Пољска последњих година убрзано повећава издвајања за одбрану и истовремено покушава да развије сопствену војну индустрију, како би смањила зависност од увоза оружја и ојачала капацитете земље на источном крилу НАТО-а.

Од почетка рата у Украјини, војна потрошња више је него удвостручена. Ове године износи око 4,8 одсто бруто домаћег производа, односно приближно 53 милијарде долара, што Пољску сврстава међу европске земље које најбрже повећавају буџет за одбрану.

Главни разлог за такав темпо је страх од Русије и процена да би Москва у будућности могла да тестира спремност НАТО-а на његовом источном крилу.

Од увоза, ка домаћој производњи

Варшава не жели да се ослања искључиво на куповину страног оружја, већ покушава да што већи део производње пребаци у земљу.

Један од примера је нови погон компаније МБДА недалеко од Варшаве, отворен на локацији која је пре само две године била пољопривредно земљиште.

Директор пољске филијале компаније Џим Прајс рекао је да су произвођачи морали да убрзају рад како би одговорили на растуће потребе Пољске.

Циљ је да земља у случају безбедносне кризе буде способна да брже производи и допуњава сопствене војне капацитете, пише Гардијан.

Пољска и даље велики део опреме купује из иностранства, пре свега из Сједињених Држава. Међу највећим набавкама су системи Патриот , тенкови Абрамс и борбени авиони Ф-35.

Истовремено, влада покушава да кроз сарадњу са страним компанијама пренесе део производње и технологије у земљу.

Муниција као један од приоритета

Посебан фокус стављен је на производњу муниције.

Премијер Доналд Туск навео је да је Пољска 2023. године могла да произведе свега око 5.000 граната калибра 155 милиметара годишње, количину која се на украјинском фронту може потрошити за само један дан.

Ове године производња би требало да порасте на око 30.000 комада, док је циљ да се у наредне две године достигне 200.000 граната годишње.

До 2028. године планиране су и три нове фабрике муниције.

Пољска улаже и у одбрану од дронова. Домаће компаније учествују у пројекту вредном око четири милијарде долара, чији је циљ стварање система против беспилотних летелица на источној граници земље.

Пољске власти желе да раст војне потрошње не буде само трошак, већ и подстицај за домаћу економију.

Влада планира да скоро 90 одсто средстава из европског програма САФЕ усмери домаћој индустрији, пре свега државној групацији Полска Група Збројениоwа.

Британске компаније Бабцоцк и БАЕ Сyстемс већ сарађују са пољским партнерима на градњи нових фрегата, развоју артиљеријске муниције и ширењу производних капацитета.

За Варшаву је то начин да се истовремено ојача војна спремност и отворе нова радна места.

Трошкови све више расту

Таква политика, међутим, има високу цену.

Растућа војна потрошња један је од разлога због којих би Пољска наредне године могла да има буџетски дефицит од око 7,1 одсто БДП-а, међу највећима у Европској унији.

Економисти упозоравају да такав темпо расхода дугорочно тешко може да се одржи без додатних резова, нових прихода или споријег раста неких других делова буџета.

Додатни сигнал стигао је и са финансијских тржишта, након што је Моодy’с снизио дугорочни кредитни рејтинг Пољске на најнижи ниво од 2002. године.

Економиста ИНГ банке Лешек Касек оценио је да садашњи пут није одржив и да ће власти морати да одлуче како да ускладе велико војно улагање са стабилношћу јавних финансија.

Безбедност постаје и политичко питање

Пред парламентарне изборе наредне године, односи са Европском унијом, подршка Украјини и даљи раст војног буџета могли би да постану једне од главних тема кампање.

Председник Карол Навроцки, кога подржава конзервативна странка Право и правда, покушао је да блокира приступ владе европским кредитима за одбрамбене инвестиције вредним 44 милијарде евра.

Влада Доналда Туска, с друге стране, тврди да су та средства важна и за безбедност земље и за развој домаће индустрије.

Пољска тако покушава да истовремено ојача војску, развије сопствену производњу и задржи економски раст.

Кључно питање у наредним годинама биће да ли ће успета да овај "војни бум" претвори у дугорочну економску корист или ће високи трошкови одбране почети све снажније да притискају државни буџет.

Нова.рс