Selo Biburi, smešteno u engleskoj oblasti Kotsvolds, poznato po živopisnim kućama i idiličnom pejzažu, suočava se sa sve većim problemima zbog velikog broja turista. Mesto koje je proglašavano jednim od najlepših sela u Engleskoj, a potom i na svetu, postalo je simbol negativnih posledica masovnog turizma.

Meštani tvrde da im je svakodnevni život sve teži jer veliki broj posetilaca narušava njihov mir, privatnost i izgled naselja. Neki smatraju da se selo pretvara u turističku atrakciju nalik tematskom parku, u kojoj se gubi autentičnost zbog koje je prvobitno postalo poznato.

Turisti narušavaju privatnost stanovnika

Posebno su pogođeni stanovnici ulice Arlington Rou, jednog od najpoznatijih delova Biburija. Osamdesetogodišnji Ričard Pajl kaže da posetioci ponekad zaviruju kroz prozore njegove kuće, ulaze na privatni posed i pokušavaju da otvore ulazna vrata.

Zbog takvih situacija postavio je natpis kojim moli turiste da poštuju njegovu privatnost. Ipak, kako navodi, pojedini posetioci i dalje ulaze u baštu i prave piknike na travnjaku.

Pajl smatra da je situacija naročito teška tokom turističke sezone, od maja do oktobra, kada veliki broj ljudi svakodnevno prolazi kroz selo.

Autobusi stvaraju saobraćajne probleme

Pored narušavanja privatnosti, meštani se žale i na saobraćajne gužve. Veliki broj turističkih autobusa prolazi uskim seoskim ulicama, otežava kretanje i ponekad se zaustavlja na mestima na kojima je parkiranje zabranjeno.

Iako se parking za autobuse nalazi izvan centra sela, vozači često dovoze turiste do samog središta kako bi im skratili pešačenje. To dodatno opterećuje saobraćaj i otežava svakodnevne aktivnosti stanovnika.

Sedamdesetčetvorogodišnji Ričard Spardž opisuje letnju sezonu kao period neprekidne gužve i ističe da među pojedinim posetiocima nedostaje poštovanje prema lokalnoj zajednici.

Slično mišljenje deli i Dejvid Vilijams, koji smatra da se interesi meštana stavljaju u drugi plan zbog turističke zarade.

Kada popularnost ugrožava ono što mesto čini posebnim

Viktorija Samerli, autorka knjige o Biburiju, opisuje ovaj problem kao situaciju u kojoj je mesto „voljeno do smrti“. Ona ukazuje na fenomen koji se naziva „diznifikacija“ — proces u kojem stvarno mesto postepeno postaje karikatura sopstvenog identiteta, prilagođena očekivanjima turista.

Paradoks je u tome što posetioci dolaze u potrazi za autentičnim ambijentom, ali masovnim dolascima doprinose njegovom narušavanju. Umesto mirnog sela u kojem ljudi žive i rade, Biburi tokom najvećeg dela turističke sezone postaje mesto prepuno posetilaca.

Od meštana se, istovremeno, očekuje da održavaju izgled sela kao sa razglednice, iako se suočavaju sa bukom, gužvama i stalnim narušavanjem privatnosti.

Meštani traže efikasnije mere

Stanovnici smatraju da lokalne vlasti nisu učinile dovoljno kako bi zaštitile njihove interese. Posebno kritikuju nadležno okružno veće Kotsvoldsa zbog nedovoljno efikasnog upravljanja turističkim tokovima i kontrole saobraćaja.

Iako su na pojedinim mestima postavljene dvostruke žute linije koje zabranjuju parkiranje, meštani tvrde da se pravila ne poštuju dosledno.

Ovaj primer pokazuje kako popularnost turističke destinacije može da postane ozbiljan problem za ljude koji u njoj žive. Biburi i dalje privlači posetioce svojom arhitekturom i prirodnim lepotama, ali rastuće nezadovoljstvo stanovnika otvara pitanje kako uskladiti razvoj turizma sa očuvanjem privatnosti, lokalnog identiteta i kvaliteta života.

Izvor: Pravda