Postoje knjige koje čitamo da bismo upoznali svet, a postoje i one pred kojima zastajemo jer u njihovim stranicama prepoznajemo sopstvene korene. Miroslavljevo jevanđelje pripada upravo takvim dragocenostima — delu koje prevazilazi granice obične knjige i postaje svedočanstvo o trajanju jednog jezika, kulture i duhovne tradicije.
Nastalo osamdesetih godina XII veka po narudžbini humskog kneza Miroslava, brata velikog župana Stefana Nemanje, ovo izuzetno delo predstavlja najstariji sačuvani srpski ćirilički rukopis. Njegova vrednost ne ogleda se samo u starosti već i u spoju pisane reči, raskošne ornamentike i minijaturnog slikarstva, koji svedoče o visokom umetničkom dometu srednjovekovne rukopisne tradicije.
Miroslavljevo jevanđelje biće izloženo u Narodnom muzeju Srbije u subotu, 17. oktobra, i nedelju, 18. oktobra. Posetioci će tako imati priliku da se neposredno susretnu sa rukopisom koji je vekovima nadživeo svoje tvorce i istorijske okolnosti u kojima je nastao.
Rukopis u kome se susreću vera, znanje i umetnost
Ispisano na pergamentu i sastavljeno od 181 lista, u kožnom povezu, Miroslavljevo jevanđelje predstavlja izuzetan primer srednjovekovne knjižne umetnosti. Njegove stranice ne čuvaju samo tekstove iz četiri jevanđelja, raspoređene za bogoslužbeno čitanje, već i vizuelni svet ispunjen ornamentima, bojama i pažljivo oblikovanim inicijalima.
Posebno mesto zauzimaju minijature, čija raskoš i složenost otkrivaju umetničku zrelost sredine u kojoj je rukopis nastao. U svakom detalju prepliću se preciznost pisarskog rada, duhovna simbolika i estetika vremena koje je knjigu doživljavalo kao dragoceno delo posvećeno i reči i njenom izgledu.
Na poslednjem ispisanom listu nalazi se zapis koji povezuje rukopis sa njegovim naručiocem, knezom Miroslavom. Uz njega se pominje i dijak Gligorije, za koga se pretpostavlja da je bio pisar ili minijaturista. Njihova imena predstavljaju dragocen trag o ljudima čiji je rad omogućio da ovo delo stigne do savremenog doba.
Kulturno blago koje se čuva i pamti
Značaj Miroslavljevog jevanđelja odavno je prevazišao okvire nacionalne kulturne baštine. Upisano je u UNESKO-v registar „Pamćenje sveta“, čime je prepoznata njegova izuzetna vrednost za svetsku pisanu i kulturnu istoriju.
Ipak, susret sa ovim rukopisom ostaje posebno iskustvo upravo zato što on nije stalno izložen javnosti. Zbog osetljivosti pergamenta, boja i materijala od kojih je izrađen, njegovo predstavljanje zahteva stroge uslove čuvanja. Posete se organizuju u malim grupama i ograničenom trajanju, uz zabranu fotografisanja.
U subotu, 17. oktobra, ulaz se naplaćuje po redovnim cenama muzejskih karata, dok je u nedelju, 18. oktobra, poseta besplatna.
Otvaranje vrata muzeja za ovakav susret nije samo prilika da se vidi jedan drevni rukopis. To je i podsećanje da kulturno nasleđe ne živi isključivo u arhivima i vitrinama, već i u načinu na koji ga razumemo, čuvamo i prenosimo budućim generacijama.
Miroslavljevo jevanđelje nadživelo je vekove, promene država i granica, brojne istorijske lomove i nestanak sveta u kome je nastalo. Njegove stranice danas nas povezuju sa ljudima koji su pre više od osam stotina godina verovali da vredi uložiti znanje, vreme i umetnički dar u knjigu koja će trajati.
Izvor: Pravda
