Piše: Aleksandar Đikić, predsednik Skupštine Srpskog nacionalnog foruma
Nedeljno jutro je po starom dobrom srpskom običaju vreme kada stari dobri srpski komšiluk isprobava zvukove aspuha svojih kola, isprobava nove i stare „hilti“ burgije, „štemuje“ po četiri puta svaki od četiri zida među kojima živi, dok mu kućni ljubimci uvežbavaju lavež, režanje, frktanje i mijaukanje. Ipak, protekla nedelja je osvanula, nekako u tišini. Bila je posebna. Bila je nekako svečano mirna.
A i bila je zaista posebna, jer nije svanula samo ona – obična nedelja, kao dan posvećen Vaskrsenju, svanula je vaseljena, baš ona kojoj je srpski narod podario ono najvrednije što je ikada imao, svoje najbolje sinove, svoj duh i svoju zavetnu vezu sa Bogom. Svanuo je Vidovdan – dan u kome se sve vidi, sve ogleda, nebo i zemlja, istok i zapad, vera i nevera.
E ovo poslednje se protekle nedelje najbolje videlo, i to je tema ove priče.
Na samom svetom mestu, na Gazimestanu, održan je pomen srpskim junacima, srpskim vitezovima, srpskoj pobedi i srpskom žrtvovanju za Carstvo nebesko. U tišini Gazimestana najbolje se čuju vekovi. U toj tišini čuje se njištanje konja, udar čelika o čelik, i vriska najboljih junaka, kojih već 6,5 vekova nema, ali se na tom mestu čuju. Okupili su se na Gazimestanu Srbi iz svih srpskih zemalja, pomolili se Bogu, odstojali na molitvi, očitali Oče naš, otpevali pesme o Vidovdanu, i u miru, praćeni pogledima junaka sa Neba krenuli svojim kućama.
A onda, baš zato što što nisu dali nikakvog povoda, zato što nisu izazavali nikakve nerede, zato što su bili dostojanstveni, e baš zato su pohapšeni. Za razliku od prethodnih godina, kada je na Gazimestanu hapšeno nekoliko osoba, nevinih naravno, ovoga puta hapšeno je sve: od tek prohodale dece, maloletnika, pa do momaka, ljudi i žena, i svi su maltretirani, drakonski kažnjeni i proterani sa Kosova. Zver nije mogla da podnese snagu molitve.
Na samo dva sata odatle, u popodnevnim satima u organizaviji studenata i građana održan je skup pod nazivom „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu. Skup je bio tematski, dakle vodeći motiv je bio Vidovdan. Mnogo je važno znati da je skup bio tematski, pa da su i govornici na njemu govorili u skladu sa time. Suvišno je reći da je skup, kao i svaki dosadašnji skup koji su studenti organizovali bio gospodski dostojanstven, i da je svakom učesniku skupa srce bilo puno. Govornici su pozvani da govore na veoma važne teme, kao što je to položaj školstva na Kosovu i Metohiji, kao i sveukupni položaj srpskog naroda.
A onda, kada se sve završilo, kada su se učesnici u miru razišli, nešto se vrlo važno videlo na Vidovdan, a što je bilo očekivano, za svakog pažljivog posmatrača naše društvene, medijske i političke scene.
Naime čitava drugosrbijanska agenturna mreža, kao po komandi, pokazuje neku vrstu egzorcističke reakcije. U danima nakon Vidovdana, političke stranke, novinari, pojedinci i pojedinkinje, aktivisti i aktiviskinje evrofanatične provenijencije, kao opareni hor skaču i uglas sipaju drvlje i kamenje na studente. Zajedničko svima njima (u stvari to i jeste svrha komande) je da su studenti otišli „isuviše u desno“, i da im oni više neće davati podršku, niti ukazivati poverenje (e živa šteta, dodao bih).
Posebno su otrovne strelice upućene na račun odabira govornika na skupu (kao uostalom i za Vidovdan 2025.). Napadnuta je gospođa Jelena Pavlović, ugledni srpski advokat, i u te napade se uključila i vladajuća garnitura, tako da je Vidovdan na videlo izbacio ono što su mnogi odbijali da priznaju, a to je da su vlast i prozapadna opozicija zapravo na istom zadatku, isti su im ciljevi, isti mentori, a razlika je samo u tome što vlast trenutno uživa znatno veću podršku i EU i NATO struktura, što je i logično, jer je vlast u poziciji da zapadu isporučuje ono što bi i opozicija, samo da joj zapadne.
Po svemu sudeći, opozicija i građanski aktivisti i aktivistkinje su ovim napadom na studente, urušili i ono malo nade da bi u budućnosti mogli da budu nekakav politički faktor, a bes koji su izlili vrlo verovatno znači i da će doći do umanjenja apanaža od kojih evo već dve i po decenije vrlo lepo žive.
Koje su osnovne logičke greške napadača na studente?
Pre svega, skup u Kraljevu je bio tematski skup, dakle vidovdanski skup. Šta je trebalo da se tamo čuje? O čemu je po njima trebalo govornici da govore a ne o Lazaru, Kosovu, Srbiji, prošlosti i budućnosti? O Deda-Mrazu možda? O Danu mladosti? Klasterima, standardima, istopolnim brakovima…
U stvari, kraljevački studentsko-narodni skup je kod drugosrbijanaca prelio čašu. Od samog početka oni su svim silama pokušavali da preuzmu studentski pokret. Radili su to preko određenih studenata, kao što su već nadaleko poznati Mila Pajić ili Pavle Cicvarić i drugi, pa do krema drugosrbijanske akademske grupacije okupljene oko ProGlasa. Nije im uspelo, ali nisu ni odustajalai.
Mesecima je zamerano studentima na: ćirilici, na „loknastom Isusu“, pa čak i na tome što su svesni čije je Kosovo. To ih je naročito bolelo. Licemerno su podržavali studente, ali ne i njihov stav o Kosovu, iako je glavni studentski zahtev vladavina prava, poštovanje zakona i da institucije rade svoj posao. Kako to da se gospoda drugosrbijanci iznenađuju što studenti žele da poštuju Ustav? Zar njih ne zanima pravno ustrojstvo države? Izgleda da ne. Njih zanimaju samo zapadni fondovi, a oni su po svemu sudeći sve tanji, jer kako gore napomenusmo, zašto bi zapad trošio pare na njih, kad Vučić izdaju sprovodi znatno revnosnije. Pa podržaće njega. Zapad je nebrojeno puta dokazao da mu ne treba stabilna, vitalna i pravno ustrojena Srbija.
I tu je sada glavni razlog zašto su im studenti trn u oku. Pa studenti baš traže, i ne samo da traže nego se i bore da Srbija bude vitalna i stabilna država u kojoj institucije rade što treba da rade. I taj problem drugosrbijanci nisu mogli da sažvaću. Gomilali su, gutali, trpeli, zapadalo im u grlo, znojili se ali se nakon Kraljeva više nije moglo, i svu tu prljavštinu izbljuvali su na studente protekle nedelje.
Ako bi mi bilo dozvoljeno mišljenje, lično ne smatram da je studentsko-narodni pokret ni desničarski ni levičarski. On je nacionalni. On pokušava da spasi što se spasiti može. On pokušava da državu ustroji tako da i levica i desnica imaju svoje mesto, kako je to slučaj u svim razvijenim demokratijama.
To što naši, nazovi levičari, demokratiju razumeju samo kao uređenje po brozovskim principima, to je njihov problem a ne problem srpske mladosti. Srpska mladost, nema iskustvo komunizma, nema nikakve emotivne naklone prema Brozu, nema zaluđenost prema EU niti prema NATO, pa ni prema Rusiji ako ćemo pošteno, već ima jedan racionalan odnos prema budućnosti, koja uz svo poštovanje sedih glava iz ProGlasa i dežurnih pametnjakovića iz Danasa, N1, Nove S, pripada ipak njima i samo njima.
Pravda
SrbijaOglasili se studenti nakon puštanja Milića: Mafija vlada, ali neće još dugoIzvor: Pravda
