После вишенедељног заоштравања односа, Кијев и Будимпешта ушли су у фазу преговора који би могли да промене ток дуготрајног спора две земље.

Разговори су вођени далеко од јавности, док су две владе истовремено покушавале да пронађу модел у којем ниједна страна не би морала унапред да верује обећањима друге.

Украјина је већ повукла први јавни потез. Врховној ради поднет је нацрт измена Закона о образовању, претходно усаглашен са мађарском страном, представницима мањинских заједница и кључним политичким актерима у Кијеву.

Ако план буде спроведен према договореном распореду, Будимпешта би 13. октобра требало да омогући отварање два нова кластера у преговорима Украјине о чланству у ЕУ.

Договор је конструисан тако да обе стране готово истовремено испуњавају своје обавезе. Украјина треба да промени прописе који се односе на образовање националних мањина, док Мађарска треба да уклони блокаду која је до сада спречавала напредак Кијева у делу приступних преговора.

Такав механизам није случајан. Поверење између Украјине и Мађарске и даље је веома ниско, па је остављена могућност да свака страна заустави процес уколико друга не испуни оно што је обећала.

За мађарског премијера Петера Мађара договор носи и значајну унутрашњополитичку корист. Уколико измене буду усвојене, моћи ће да тврди да је побољшао положај мађарске мањине у Украјини и постигао резултат који његов претходник Виктор Орбан није успео да оствари.

Кијев заузврат добија могућност да поново покрене процес који је Будимпешта дуго кочила. Циљ украјинске стране није само отварање два наредна кластера, већ потпуно отварање преговора о приступању ЕУ до краја 2026. године.

Договор, међутим, не уклања све проблеме у односима две земље. Посебну неизвесност представља однос политичког табора Виктора Орбана према споразуму. У украјинској анализи тај политички блок описује се као проруски и као страна која би могла да покуша да омете договор између садашњих влада у Кијеву и Будимпешти.

Још средином септембра изгледало је да су односи кренули у потпуно супротном правцу. Мађарска је одбила да учествује на самиту „Карпатске осморке“, а дипломатски сукоб са Украјином додатно се заоштрио.

Петер Мађар тада је лично учествовао у ескалацији. Објавио је да раскида споразум украјинског „Нафтогаса“ и мађарског МОЛ-а о изградњи постројења за складиштење нафте. Тај пословни аранжман требало је да Мађарској обезбеди нови извор прихода, а Украјини већу стабилност снабдевања горивом.

Мађар није навео разлог због којег раскида споразум. Његове оштре изјаве о Украјини уследиле су током скупштинске седнице, након поновљених оптужби Орбанове странке да је нова мађарска влада постала „превише проукрајинска“. Такве оптужбе нису се појавиле први пут и раније су изазивале Мађарове бурне реакције.

Будимпешта је, међутим, убрзо проценила да је отишла предалеко. Део Мађарових бирача није подржавао нападе на Украјину, док је међу западним земљама расла забринутост због правца којим су кренули односи две државе.

Само неколико дана касније мађарска влада почела је да тражи начин да обнови дијалог са Кијевом.

Прекретница је уследила на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку. Мађарска министарка спољних послова Анита Орбан састала се са украјинским министром спољних послова Андријем Сибихом. Договорили су се да разговоре неко време не објављују. Тек када је спровођење договора ушло у завршну фазу, Сибиха је потврдио да је састанак одржан.

Истовремено са јавном кризом, преговори су настављени иза затворених врата. Анита Орбан дала је интервју мађарском опозиционом медију Индекс, који је иначе наклоњен Виктору Орбану, и говорила о позитивним помацима у вези са правима националних мањина, не откривајући детаље.

Интензивни разговори вођени су и са украјинским замеником премијера за европске интеграције Всеволодом Ченцовом. Један од извора упознатих са преговорима нашалио се да Ченцов толико разговара са Анитом Орбан да вероватно већ течно говори мађарски.

Ченцов је потврдио да две стране покушавају да обнове односе. „Желимо да изградимо поверење са Мађарском. Да бисмо то постигли, потребни су конкретни, практични кораци обе стране“, рекао је он.

Договор је зато заснован на обавезама које саме по себи нису нове. Украјина треба да измени Закон о образовању, што је већ један од званичних критеријума у процесу приступања ЕУ. Мађарска треба да омогући отварање још два кластера у преговорима Украјине о чланству. Будимпешта је још у јуну обећала повлачење вета, али то тада није учинила.

Први корак сада је направљен у Кијеву подношењем нацрта закона. Документ су заједно припремали влада и посланици, уз претходно усаглашавање са представницима мањинских заједница. Следећи потез очекује се од Мађарске.

На састанку радне групе Савета ЕУ за проширење ЦОЕЛА у Бриселу 6. октобра Будимпешта треба да пристане да ирско председавајуће тело пошаље Украјини писмо којим ће од ње бити затражено да достави преговарачке позиције за кластере 2 и 3.

Реч је о областима унутрашњег тржишта и конкурентности, као и инклузивног раста. Иако делује као техничка процедура, управо је тај корак Мађарска до сада блокирала ветом, чиме је заустављала даљи напредак Украјине.

После тога требало би да уследи низ техничких процедура, са планом да процес буде завршен 13. октобра у Луксембургу, током Међувладине конференције.

Да би распоред био испоштован, украјинска Врховна рада мораће 12. октобра да одржи ванредну седницу и убрза усвајање измена Закона о образовању. Ченцов је рекао да би такав распоред омогућио отварање другог и трећег кластера пре самита ЕУ 15. октобра.

„Самит ће се, између осталог, фокусирати на проширење. Стога ће отварање кластера за Украјину и Молдавију послати снажну поруку да и ЕУ и земље кандидати озбиљно схватају своје обавезе“, рекао је Ченцов. Парламентарни извори сматрају да је планирани распоред могуће остварити.

Суштина измена образовних прописа није потпуно нова. Још током мандата Виктора Орбана разговарало се о циљаним променама украјинских закона како би се одговорило на захтеве и забринутост представника мађарске и румунске мањине.

Украјинске власти инсистирају да се предложена решења не могу назвати „мађарским законом“, јер ће важити за више мањинских заједница. „То се неће односити само на мађарску мањину, већ на све мањине које живе у Украјини“, рекао је Сибиха.

Један изузетак ипак постоји: руски језик није обухваћен предложеним решењима. Пошто је Мађарска снажније од других чланица ЕУ инсистирала на променама, највећи део преговора вођен је управо са Будимпештом. Једна од најважнијих новина јесте увођење посебног статуса школе за националне мањине.

Украјински посланик и коаутор нацрта закона Микита Потурајев, председник Одбора Врховне раде за хуманитарну и информациону политику, рекао је да су током израде документа вођени разговори са представницима мађарске заједнице и да су компромиси пронађени у свим спорним питањима.

Кључно питање било је одређивање услова под којима школа може да добије статус школе националне мањине.

„Постигли смо договор са мађарским партнерима да праг буде 50 одсто плус један ученик. Међутим, ако се касније смањи број ученика који се школују на мађарском језику, то неће значити да ће школи аутоматски бити одузет тај статус“, објаснио је Потурајев.

Друга одредба која је била посебно важна за мађарску заједницу даје деци изричито законско право да свој језик користе током школских одмора и ваннаставних активности. Против тог решења од почетка није било озбиљнијих примедби.

Предлог доноси и промену која није директно повезана са Мађарском. Предвиђена је могућност оснивања школа за староседелачке народе, конкретно кримске Татаре. За њих су критеријуми знатно флексибилнији: довољно је да само једно одељење изводи наставу на језику староседелачког народа.

Потурајев очекује да ће закон добити потребну већину у парламенту. „Нацрт закона ће бити усвојен на пленарној седници“, рекао је он. Подршка стиже и од посланика који су раније били веома опрезни када је реч о променама језичке политике.

Украјински посланик Володимир Вјатрович из странке Европска солидарност, познат по залагању за законску заштиту украјинског језика, учествовао је у ревизији документа и најавио да ће га подржати.

„Уклонили смо главне ризике. Нацрт закона у садашњем облику не представља опасност, тако да планирам да гласам за њега“, рекао је Вјатрович.

Паралелно се разговара и о томе да у првом читању буду усвојени раније поднети предлози закона којима би била појачана заштита украјинског језика. Коначна одлука о томе још није донета.

У Кијеву процењују да би успешно спровођење читавог плана могло да означи почетак изласка из дуготрајне кризе у украјинско-мађарским односима. Промена тона већ је видљива и у Будимпешти. Мађарска влада јавно је захвалила Кијеву због подношења нацрта закона.

Следећи политички корак могао би да буде састанак украјинског председника Володимира Зеленског и Петера Мађара, који је мађарски премијер до сада избегавао.

Уколико договор буде спроведен, Мађар ће пред својим бирачима моћи да представи резултат у области права мађарске мањине као нешто што Виктор Орбан током свог мандата није постигао.

Решавање најспорнијих питања везаних за националне мањине истовремено би омогућило двема владама да се пребаце на друге, мање конфликтне теме у билатералним односима.

Кијев очекује и да би евентуални састанак Зеленског и Мађара могао да доведе до повлачења мађарског вета на последња два кластера у приступним преговорима, чиме би читав процес могао бити отворен до краја године.

„Испуњавамо своје обавезе, а то би требало да се одрази и на напредак у преговорима о приступању“, рекао је Ченцов. „Очекујемо да преостали кластери буду отворени до краја године.“

Wебтрибуне