Водитељ Владимир Трифонов разговарао је са Јаковом Кедмијем, бившим шефом израелске специјалне службе Натив и стручњаком за међународну безбедност и међународну политику, о променама у начину вођења сукоба у Украјини, руским ударима, стању украјинске војске, америчким залихама ракета и могућим последицама даљег заоштравања.
Разговор је објављен под насловом „Русија мења правила рата! Јаков Кедми: Следећи удар може све да промени!“.
Кедми је одбацио могућност да се на основу медијских извештаја поуздано закључи да Сједињене Државе немају довољно ракета. Како је навео, није видео званичну изјаву америчких власти или неког одговорног званичника којом би такав недостатак био потврђен.
Према његовој процени, могуће је да се ракете које су већ употребљене надокнађују спорије него што се троше, али је истакао да војске планирају употребу наоружања према расположивим количинама и резервама које морају да задрже. Армија, како је објаснио, не троши последњу ракету или последњу гранату уколико нема могућност да обнови залихе.
Када је реч о захтевима Владимира Зеленског за додатним ракетама и јачањем украјинске противваздушне одбране, Кедми сматра да проблем није само у количини расположивог наоружања већ и у спремности да оно буде предато Кијеву. Поменуо је и питање лиценце за производњу ракета Патриот, тврдећи да је украјинска страна тражила такву могућност, али да Доналд Трамп није прихватио захтев.
Кедми је оценио да приче о недостатку америчких ракета могу бити и медијски начин да се касније објасни зашто Кијеву одређено наоружање није испоручено. Информације те врсте описао је као непроверене и непоуздане и изнео изразито критичан став према западним медијима, за које тврди да последњих 20 до 30 година све чешће делују у складу са политичким и пропагандним циљевима.
Много значајнију промену Кедми види у руском начину извођења удара. Према његовој процени, Русија је одлучила да повећава интензитет напада првенствено на стратешке објекте који омогућавају Украјини да настави војне операције, а очекује да ће тај притисак наставити да расте док Москва не оствари циљеве које је поставила за садашњу фазу сукоба.
Он тврди да се истовремено повећава употреба нових врста наоружања, док потрошња материјала од стратешког значаја за Украјину, према његовој процени, већ превазилази могућности Запада да их надокнађује. Ако се такав однос настави, сматра Кедми, последице неће осећати само Украјина већ и западне земље које је снабдевају.
У томе види двоструки притисак на Запад: уколико настави да предаје оружје Кијеву, сопствене залихе биће додатно оптерећене, док би смањење помоћи погодовало руским циљевима. Због тога руску стратегију описује као истовремено повећавање војног, политичког и економског притиска.
Посебно је указао на стање на Црном мору. Кедми тврди да фактичка блокада украјинске црноморске обале наноси велику штету извозу челика и житарица, док истовремено озбиљно ограничава могућност Украјине да морским путем добија потребне материјале.
Према његовим речима, руски удари постепено и систематски погађају лучку инфраструктуру, транспортна средства и мостове. Додао је да су нападнути и објекти повезани са енергентима и складиштима, укључујући чак и бензинске станице, што заједно треба посматрати као део ширег притиска на украјинску логистику и способност наставка ратних операција. Историја
Кедми је као још један елемент навео проблеме у снабдевању електричном енергијом, тврдећи да су прекиди у Кијеву постали свакодневна појава и да проблем није ограничен само на престоницу. Очекује да ће се таква врста притиска повећавати јер, према његовој процени, Русија располаже средствима потребним за наставак удара.
Он је такође оценио да последњи руски напади ракетама и беспилотним летелицама нису наилазили на велики отпор украјинске стране, тврдећи да у многим случајевима није ни било озбиљног покушаја њиховог заустављања. То сматра показатељем ефикасности садашње руске тактике.
Суштину таквог приступа Кедми пореди са методама које су раније примењивале Сједињене Државе: комбиновањем економског, политичког и војно-стратешког притиска противник се доводи у положај у којем би пристао на преговоре. По његовој оцени, такав приступ може бити значајнији од тактичког напредовања од неколико километара на фронту.
Уништавање енергетског и транспортног система и прекидање украјинских линија снабдевања морем, а потенцијално и копном, Кедми сматра ефикаснијим од заузимања појединачних градова. Као пример је навео Славјанск, оцењујући да шире онеспособљавање инфраструктуре може имати већи утицај на ток сукоба од освајања једног града.
Говорећи о нападима и диверзијама на руској територији, Кедми је оценио да је основни циљ тероризма дестабилизација, изазивање страха међу становништвом и стварање притиска на власт. Када су мете представници државе или војске, додао је, непосредни циљ може бити слабљење командних или војних структура.
Ипак, према његовој процени, обим и интензитет таквих акција још су далеко од нивоа који би Русији могао да нанесе озбиљну стратешку штету. Нападе беспилотним летелицама и ракетама на Москву навео је као пример претње која може представљати опасност за грађане и захтевати заштитне мере, али за коју сматра да не мења борбену способност земље или руске војске.
Кедми је оценио да такве акције не могу Русију довести у стање друштвеног распада какво је постојало у Руској империји почетком 1917. године. Истовремено је отворио питање могућег руског одговора, наводећи да би знатно снажнија реакција Москве могла променити ситуацију.
У борби против тероризма, према његовом мишљењу, пасивна одбрана није довољна. Историја тероризма, противтерористичких операција и војних сукоба показује, како је рекао, да систем који се ослања искључиво на заштиту не може потпуно спречити нападе јер нападач бира место, време и начин деловања.
Кедми сматра да је за успех неопходан прелазак на активно деловање против терористичких структура. Технологија може повећати ефикасност заштите, али не може обезбедити апсолутну сигурност. Ако неки систем наоружања достигне ефикасност од 90 одсто, то је, према његовим речима, веома добар резултат, док стопроцентна заштита не постоји.
Преосталих десетак процената неуспеха, упозорио је, може скупо коштати у људским животима и материјалној штети, чак и када последице нису катастрофалне или стратешке. Технички кварови, технолошки проблеми и људске грешке постоје у сваком систему, због чега ослањање искључиво на одбрану сматра недовољним.
Систематски украјински удари дубоко на руску територију и напади на стратешке објекте могли би, према Кедмијевој процени, да изазову ескалацију у облику снажнијих и офанзивнијих руских акција. Он сматра да би ефикасније повећавање таквог руског притиска убрзало војно слабљење Украјине.
У разговору је отворено и питање навода да је размена америчких обавештајних података са Кијевом поново достигла ранији ниво. Кедми је изразио сумњу да амерички сенатори или чланови Конгреса могу поуздано знати оперативне детаље рада обавештајних служби, јер те структуре, како је нагласио, раде тајно и избегавају јавност.
Због тога изјаве америчких политичара о обавештајној сарадњи не сматра довољним доказом да је Трамп одустао од покушаја преговора са Русијом. Према његовој оцени, политичари јавне изјаве прилагођавају сопственим интересима и утиску који желе да створе код бирача.
Кедми се осврнуо и на структурне промене у руском Министарству одбране и војсци. Оценио је да такве реорганизације не треба посматрати искључиво као иницијативу Владимира Путина, већ првенствено као резултат предлога војног руководства и Министарства одбране, које председник разматра и одобрава.
Према његовом објашњењу, могуће је да су војска и Министарство одбране током сукоба наишли на проблеме због којих постојећу организацију више не сматрају довољно ефикасном.
Нова структура треба да одговори на такве недостатке, али ће, сматра Кедми, тек након приближно годину дана практичне примене бити могуће оценити да ли су промене биле оправдане.
Армију је описао као „живи организам“ који мора да се прилагођава променама у технологији, начину ратовања и проблемима са којима се суочава. Досадашње персоналне промене у руском војном врху није оценио као посебно озбиљне, већ углавном као уобичајена премештања генерала са једне дужности на другу.
Кедми је потом изнео процену да би 1. септембра могло да се отвори питање начелника руског Генералштаба због старосних ограничења. Навео је да руски прописи предвиђају обављање те функције до 65. године, уз могућност продужења службе у посебним случајевима до 70 година. Уколико прописи не буду промењени или служба другачије продужена, очекује именовање новог начелника Генералштаба.
Као пример да смена високог команданта током рата сама по себи не мора представљати драматичан догађај, навео је ранији рат Индије и Пакистана, тврдећи да је начелник Генералштаба индијске војске замењен усред најжешћих борби када му је истекао прописани период службе. Кедми је додао да одређене војне функције могу трајати три или четири године и да су такве ротације нормалан део функционисања армије.
Говорећи о променама у украјинском војном врху и новом начелнику Генералштаба, Кедми је одбацио могућност да сама агресивност команданта може пресудно променити ситуацију.
За успешно војно командовање, рекао је, кључни су правилна процена ситуације, реална процена сопствених и противничких снага и способност доношења одговарајућих одлука на стратешком и оперативном нивоу.
Кедми је изнео веома негативну процену способности новог украјинског начелника Генералштаба, тврдећи да не види доказе да он поседује потребне квалитете. Честе кадровске промене у Украјини повезао је са покушајима смиривања јавности, унутрашњим сукобима у војном апарату, односима војске и Министарства одбране и политичким интересима државног врха.
Према његовом мишљењу, питање није колико је један украјински командант агресивнији од другог, већ колико професионално може да користи средства којима располаже. За промену тока војних операција, навео је, потребни су довољан број војника, одговарајуће количине и квалитет наоружања, ефикасан систем командовања и професионално планирање и извођење операција.
На питање о недостатку људства, Кедми је одговорио да то није једини проблем украјинске војске. Према његовој оцени, недостају јој људи, команданти, дисциплина, наоружање, одговарајући систем управљања, логистика и ефикасан рад Министарства одбране.
Кедми је украјинско Министарство одбране означио као једно од најкорумпиранијих министарстава у земљи и оценио да Украјини недостаје и ефикасна борба против корупције.
Правда
СветМедведев: Урсула фон дер Лајен је полудели гинеколог, а Русија ће сигурно победити!Извор: webtribune.rs
