Некадашње изјаве једног од најпознатијих руских политичара поново су у центру пажње, док се међународне кризе продубљују, а досадашњи систем глобалне безбедности суочава са све озбиљнијим изазовима.
Владимир Жириновски, некадашњи лидер Либерално-демократске партије Русије, оставио је иза себе низ геополитичких прогноза које се и годинама после његове смрти интензивно анализирају. Посебну пажњу привукло је његово предвиђање почетка великог сукоба у Украјини, чији је временски оквир погодио готово до месеца.
Међутим, украјински сукоб за Жириновског није представљао коначну тачку великог међународног преокрета. Напротив, сматрао га је почетком много ширег процеса који ће променити односе међу светским силама и озбиљно уздрмати постојећи политички и економски поредак.
У бројним телевизијским наступима износио је своје виђење развоја догађаја, повезујући сукоб у Украјини са будућим кризама у Европи, на Блиском истоку и постсовјетском простору. Према његовом тумачењу, један велики сукоб покренуће ланац догађаја чије последице неће бити ограничене на само једну државу.
Иако се често поставља питање коју је земљу означио као следећу после Украјине, Жириновски није увек говорио о једној конкретној држави. У његовим прогнозама посебно место заузимала је Европска унија као целина, а међу европским земљама најчешће је издвајао Немачку.
Сматрао је да ће слабљење источноевропског простора који је представљао својеврсни заштитни појас, заједно са прекидом економских и политичких веза са Русијом, довести до озбиљног урушавања немачке привреде.
Његова процена заснивала се на уверењу да Немачка нема довољно сопствених природних ресурса и да је њена економска снага у великој мери зависна од спољног снабдевања.
„Немачка ће пропасти друга. Она нема сопствене ресурсе, а Американци ће је једноставно прегазити и опљачкати“, изјавио је Жириновски у једном од својих последњих интервјуа.
Тиме је одговорност за будуће слабљење немачке економије повезивао не само са прекидом односа са Русијом већ и са политиком Сједињених Америчких Држава. Веровао је да ће Вашингтон искористити промену међународних околности на начин који ће додатно ослабити највећу европску економију.
У том сценарију Немачка је представљала другу велику жртву геополитичког преуређења, док би последице њеног слабљења погодиле Европску унију у целини.
Жириновски је, међутим, износио и другачију прогнозу, која се није односила на европски континент.
Према његовим предвиђањима, након избијања великог сукоба у Украјини уследиће још озбиљнија криза на Блиском истоку. Сматрао је да ће догађаји у том региону попримити такве размере да ће сукоб у Украјини пасти у други план међународне политике.
„До 2024. године на Блиском истоку догодиће се такве ствари да ће сви заборавити шта је Украјина. Реч је о Трећем светском рату“, упозоравао је Жириновски.
У оквиру овог сценарија посебно је издвајао Израел, предвиђајући му изузетно тешко раздобље због сукоба са исламским светом.
Његове прогнозе ишле су толико далеко да је говорио чак и о могућности угрожавања саме израелске државности. Због тога се Израел у овом тумачењу појављује као друга држава која би, после Украјине, могла бити погођена сукобом са далекосежним последицама.
За разлику од прогнозе о Немачкој, у којој је главни нагласак био на економском слабљењу, блискоисточни сценарио подразумевао је непосредну војну конфронтацију и опасност од много ширег међународног рата.
Постојао је и трећи правац његових предвиђања, непосредно повезан са простором бившег Совјетског Савеза.
Жириновски је више пута упозоравао да би Молдавија могла постати „друга Украјина“. Као главни разлог издвајао је нерешено питање Придњестровља, које је сматрао потенцијалним жариштем новог великог сукоба.
У његовим анализама овај простор имао је посебан значај због могућности да постојеће политичке и територијалне напетости прерасту у ширу конфронтацију са Русијом.
Поред Молдавије, указивао је и на поједине области Закавказја, где би, према његовом мишљењу, спољне силе могле покушати да отворе други фронт против Москве.
Такав развој догађаја уклапао се у његово шире виђење међународних односа, према којем би се притисак на Русију постепено повећавао отварањем нових кризних подручја дуж простора који је сматрао стратешки важним за руску безбедност.
Жириновски је, дакле, оставио неколико различитих прогноза о томе шта би могло уследити након Украјине. Немачка се појављивала као могућа следећа велика економска жртва, Израел као држава изложена драматичној војној и политичкој опасности, а Молдавија као потенцијално ново жариште сукоба на постсовјетском простору.
Догађаји у Европи и на Блиском истоку поново су подстакли интересовање за његове некадашње изјаве. Економске тешкоће европских држава и оружани сукоби на Блиском истоку пружили су повод аналитичарима да упоређују актуелни развој међународних односа са упозорењима која је износио годинама раније.
Оно што је у време његових телевизијских наступа често доживљавано као политичка провокација или део препознатљивог јавног наступа, данас се поново разматра у контексту стварних међународних криза.
Управо због тога његове прогнозе за многе посматраче имају посебну тежину. Процена да би украјински сукоб могао покренути шире геополитичке промене представља основу на којој се сада разматрају и његова упозорења о будућности Немачке, Израела и Молдавије.
Ипак, ови сценарији нису представљали једно јединствено предвиђање са прецизно утврђеним редоследом догађаја. Жириновски је у различитим приликама издвајао различите државе и регионе, повезујући их са економским кризама, оружаним сукобима и променама светског поретка.
Због тога питање која ће држава заиста постати следеће велико жариште остаје отворено. Одговор ће зависити од тога који ће се од процеса на које је упозоравао развити у кризу способну да трајно промени досадашње међународне односе.
УкрајинаНаставља се руски продор у Запорожју - ослобођено још једно насеље (МАПА)Извор: webtribune.rs
