Сукоб око Украјине Владимир Жириновски није посматрао као изоловану кризу између две суседне државе. Годинама пре садашње фазе сукоба говорио је о знатно широј конфронтацији Русије и Запада, у којој би различита кризна жаришта могла да се активирају једно за другим.
Бивши лидер Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски тврдио је да ће Запад учинити све што може како би Русију изазвао на војну акцију. Посебну важност придавао је Доњецку и Луганску, упозоравајући да би њихов губитак довео до наглог слабљења руског утицаја.
„Ако не помогнемо, ако Доњецк и Луганск падну, утицај земље ће нагло опадати“, говорио је Жириновски.
Његов став био је да после Крима није требало заустављати се, већ ослободити читаву Новорусију. Током једног сусрета са студентима одбацио је политику уступака, уз образложење да претходни уступци Русији нису донели захвалност друге стране.
„Прављење уступака је бесмислено. Увек смо правили уступке! И нико нам се никада није захвалио на томе. Санкције… Већ су учинили све што су могли. Ове санкције их тешко погађају. Већ бацају своје пољопривредне производе на улице својих градова“, рекао је.
Украјинска криза, по његовом тумачењу, није настала првенствено због односа Русије и Украјине. Тврдио је да би се, чак и без украјинског питања, конфронтација наставила на другим подручјима око руских граница.
„И што је најважније: рат против Русије није директно повезан са Украјином. Замислите: нема Украјине. Запалиће нам Кавказ, било северни или јужни, запалиће Централну Азију. А онда ћемо се борити са њима код Јекатеринбурга, Кургана, Оренбурга“, говорио је.
Такву могућност повезивао је са много старијим сукобом интереса. Конфронтацију Запада и Русије описивао је као процес који, по његовој оцени, траје већ хиљаду година.
Жириновски је сматрао да иза такве политике стоје и економски интереси. Његово објашњење било је кратко: „У суштини је, наравно, новац. Економска криза рађа рат.“
Истовремено је критиковао руску политику према Украјини после распада Совјетског Савеза. Москва је, по његовом мишљењу, погрешно рачунала да ће економске везе, повољне цене енергената и заједничка совјетска прошлост бити довољни за одржавање добрих односа.
„Мислили смо да ће разумети, да ће бити захвални. Продајемо им нафту и гас готово за бесцење. Па где је захвалност? Имали смо полугу утицаја на Грузију, а и овде… Мислили смо да ће се све решити економски, мирно“, говорио је.
Посебно је указивао на промене настале у украјинском друштву. Сматрао је да ослањање на заједничку прошлост више није довољно због нових школа, уџбеника, пропаганде и утицаја интернета, који могу брзо да промене политичку и друштвену оријентацију становништва.
У том контексту помињао је и 400 милијарди долара које је, како је тврдио, Русија уложила у Украјину кроз различите економске односе и куповину производа који јој нису били потребни како би помогла украјинској економији. Његов закључак био је да таква политика није донела очекивани резултат. Рускастратегија
Крим и Донбас зато није сматрао основним узроком сукоба, већ деловима много ширег притиска на Русију. Упозоравао је да би после Донбаса нестабилност могла да буде пренета директно на руску територију.
„Ако изгубимо Донбас, послаће бандите на нашу територију. Гореће Курск, Брјанск, Белгород, Ростов, Вороњеж и тако даље. Гореће наше западне границе. А за годину или две, запалиће Централну Азију: тамо ће се отворити фронт“, предвиђао је.
Из таквог виђења проистекла је и његова подела потенцијалних великих кризних зона. Жириновски је издвојио четири подручја за која је сматрао да ће периодично постајати жаришта ширег међународног сукоба.
„Четири главна фронта Трећег светског рата су Балкан, Украјина, Кавказ и Авганистан. Сви ће периодично горети“, закључио је.
УкрајинаРуска операција у четири фазе! Полуобручем до Харкова - Кијев без снаге, брани неодбрањивоИзвор: webtribune.rs
