави својој амбасади, потом амбасада пошаље упит, пронађу га у општини, и према томе га упишу у бирачки списак. Али он је ту пасиван, ту не може да гласа, него ће гласати у тој земљи у којој је ", објашњава саговорник Нове.

Нова.рс