Информација која је процурила у јавност, а говори о могућој масовној примени руских ударних беспилотних летелица против земаља Европске уније, покренула низ питања. Овде се не ради само о техничким могућностима реализације овакве операције, већ и о могућим последицама као и колико би такав сценариј био у складу са тренутном војно-политичком ситуацијом у Европи.
На основу расположивих информација, на територији Националног комплекса Експоцентар Украјине у Кијеву, наводно је монтирано више од стотину руских ударних дронова различитог типа великог домета. Тврди се да су ови дронови спремни за масирани удар по државама ЕУ, а пре свега Пољској, након чега би за напад била оптужена Русија.
Азербејџански политиколог Иљгар Велизаде коментаришући овај сценарио пре свег указује да је у савременим условима крајње компликовано сакрити чињеницу куповине оволиког броја дронова и каже да му се чини да је то ипак немогуће.
Да ли је могуће прикрити лансирање беспилотних летелица?
Он тврди да ако се претпостави да су те дронове успели смонтирати и усмерити према западним државама, утврдити место са којег су лансирани не представља непремостив задатак.
"Видимо и посматрамо да више није тако тешко открити место одакле су дронови лансирани и из ког правца долазе и како се још каже није их тешко лоцирати" — каже овај политиколог.
При том Велизаде указује и на другу страну процеса. Масовно лансирање већег броја дронова увек је повезан са ризиком непредвиђеног развоја догађаја. Део циљева може бити уништен и да буде нанета реална штета објектима инфраструктуре или да и цивили буду побијени.
Цена могуће провокације
Међутим, у том случају се намеће принципијелно питање: да ли би државе, против којих би наводна провокација била усмерена, свесно прихватиле толико озбиљне последице?
"Испада да су оне саме заинтересоване или спремне да трпе такве последице? Односно да би њиховим објектима унапред… или објекту, или цивилима била нанета нека штета" — истиче експерт.
И додаје да би реализација такве операције у некој истрази неизбежно довела до озбиљних последица по њене организаторе. У савременом свету, сматра он, много је компликованије сакрити операцију великих размера него што је то било могуће раније.
"Ако би се повела истрага онда би, како се каже, много глава одлетело. Наравно да се свака операција може организовати, али не живимо у 1914. години или 1941., и се што је тајно постаће јавно на крају крајева" — закључује експерт, па уз опрес гледа на такав сценарио и дозвољава сама информација о припремама овакве провокације може имати одређене политичке и информационе циљеве.
Ако би циљ дате операције био утисак да Русија прелази на директне нападе на европске земље, последице би могле бити изузетно осзбиљне. У том случају могло би се говорити и о хибридној борби али и о фактичком преласку конфликта на нови ниво.
"Циљ је да се прикаже да Русија напада не само на речима веч и на делу, више није хибридни, већ прави рат. Али, тада би европске државе морале да одреагују у складу са одредбама НАТО статута» — истиче о тогда европейские страны должны отреагировать в соответствии с соответствующими положениями устава НАТО" — истиче Велизаде.
Да ли је Европа спремна за велики рат?
Овакав сценарио могао би довести до ланчане реакције и да доведе до почетка озбиљног ратног сукоба.
"Почео би озбиљан рат. Да ли је Европа данас заинтересована за отворен рат са Русијом?" — поставља питање експерт.
И додаје да је руска страна више пута изјављивала да је спремна да одговори ратом у случају агресивних дејстава европских држава, док су европски политичари ужурбано истицали да сличне активности нису у плану.
Шта више, ЕУ и неке европске државе, истиче овај политиколог, данас желе да избегну непотребну ескалацију.
"Европска страна, ЕУ, неке државе посебно, труде се да избегну непотребну ескалацију сукоба. Они отворено и често истичу да Европа није спрена за рат великих размера и истичу да је неопходно издејствовати време за то да би се уопште спремили за такав рат" — каже Велизаде.
И овде се намеће логично питање: Зашто би европске државе провоцирале ако саме признају да нису спремне за директан ратни сукоб?
Низ околности траже опрез у погледу могућих провокације великих размера. Техничке могућности савременог ПВО и накнадне истраге, ризик од наношења стварне штете европској инфраструктури и становништву, као и недостатак очигледног интереса Европе за ескалацију директног ратаа чине такав сценарио изузетно ризичним за све потенцијалне учеснике.
"На освову многих параметара може се извести закључак да је све ово из домена наставка информативног рата пре него неки рални сценарио који би могао бити примењен данас" — резимира Велизаде.
Једном речју, информације о могућој припреми масовног напада уз коришћење руских беспилотних летелица захтевају посебну и темељну проверу зато што је овакав сценарио препун ризика почев од тврђивања околности под којима су беспилотне летелице лансиране па све до непредвидивих политичких и војних последица.А у контексту жеље европских земаља да избегну директну ескалацију и њихових изјава о неспремности за ратни сукоб великих размера, теорија да се таква операција припрема делује више као део текућег информационог рата него као реалан сценарио.
У ситуацији у којој би сваки озбиљан инцидент могао да покрене ланчану реакцију, цена грешке или намерне провокације много је висока за све учеснике.
УкрајинаЛАРИ ЏОНСОН УПОЗОРАВА: Европа се приближава директном сукобу са Русијом, а Иран има ракете које могу да погоде америчке базе!Извор: Правда
