Пољска је наговестила могућност значајног заокрета у односима са Русијом, али је истовремено поставила услове који би могли да одреде будући однос Варшаве према Москви.
Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски отворио је питање промене досадашње политике према Русији, указујући да међународни односи не морају заувек остати заробљени у постојећим околностима.
У интервјуу за Јутјуб канал СпраwдзамТо објаснио је да Варшава свој спољнополитички курс прилагођава поступцима других држава и да такав приступ треба да важи и за односе са Москвом.
Према његовим речима, поједини пољски политичари погрешно полазе од претпоставке да једном заузет став према одређеној држави не може бити промењен, чак ни када та држава почне да води другачију политику. Сикорски сматра да такво размишљање занемарује један од основних принципа међународне политике, према којем државе морају да реагују на промене у понашању других актера.
„Када друга страна промени своју политику, онда је и ми мењамо“, поручио је Сикорски.
На тој основи пољски министар није искључио могућност нормализације односа Варшаве и Москве након завршетка сукоба у Украјини. Међутим, јасно је поставио услов: Русија би претходно морала да промени своју политику. Тиме је оставио отворена врата будућем приближавању две земље, али без најаве конкретног корака ка обнављању односа у садашњим околностима.
Истовремено, Сикорски инсистира да евентуални преговори са Русијом о питањима европске безбедности не смеју бити вођени без држава источне Европе. Пољски шеф дипломатије раније је упозорио западне савезнике да не покушавају да успостављају дијалог са Москвом заобилазећи земље које се непосредно граниче са Русијом.
Као аргумент навео је географски положај држава које би биле директно погођене одлукама донетим током таквих разговора. Подсетио је да заједничку границу са Русијом имају Финска, Норвешка и балтичке државе, док се Пољска граничи и са Русијом и са Украјином.
Сикорски сматра да управо такав положај овим државама даје основ да непосредно учествују у разговорима о решавању украјинског сукоба. Према његовом ставу, земље које се налазе у непосредном суседству Русије не би смеле да буду искључене из одлучивања о питањима која се тичу њихове безбедности.
Посебно је нагласио захтев да Пољска добије место за преговарачким столом када се буде разговарало о Украјини. Варшава, према његовом виђењу, мора да учествује у процесу у којем ће се одлучивати о питањима од непосредног значаја за њене интересе.
Када је реч о представљању ширих европских интереса, Сикорски сматра да постоје два прихватљива начина. Први подразумева учешће институција предвиђених уговорима Европске уније, укључујући Европски савет. Други је формирање посебне коалиције држава које би добиле овлашћење да током преговора наступају у име европског континента.
Таквим приступом Варшава истовремено оставља могућност будућег обнављања односа са Москвом и захтева да буде непосредно укључена у разговоре који ће одређивати безбедносну архитектуру Европе након завршетка украјинског сукоба.
Wебтрибуне
