Piše: Vladimir Dimitrijević
SLOBODAN DIVJAK O USTAVOUBICI
Živimo u vremenu u kome je predsednik Ustavnog suda Srbije ustavoubica Petrov koji prisluškivanim studentima, borcima za ustavni poredak, poručuje da nemaju čega da se plaše ako nemaju šta da kriju. Umesto da vrisne do neba na sramni režim Velikog Klovna Vučića, i da istraži ko je decu prisluškivao i zašto, on to priča. Zapanjeni filosof Slobodan Divjak tim povodom veli ( tekst objavljen u novinama „Danas“):“Ovakvim javnim nastupom, Petrov nastoji da sveopšte prisluškivanje u okviru kojeg svako svakog prisluškuje proglasi kao neminovnost u svakom političkom životu. Iz tog ugla, neovlašćeno prisluškivanje koje se, prema zakonu kao izvedenici iz ustava, tretira kao krivično delo, u suštini je puka utopijska tlapnja. Ovakav antiproceduralizam koji brani Petrov, nijedan predsednik najvišeg sudskog tela u svetu niti ijedan visoki politički funkcioner ne zastupa javno.“
Ali, mi živimo u Srbiji pod vlašću klovnovskog totalitarizma, u kojoj se Ustav i zakoni ne poštuju nimalo.
Iako postoje i jasni su.
ZAKONI O ZAŠTITI PRIVATNOSTI
Zakonska zaštita privatnosti u Srbiji građanima garantuje zaštitu ličnog i porodičnog života, kao i kontrolu nad njihovim ličnim podacima. Ovo pravo je uređeno na više nivoa, počev od Ustava pa sve do posebnih zakona.
Ustav kao najviši pravni akt garantuje nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije; nepovredivost stana, što znači da niko ne može ući u tuđi stan bez sudske odluke; zaštitu podataka o ličnosti, čime se zabranjuje upotreba podataka van svrhe za koju su prikupljeni. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jasno kaže da svako ima pravo da zna ko, zašto i kako prikuplja njegove podatke. Građani mogu tražiti uvid u svoje podatke i ispravku netačnosti i ima pravo da zahteva brisanje ličnih podataka kada više ne postoji zakonski osnov za čuvanje. Obrada podataka je nezakonita bez izričitog pristanka lica.
Povreda privatnosti se u određenim slučajevima tretira kao krivično delo. Krivični zakonik kažnjava: neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, neovlašćeno fotografisanje ili objavljivanje tuđih snimaka i slika koje zadiru u lični život, kao i neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka od strane službenih lica.
Ova jadna zemlja pod vlašću Klovna Vučića i njegovih klovnića, ima čak i poverenika koji treba da štiti naša prava. Poverenik za infromacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, po zakonu, nezavisni državni organ kome građani mogu da se obrate (podnesu pritužbu) ako smatraju da su im prava na privatnost ili zaštitu podataka ugrožena od strane kompanija, banaka, državnih organa ili drugih lica.
O POTREBI PRAVNE SVESTI
Ruski filosof Ivan Iljin je u svojoj knjizi „O suštini pravne svesti“ istakao da je polazište prava unutrašnje iskustvo pravičnosti, a kraj država kao složena organizacija vlasti - ali se pokazuje da i najsloženija država opet zavisi od kvaliteta pravne svesti konkretnih ljudi.
Pravo ima tri nivoa. Na prvom je prirodno pravo kao ideja objektivno pravednog poretka koji štiti duhovnu ličnost, njeno dostojanstvo i slobodu. Na drugom je pozitivno pravo, istorijski formulisan sistem normi koji prirodnu pravičnost pokušava da pretvori u obavezujući poredak. Na trećem je pravna svest, unutrašnja sposobnost čoveka da oba nivoa razume, uporedi, prizna i stvaralački poveže. Bez prirodnog prava pozitivno pravo gubi merilo, bez pozitivnog prava prirodno pravo ostaje nedovoljno zaštićeno, a bez pravne svesti i jedno i drugo ostaju bez živog subjekta.
Iz toga proizlazi posebna koncepcija slobode. Sloboda nije odsustvo obaveze nego sposobnost samoobavezivanja. Čovek je najslobodniji ne kada radi sve što poželi, nego kada može samostalno da prepozna ispravno i da mu ostane veran i onda kada je to teško. Zato su autonomija i disciplina, koje se često predstavljaju kao suprotnosti, kod Iljina međusobno zavisne.
Slično važi i za vlast. Sila i pravo nisu nužno neprijatelji. Sila postaje pravna kada je ovlašćena, usmerena opštem dobru, ograničena pravdom i prožeta svešću o svom duhovnom zadatku. Pravo bez ikakve sile može ostati nemoćna želja, a sila bez prava postaje nasilje. Državnički zadatak je njihovo povezivanje.
Tri aksiome pravne svesti su osnova svega. Prva traži duhovno dostojanstvo: čovek mora znati da je vredan slobode i odgovornosti. Druga traži autonomiju: mora umeti sam da se veže za pravo i da svoju slobodu pretvori u nadzor nad sobom. Treća traži uzajamno priznanje: isto dostojanstvo i sposobnost za pravo mora priznati u drugom. Iz njih proizlaze poštovanje, poverenje, građanska lojalnost i sposobnost za stabilne institucije.
Zato je Srbiji potreban pravni patriotizam. Njega nema bez obnove morala. Jer ključno pitanje je moralno, a ne političko – koliko Srba bi se na mestu Vučića i njegovog sluge Petrova ponašalo na isti način?
Ako bude i posle Vučića – Vučić, nemamo se čemu nadati. Ali borba se nastavlja. I ne smemo odustati.
SrbijaDejan Mirović: Nakon izbacivanja sa studentske liste Mila Lompara, Vučić može da odahne i mirno raspiše izboreIzvor: Pravda
