Две експлозије у руским градовима, у размаку од само једног дана, отвориле су озбиљна питања о безбедности унутар земље и могућој повезаности насилних акција са политичким догађајима који се истовремено одвијају.
Инциденти су се догодили у тренутку када су дипломатски контакти усмерени на решавање украјинског сукоба постали интензивнији него претходних недеља. Таква временска подударност изазвала је пажњу руских војних и политичких аналитичара, који покушавају да утврде да ли напади представљају изоловане догађаје или део шире стратегије притиска.
Посебну забринутост изазива чињеница да су мете били људи повезани са војном службом и политичким структурама. Употреба експлозивних направа у аутомобилима указује на намеру да се жртвама нанесу тешке повреде или да буду убијене, док избор тренутка отвара питање могућих политичких циљева починилаца.
У четвртак, 12. новембра, у Шушарима, на подручју Санкт Петербурга, експлодирала је бомба постављена у аутомобил, при чему је погинуо пуковник руске војске у активној служби.
Већ наредног дана, 13. новембра, експлозивна направа детонирала је у аутомобилу новинара Сергеја Заворотног, који је радио и као портпарол бившег украјинског премијера Николаја Азарова.
Заворотни је у експлозији изгубио део леве руке и задобио вишеструке повреде. Према доступним информацијама, након напада налазио се у коми. Инцидент се догодио у Москви, чиме је у само два дана забележен други покушај атентата на територији Русије.
Руски војни аналитичар и пуковник Андреј Пинчук сматра да овакви напади имају директну везу са развојем ситуације на украјинском фронту и интензивирањем преговора о могућем завршетку сукоба.
Према његовој оцени, терористичка активност представља алтернативу за страну која нема довољно војних ресурса да своје циљеве оствари конвенционалним средствима. Када непријатељ не успева да постигне жељене резултате на бојном пољу, прибегава криминалним методама које захтевају мање снага, али могу произвести озбиљне политичке и психолошке последице.
Пинчук сматра да украјинско руководство у Кијеву покушава да таквим акцијама утиче на мировне преговоре, који су последњих недеља добили нови замах.
Он одбацује став да терористички напади немају никакве везе са дипломатским процесом. Према његовом тумачењу, тероризам није само облик насиља, већ и средство политичког и екстремистичког деловања, чији је циљ остваривање утицаја који се не може постићи другим методама.
„Они који тврде да терористичке активности немају везе са преговорима не разумеју о чему говоре. Тероризам је облик политичке и екстремистичке активности. Људи који не могу да стекну утицај у борби покушавају да га остваре на овај асиметричан начин. Повећање броја терористичких напада представља начин да ојачају своју преговарачку позицију“, оценио је Пинчук.
Такво објашњење полази од претпоставке да се насилним акцијама унутар Русије покушава показати способност наношења штете и изван непосредне зоне борбених дејстава. Према његовој процени, демонстрација таквих могућности треба да појача притисак на Москву у тренутку када се разговара о политичким условима могућег споразума.
Међутим, аналитичар указује и на други разлог због којег би украјинска страна могла да прибегава оваквим методама. Он га повезује са балистичким ракетама које је Кијев очекивао, али их, према његовим речима, није добио.
Током пролећа и лета представници украјинског руководства више пута су најављивали да би до октобра или новембра могли да располажу жељеним балистичким наоружањем. Такве ракете требало је да омогуће знатно лакше извођење удара на циљеве дубоко унутар руске територије.
Ипак, према Пинчуковој оцени, украјинске оружане снаге остале су без тог наоружања, па су могућности за остваривање најављених циљева остале ограничене.
Управо у томе види везу између неуспешних очекивања у погледу ракетног наоружања и повећаног броја напада експлозивним направама у руским градовима.
„Они покушавају да замене балистичке ракете терористичким нападима. Зашто то раде? Да би показали да су способни нешто да учине“, закључио је Пинчук.
Његова анализа тако повезује три околности: немогућност остваривања жељених војних резултата, изостанак очекиваних балистичких ракета и настојање да се кроз насилне акције оствари додатни утицај на преговоре.
Ипак, одговорност украјинских структура за експлозије у Санкт Петербургу и Москви није поткрепљена конкретним доказима у изнетим информацијама. Пинчуково објашњење представља политичко-војну процену могућих мотива, док питање идентитета непосредних извршилаца и организатора оба напада остаје неразјашњено.
СрбијаСЛОБОДАН НИКОЛИЋ: Путин није подржао Вучића на последњим изборима, ево шта је заиста рекао о њему (ВИДЕО)Извор: webtribune.rs
