„Objekat 279”: Čelična školjka spremna da preživi smak sveta

Konstruisan sredinom prošlog veka u Lenjingradu sa ciljem da izdrži udarni talas atomske eksplozije i savlada močvarne terene pod četiri gusenice, ovaj teški tenk ostao je na nivou prototipa kao svedočanstvo jedne radikalne vojne misli

U vojno-istorijskim analizama i hronikama dvadesetog veka malo je primera koji tako slikovito dočaravaju apsolutnu spremnost za scenario sutrašnjice u kojoj Zemljom vlada nuklearna zima kao što je to sovjetski eksperimentalni teški tenk „Objekat 279”. Napravljen u jeku trke u naoružanju, ovaj oklopnik neobičnog izgleda koji podseća na spoj letećeg tanjira i praistorijskog zglavkara nije bio plod puke inženjerske ekscentričnosti, već precizno proračunato vojno sredstvo namenjeno opstanku i borbi na bojištu gde su pravila klasičnog ratovanja prestala da važe. Danas se jedini preživeli primerak ovog oklopnog čudovišta nalazi u čuvenom Muzeju tenkova Kubinka nadomak Moskve. Iako nikada nije ušao u serijsku proizvodnju zbog radikalnih promena u sovjetskoj vojnoj doktrini, „Objekat 279” iznova privlači pažnju vojnih stručnjaka zbog svojih nestvarnih taktičko-tehničkih karakteristika.

Oklop oblikovan talasima eksplozije

Razvoj ovog tenka započeo je 1957. godine u Kirovskom zavodu u Lenjingradu. Vođstvo nad projektom povereno je uglednom inženjeru Trojanovu. Zadatak pred konstruktorima bio je krajnje specifičan: stvoriti teški tenk nove generacije koji bi služio kao udarna igla prilikom probijanja neprijateljskih odbrambenih linija na teškim, močvarnim ili raskopan terenima, ali i vozilo sposobno da deluje u uslovima neposrednog nuklearnog dejstva. Trojanov je zato primenio genijalno rešenje, telo tenka oblikovano je kao elipsoidna, aerodinamična školjka. Ovaj specifični oblik imao je dvostruku ulogu. Sa jedne strane, vazdušni talas eksplozije je klizio preko tenka, pritiskajući ga uz tlo umesto da ga prevrne. Sa druge strane, takva geometrija livenog čelika drastično je povećavala efikasnu debljinu oklopa odbijajući neprijateljske kumulativne i potkalibarne projektile.” Debljina prednjeg dela oklopa iznosila je impresivnih 269 milimetara, dok je kupola imala zaštitu od čak 319 milimetara čiste livene strukture. Poređenja radi, to je pružalo nivo zaštite kakav većina tadašnjih tenkova nije mogla ni da zamisli, omogućavajući vozilu da izdrži direktne pogotke granata kalibra 122 milimetra iz bilo koje daljine. Unutrašnjost je bila hermetički zatvorena, opremljena kompletnim atomsko-biološko-hemijskim sistemom zaštite sa veštačkim održavanjem povišenog pritiska kako bi se sprečio ulazak radioaktivne prašine ili bojnih otrova u borbeno odeljenje sa četiri člana posade.

Četiri gusenice protiv blata i prepreka

Pored svog spoljašnjeg oklopa, „Objekat 279” se izdvajao i po potpuno jedinstvenom hodnom delu. Umesto uobičajene dve, ovaj tenk težak 60 tona kretao se na čak četiri gusenice, raspoređene u dva para po dužini vozila. Gusenice su bile montirane na dve uzdužne šuplje grede koje su istovremeno služile i kao rezervoari za dizel gorivo.

Naoružanje je bilo jednako destruktivno – opremljen je olučenim topom M-65 kalibra 130 milimetara sa poluautomatskim punjačem, koji je mogao da ispaljuje između pet i sedam projektila u minuti. Koaksijalno mu je pridodat teški mitraljez KPVT kalibra 14,5 milimetara.

Rampa koju je spustio Nikita Hruščov

Prototip je uspešno završio fabrička ispitivanja krajem 1959. godine, demonstrirajući izvanredne manevarske sposobnosti na teškim terenima. Pa ipak, sudbina ovog projekta zapečaćena je već naredne godine na poligonu Kapustin Jar. Prilikom demonstracije nove vojne tehnike 22. jula 1960. godine, tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov oštro je i decidirano zabranio da vojska u svoje naoružanje usvaja bilo kakve tenkove čija masa prelazi 37 tona. Za Hruščova, teški oklopnici bili su relikt prošlosti, preskupi za proizvodnju i nepraktični za transport preko mostova i železnicom. Njegova vizija budućeg ratovanja oslanjala se na lakša, brža vozila naoružana vođenim raketama, što je dovelo do ukidanja kompletnog programa razvoja teških tenkova u Sovjetskom Savezu.

Osim političke odluke, „Objekat 279” je patio i od ozbiljnijih tehničkih mana u praksi. Održavanje sistema od četiri gusenice bilo je noćna mora za mehaničare u poljskim uslovima, menjačka kutija je pokazivala znake nepouzdanosti, a efikasno skretanje i manevrisanje u uskim gradskim sredinama zahtevalo je ogroman napor i prostor.

Projekat je obustavljen, a vizija o čeličnom monstrumu koji krstari kroz radioaktivni pepeo završila je u muzejskim paviljonima. Ipak, „Objekat 279” ostaje upamćen kao jedan od vrhunaca istovremeno zastrašujuće i fascinantne inženjerske misli koja je pokušala da materijalizuje odgovor na večito pitanje: kako ratovati onda kada svet kakav poznajemo nestane, piše Politika Magazin.

PravdaMagazinBitka na Zelengori! Srbi ispravljaju nepravdu prema zaboravljenim žrtvama – istinu čuvale majke

Izvor: Politikin Magazin