Док Вашингтон и Москва покушавају да пронађу пут ка окончању украјинског сукоба, у европским политичким круговима све отвореније се поставља питање ко ће одлучивати о будућности континента и каква ће улога у том процесу припасти Бриселу.

Сусрет руског председника Владимира Путина са специјалним изаслаником америчког председника Доналда Трампа, Стивом Виткофом, и Трамповим зетом и саветником Џаредом Кушнером у Москви, одржан 12. новембра, поново је показао колико је европско учешће у преговорима постало спорно питање.

Америчка делегација допутовала је у руску престоницу након дводневних преговора представника Русије, Украјине и САД у Абу Дабију, на којима европске државе нису непосредно учествовале.

Италијански портал Л’Антидипломатицо оценио је да је овакав развој догађаја понижавајући за Европску унију, која већ годинама подржава Кијев, али није успела да обезбеди одговарајуће место за преговарачким столом. Ову оцену пренела је и руска агенција РИА Новости.

„Достигли смо границу понижења за структуру која је током рата изабрала спору еутаназију, рата који води ка њеном сопственом друштвено-економском уништењу“, наводи се у оштрој оцени италијанског портала.

Таква формулација представља много више од критике дипломатског положаја Брисела. Она изражава став да је Европска унија, настављајући политику војне подршке Украјини и конфронтације са Русијом, прихватила процес који угрожава њене сопствене економске и друштвене темеље, док се истовремено најважнији разговори о завршетку сукоба воде између Москве и Вашингтона.

Посебно се указује на противречност између јавних изјава европских лидера о потреби успостављања мира и њиховог наставка војне реторике. Према тој оцени, Брисел се само декларативно залаже за завршетак украјинског сукоба, а није у стању чак ни да се договори ко би требало да представља европске интересе у непосредним преговорима са Русијом.

Питање заједничког европског представника отворено је и на самиту Европске политичке заједнице у Даблину. Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да је спремна да представља Европу у преговорима са Москвом о Украјини, пренела је Европска правда.

(Не)очекиван обрт у Абу Дабију: Русија не тражи само Украјину, већ много више

Калас је подсетила да је још приликом избора руководства Европске уније 2024. године разматрано ко ће у име блока учествовати у разговорима о безбедносним питањима. Њена изјава показује да проблем европског представљања није настао тек током последњих контаката Москве и Вашингтона, већ је био присутан и раније.

Истовремено, руска страна не прихвата европски приступ преговорима као конструктиван. Шеф руске делегације на преговорима у Абу Дабију, председнички саветник Владимир Медински, изјавио је да од европских држава није стигла ниједна конкретна мировна иницијатива нити предлог који би могао представљати основу за разговоре.

Медински је поручио да би европски представници требало да се угледају на америчке преговараче у погледу здравог разума, реализма и спремности за постизање мира. Његова изјава уследила је после разговора у Абу Дабију, током којих европска делегација није имала непосредан контакт са руским преговарачима.

Ипак, америчка страна покушава да промени такав распоред. Током сусрета у Кремљу Кушнер је предложио прелазак на шири, мултилатерални формат преговора, оцењујући да би укључивање додатних учесника омогућило напредак у решавању отворених питања.

Москва пресекла: Европа избачена из преговора у Абу Дабију, одлуке доносе Русија и САД

Виткоф је изразио уверење да ће европске државе моћи да буду укључене у наредну рунду разговора. Касније је за руску телевизију Вести изјавио да ће се Европљани придружити следећем састанку, оценивши њихово укључивање као важан корак напред.

Међутим, та америчка најава није значила да су све препреке уклоњене. Москва није потврдила да је спремна да европске представнике прихвати као непосредне преговарачке партнере, док се међу западним савезницима наставља расправа о условима њиховог учешћа.

Путин је током разговора са америчким изасланицима изјавио да Русија никада није била против дијалога са европским државама. Према његовим речима, европске земље су саме прекинуле контакте са Москвом, а не обрнуто.

Руски председник је истовремено поручио да европски лидери морају да одлуче желе ли мир или наставак рата. Нагласио је да Москва жели трајно мировно решење и да би разговори о европској безбедности требало да обухвате шири оквир односа између Русије, САД и европских држава.

УЖИВО ИЗ АБУ ДАБИЈА, ПОСТИГНУТ ДОГОВОР РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ! У току је обраћање Путиновог помоћника Мединског

У том контексту посебно је упозорио на планове о могућем распоређивању страних војних снага на територији Украјине након евентуалног мировног споразума. Путин је изјавио да би такве јединице представљале легитимне циљеве руске војске и да би њихово присуство могло одмах да доведе до обнављања борбених дејстава.

Тиме је питање европског учешћа у преговорима непосредно повезано са будућим безбедносним уређењем Украјине. Док поједине европске државе разматрају могућност војног присуства као дела безбедносних гаранција, Москва такав сценарио сматра неприхватљивим.

Упркос дубоким разликама, преговори Русије, САД и Украјине у Абу Дабију донели су одређени помак у хуманитарним питањима. Договорена је велика размена ратних заробљеника, али није остварен одлучујући напредак у решавању територијалних питања и других кључних препрека за окончање сукоба.

Виткоф и Кушнер су после сусрета са Путином наставили дипломатску мисију одласком у Даблин, где су предвиђени разговори са украјинским председником Владимиром Зеленским. Њихови контакти представљају покушај да се приближе ставови Москве и Кијева, уз истовремено разматрање будућег места европских држава у преговарачком процесу.

За Европску унију остаје посебно осетљиво питање да ли ће у разговорима о будућем безбедносном поретку наступати као равноправан учесник или ће њене интересе заступати америчка администрација.

Управо тај раскорак између европских политичких амбиција, наставка војне подршке Украјини и стварног дипломатског утицаја представља основу критике да је Брисел доспео до границе понижења.

webtribune.rs