U danu ispunjenom snažnom istorijskom i ličnom simbolikom, uoči Vidovdana održana je svečana promocija romana „S obe strane vremena“ autora dr Vladimira Ilića. Promocija je organizovana na dan kada je autor proslavio rođendan, ali i na datum koji zauzima posebno mesto u srpskoj istoriji dan kada je 1867. godine knez Mihailo Obrenović primio ključeve Beograda od turskog zapovednika, čime je okončana viševekovna turska vojna uprava nad srpskom prestonicom, a srpska zastava ponovo zavijorila na Beogradskoj tvrđavi. Simbolika ovog datuma dala je posebnu težinu predstavljanju romana koji govori o istorijskom pamćenju, duhovnom kontinuitetu i traganju za nacionalnim identitetom.
Pred brojnom publikom, koju su činili predstavnici kulturnog, akademskog i javnog života, književnici, profesori, istoričari, studenti i ljubitelji književnosti, o romanu su govorili Aleksandar Đurđev, književnik, publicista i pravoslavni mislilac dr Vladimir Dimitrijević, dok se na kraju prisutnima obratio i autor romana, dr Vladimir Ilić.
ĐURĐEV: NARODI NE NESTAJU KADA IZGUBE RATOVE, VEĆ KADA IZGUBE PAMĆENjE
Aleksandar Đurđev istakao je da nije slučajno što se o ovakvoj knjizi govori upravo pred Vidovdan, dan kada srpski narod najsnažnije oseća da vreme nije samo kalendar već neprekinuti razgovor prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
On je ocenio da roman „S obe strane vremena“ daleko prevazilazi okvire klasičnog istorijskog romana i predstavlja delo koje čitaoca poziva na duboko preispitivanje sopstvenog života, istorijskog pamćenja, duhovnosti i pripadnosti.
„Živimo u vremenu u kome je čoveku lakše da za nekoliko sekundi pronađe gotovo svaku informaciju na svetu nego da odgovori na tri najvažnija pitanja ko sam, odakle dolazim i kuda idem. Upravo zato je ova knjiga važna. Ona ne nudi brze i jeftine odgovore, već nas poziva da ponovo naučimo da postavljamo prava pitanja“, poručio je Đurđev.
Prema njegovim rečima, Vladimir Ilić nije napisao samo roman o istoriji, već delo u kojem istorija, predanje, mit, filozofija i pitanje nacionalnog identiteta čine jedinstvenu celinu.
„Ovo nije knjiga koja se čita samo očima. Ovo je knjiga koja se čita pamćenjem. Ona nas podseća da istorija nije muzejski eksponat, već živa sila koja oblikuje narode, države i pojedince“, naglasio je Đurđev.
On je ocenio da roman postavlja pitanja koja se tiču svih nas šta je istorijska istina, gde se susreću mit i stvarnost, šta znače čast, žrtva, sloboda i pripadnost, kao i da li je moguće razumeti sadašnjost bez razumevanja prošlosti.
Posebno je ukazao da knjiga u vreme sveopšte površnosti vraća u centar pažnje vrednosti koje su vekovima čuvale srpski narod pamćenje, čast, predanje, vernost i odgovornost prema precima i potomcima.
„U vremenu kada mnogi pokušavaju da narodima izbrišu pamćenje, kada se tradicija predstavlja kao teret, a koreni kao prepreka napretku, ova knjiga nas podseća na jednu jednostavnu istinu narod koji zaboravi svoju prošlost ostaje bez budućnosti“, poručio je on.
Đurđev je podsetio i na duhovnu i civilizacijsku ulogu Srbije, navodeći predanje o Svetom Savi Osvećenom i Svetom Savi Srpskom, kao i nedavne reči patrijarha moskovskog Kirila da su Srbi „zapadnije od nas, tako je Gospod odredio“.
„Za Jerusalim smo bili Zapad. Za Moskvu smo Zapad. Za mnoge na Zapadu mi smo Istok. Ali za sebe moramo ostati ono što jesmo“, poručio je Đurđev.
Svoj govor završio je rečenicom koja je ispraćena dugim aplauzom:
„Narodi ne nestaju onda kada izgube ratove. Narodi nestaju onda kada izgube pamćenje. A knjige poput ‘S obe strane vremena’ postoje upravo zato da nas podsete ko smo bili, ko smo danas i ko moramo ostati sutra.“
DR VLADIMITAR DIMITRIJEVIĆ: ROMAN SA IZLAZOM IZ LAVIRINTA
Književnik, publicista i pravoslavni mislilac dr Vladimir Dimitrijević svoje izlaganje naslovio je „Roman sa izlazom iz lavirinta“, ocenivši da je reč o jednom od najambicioznijih savremenih srpskih romana.
On je naglasio da je roman izgrađen kao veliki duhovni, istorijski i civilizacijski mozaik u kome se prepliću različite epohe, narodi, carstva, ideologije, mitovi i sudbine ljudi.
Prema njegovim rečima, kroz stranice romana smenjuju se deca i starci, vladari i prosjaci, vitezovi i revolucionari, monasi i osvajači, istorijske ličnosti i obični ljudi, ali svi oni svedoče istu večitu borbu dobra i zla.
Dimitrijević je istakao da Ilićeva proza ne drži propoved već snažnim slikama i simbolima podstiče čitaoca da sam traga za smislom.
„Čoveštvo se ne dokazuje silom, nego prisustvom. Upravo čoveštvo stoji pred svakim likom Ilićevog romana kao malo, uporno pitanje šta je ostalo od tvoje duše ako si sve pretvorio u funkciju“, poručio je Dimitrijević.
On je dodao da roman razobličava mehanizme globalne moći, ideologije i duhovne krize savremenog sveta, ali bez dnevnopolitičke isključivosti, već kroz univerzalnu priču o čoveku.
„Mnogoglasni roman ‘S obe strane vremena’ vredi čitati polako, ne plašeći se lavirinta kroz koji prolazimo. Arijadna nas, uostalom, čini Tezejima – klupko smo dobili, mač imamo, neko će, kad-tad, obezglaviti Minotaura“, zaključio je Dimitrijević.
VLADIMIR ILIĆ: ROMAN SAM POSVETIO SRPSKIM MAJKAMA I SLOVENSKOM BRATSTVU
Obraćajući se prisutnima, dr Vladimir Ilić zahvalio je dr Vladimiru Dimitrijeviću na, kako je rekao, dubokom i nadahnutom tumačenju romana, Aleksandru Đurđevu na govoru koji je prepoznao suštinu knjige, kao i izdavaču Stanišiću koji je podržao objavljivanje romana.
Ilić je podsetio da je promocija održana upravo na dan njegovog rođendana, ocenivši da ne postoji veći poklon za pisca od razgovora o knjizi sa čitaocima.
On je otkrio da je roman posvetio srpskim majkama, koje je nazvao istinskim heroinama srpske države i nacije.
„One su vekovima čuvale porodicu, veru, jezik, tradiciju i nacionalni identitet. Bez njih ne bi bilo ni naroda ni države“, poručio je Ilić.
Autor je dodao da je roman posvećen i slovenskom bratstvu, naglasivši da upravo zbog te ideje delo nije ostalo samo u okvirima srpskog jezika, već je prevedeno i na ruski jezik.
Prema njegovim rečima, duhovne i kulturne veze slovenskih naroda predstavljaju vrednost koja nadživljava političke okolnosti i istorijske podele.
Govoreći o samom delu, Ilić je istakao da je roman nastao kao pokušaj da se kroz književnost otvori razgovor o pitanjima koja su važnija od svakodnevne politike o istoriji, duhovnosti, tradiciji, nacionalnom identitetu i istorijskom kontinuitetu.
„Bez pamćenja nema identiteta, a bez identiteta nema ni slobode. Narod koji zaboravi svoje korene prestaje da razume i svoju budućnost“, poručio je autor.
PROMOCIJA U ZNAKU VIDOVDANA, ISTORIJE I KONTINUITETA
Promocija romana „S obe strane vremena“ protekla je u atmosferi pažljivog praćenja svakog izlaganja, a veliki broj prisutnih ostao je i nakon zvaničnog dela programa kako bi razgovarao sa autorom i dobio potpisan primerak knjige.
Simbolika dana u kojem je promocija održana autorov rođendan, godišnjica predaje ključeva Beograda i podizanja srpske zastave na Beogradskoj tvrđavi, kao i navečerje Vidovdana dodatno je naglasila osnovnu poruku romana da su istorija, duhovnost, sloboda i nacionalno pamćenje neraskidivo povezani.
Zajednička poruka svih govornika bila je da je u vremenu ubrzanih globalnih promena, krize identiteta i sve češćeg zaborava sopstvenih korena potrebno više nego ikada negovati književnost koja podseća na trajne vrednosti naroda.
Roman „S obe strane vremena“, kako je zaključeno na promociji, nije samo književno delo već i poziv čitaocu da se vrati sopstvenom istorijskom pamćenju, duhovnom nasleđu i odgovornosti prema generacijama koje dolaze, potvrđujući da se budućnost jednog naroda može graditi samo onda kada je čvrsto utemeljena u poznavanju sopstvene prošlosti.
Pravda
Vladimir DimitrijevićNASILjE U IME CIVILIZACIJE: Nad jednom knjigom o Britanskoj imperijiIzvor: Pravda
