Републичка изборна комисија објавила је да на предстојећим ванредним парламентарним изборима, који ће се одржати 25. октобрар, право гласа има 6.450.523 бирача. Истог тренутка, поново се покренула стара прича, како је могуће да постоји толики број бирача када је, према последњем попису становништва из 2022. године, утврђено да у Србији има 6.647.003 становника. Саговорници Нове из Комисије за ревизију бирачког списка, али и из Градске изборне комисије објашњавају како је то могуће.

Републичка изборна комисија (РИК) донела је одлуку којом је утврђено да је у бирачки списак за ванредне парламентарне изборе, расписане за 25. октобар, уписано укупно 6.450.523 бирача.

Поређење овог податка са резултатима последњег пописа становништва, спроведеног 2022. године, показује да је у Србији, без Косова и Метохије, пописано 6.647.003 становника. То значи да је разлика између укупног броја уписаних бирача и броја становника свега око 196.500.

Имајући у виду да укупан број становника обухвата и децу која још немају право гласа, готово поклапање ове две бројке поново отвара питање које се постављало и пред раније изборне циклусе - како је могуће да је број бирача толико близу укупном броју становника Србије?

Како се бројке поклапају?

Члан Комисије за ревизију бирачког списка из Зелено-левог фронта Огњен Рашуо за Нову каже да се прича о броју становника и броју људи у бирачком списку понавља пред сваки изборни циклус.

“По Уставу, право гласа имају сви држављани Републике Србије који су пословно способни. Значи, у бирачком списку имају право да се нађу сви држављани. Ми немамо само држављане који живе у Србији, имамо их и у Босни и Херцеговини, у Црној Гори, у Хрватској, имамо их у Аустралији. У иностранству генерално. Сасвим случајно се бројеви поклапају”, каже Рашуо.

Према његовим речима, спорна је евиденција пребивалишта.

“Велики недостатак је и даље та евиденција пребивалишта, јер се адресе у бирачком списку разликују од адреса у евиденцији пребивалишта. Прича о “гласању” мртвих полази од тога што имамо заиста велики број преминулих лица у бирачком списку. Та лица су ту зато што је евиденција умрлих, односно матична књига умрлих, доста неуредна. Наш предлог, који је опозиција и невладине организације у начелу прихватиле, јесте да се следећи пут бирачки списак прави по основу важећих личних карата и важећих пасоша. На тај начин би, пошто преминула лица немају важеће личне карте и важеће пасоше, они били избрисани из бирачког списка“, закључује Рашуо.

Говорећи о поклапању бројки, Зоран Алимпић, члан Градске изборне комисије за Нову подсећа да када се из пописа становништва изузму малолетници, у бирачком списку има око 750.000 бирача више него што је на попису било становника старијих од 14 година.

“Разлика у односу на пунолетно становништво још је већа. Како је то могуће? Ко су ти људи и где живе? Део објашњења свакако су наши држављани који живе у иностранству, нису обухваћени пописом, али су задржали пребивалиште и бирачко право у Србији. Међутим, колико их заиста има? Колико је у бирачком списку преминулих који нису избрисани? Колико је људи фиктивно пријављено на адресама на којима никада нису живели? Да ли се у бирачком списку крије и резервоар фантомских бирача чијим гласовима власт може да манипулише?”, пита Алимпић и додаје:

“Да ли се идентитет непостојећих бирача злоупотребљава гласањем у њихово име?”

“Годинама слушамо о организованом пријављивању бирача на туђим адресама, о људима из Босне и Херцеговине који добијају држављанство и пријављују пребивалиште у Србији, о бирачима који се селе из једне општине у другу према изборним потребама власти. Само стицање држављанства није спорно, али фиктивно пријављивање пребивалишта јесте. А посебно озбиљно питање је да ли се идентитет одсутних или непостојећих бирача злоупотребљава тако што неко гласа у њихово име”.

Како Алимпић истиче, за овакве манипулације није довољна само страначка организација.

“Потребна је и сарадња институција које контролишу пребивалишта, лична документа, бирачки списак и изборни поступак. Управо зато је забрињавајуће што владајућа странка има доминантан политички утицај на институције које би морале да буду независни чувари законитости. ОЕБС годинама тражи темељну ревизију бирачког списка, уз учешће опозиције и цивилног друштва. Зашто власт није обезбедила независну проверу која би отклонила сумње? Чега се плаши? Шта би таква контрола открила? Статистичка разлика није сасвим јасан доказ да постоји милион фантомских бирача. Али јесте озбиљан разлог за сумњу и захтев да се утврди стварно стање”, наводи саговорник Нове.

Алимпић наглашава да власт располаже свим потребним евиденцијама и могла би да омогући проверу.

“Уместо тога, грађанима се годинама тражи да верују подацима институција чија је независност озбиљно доведена у питање. Србија не мора да нагађа колико има фантомских бирача. Држава мора да омогући да се то утврди. А све док власт избегава стварну, независну и транспарентну контролу бирачког списка, тешко може очекивати да јој грађани верују да су избори слободни и поштени“, закључује Алимпић.

Проблем са бирачким списком датира још од деведесетих година, с обзиром да списак годинама није ажуриран, а и тада се причало да “гласају“ мртви.

Подсећања ради, ОДИХР је у фебруару 2024. објавио 25 препорука за побољшање изборних услова у Србији, а ревизија бирачког списка била је међу седам приоритетних. Власт је затим формирала Комисију за ревизију бирачког списка, чије је чланове Скупштина изабрала 28. јануара ове године.

Чланови комисије из опозиције од почетка упозоравају да она нема стварну моћ. У августу су се Ана Гођевац и Марко Димић, чланови комисије из Странке слободе и правде, обратили ОДИХР-у јер им МУП није доставио тражене податке о адресама на којима су масовно пријављивани људи који тамо не живе.

Чланица Републичке изборне комисије Софија Мандић навела је да се у бирачком списку налази чак 900.000 бирача више него у попису становништва из 2022. године.

“Број бирача у бирачком списку је исти као 2023, дакле имамо тај неки број од око 900.000 пунолетних бирача који се разликује у подацима из пописа становништва. Нема и даље ефикасне контроле или ефикасног механизма да се очисти бирачки списак. Ми знамо да је ОДИХР у препорукама навео да је потребна значајна ревизија бирачког списка. То се неће десити до ових избора”, рекла је Мандић за Н1.

Власт, с друге стране, тврди да су кључне препоруке ОДИХР-а о бирачком списку преточене у измене Закона о јединственом бирачком списку, које су на снази од новембра прошле године, док су мајске измене четири изборна закона, на предлог посланика СНС Мирослава Петрашиновића, представљене као испуњавање још пет препорука.

Нова.рс