Klimatske promene sve snažnije utiču na Balkan, a ukoliko se nastavi dosadašnji trend rasta temperature, Srbija bi do sredine veka mogla da se suoči sa ekstremnim vrućinama, nestašicom vode i ozbiljnim posledicama po poljoprivredu. Na ove rizike upozorio je Aleksandar Valjarević, profesor Geografskog fakulteta u Beogradu.
Prema njegovim rečima, podaci iz prethodnih devet decenija ukazuju na značajan porast prosečne temperature na Balkanu, koji iznosi oko 3,8 stepeni Celzijusa, dok su na pojedinim područjima zabeležene i veće promene.

Valjarević je za agenciju Beta ocenio da bi, ukoliko se ovaj trend nastavi, prosečne temperature u Srbiji tokom juna i septembra 2050. godine mogle da dostignu oko 40 stepeni, dok bi u julu i avgustu mogle da se približe 50 stepeni. Reč je o projekciji koju je izneo naučnik, a ne o izvesnom ishodu.

Balkan postaje jedno od klimatskih žarišta

Profesor Valjarević smatra da je Balkan posebno izložen klimatskim promenama zbog geografskih karakteristika, slabije pošumljenosti i nedostatka velikih vodenih površina koje bi mogle da ublaže zagrevanje.

Kako je naveo, smanjenje šumskih površina dodatno pogoršava situaciju. Prema njegovim rečima, udeo šuma u Srbiji smanjen je sa 57 na 48 odsto tokom poslednjih 90 godina, dok se seča šuma nastavlja.

Valjarević je ukazao i na to da se Balkan, prema njegovoj proceni, nalazi među najugroženijim svetskim područjima kada je reč o porastu temperature. Posebno je izdvojio Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, a kao jednu od najtoplijih tačaka u našoj zemlji naveo je područje između Ćuprije i Paraćina.

Kakve klimatske promene očekuju Srbiju?

Ukoliko se zagrevanje nastavi, Srbija bi u narednim decenijama mogla da doživi značajne promene klimatskih uslova. Prema Valjarevićevoj proceni, pojedini delovi zemlje mogli bi da dobiju izraženije mediteranske karakteristike, dok bi u nekim oblastima mogli da se razviju uslovi slični polupustinjskoj klimi.

Posledice ne bi bile ograničene samo na visoke temperature. Promene bi mogle da ugroze poljoprivrednu proizvodnju, vodosnabdevanje, saobraćajnu infrastrukturu i opstanak ruralnih područja.

Valjarević je posebno upozorio na ranjivost železničke infrastrukture u južnoj i istočnoj Srbiji. Istraživanje objavljeno 2026. godine u naučnom časopisu ISPRS International Journal of Geo-Information, kako je naveo, ukazuje na izloženost železničkih pruga i stanica u ovim delovima zemlje klimatskim ekstremima.

Zbog toga smatra da prilagođavanje klimatskim promenama mora da obuhvati čitavu infrastrukturu i bezbednost stanovništva, a ne samo poljoprivredu i upravljanje vodama.

Nestašica vode postaje sve ozbiljniji problem

Jedan od najvećih izazova u budućnosti biće očuvanje vodnih resursa. Prema rečima profesora Valjarevića, Srbija raspolaže značajnim količinama vode, ali njena dostupnost nije ravnomerna na celoj teritoriji.

On je ukazao na potrebu da se naprave detaljni planovi o raspoloživim količinama vode, podzemnim rezervama i potrošnji u svakom naselju. Posebno je naglasio da bi država trebalo da razmotri sistematsko prikupljanje kišnice i razdvajanje vode za piće od vode namenjene tehničkoj upotrebi.

Tako bi se dragocena pijaća voda manje koristila za pranje automobila, zalivanje betoniranih površina i druge aktivnosti za koje nije neophodna voda za piće.

Pored suša, problem predstavljaju i promene u načinu na koji pada kiša. Iako ukupna količina padavina ne mora značajno da se promeni, sve češći intenzivni pljuskovi mogu da izazovu eroziju zemljišta i brzo oticanje vode u reke.

U urbanim sredinama, gde ima malo zelenih površina, voda se teže zadržava u zemlji. Zbog toga Valjarević smatra da gradovi treba da razvijaju parkove, vertikalno zelenilo i retenziona jezera koja bi omogućila prikupljanje kišnice i njeno korišćenje tokom sušnih perioda.

Klimatske promene ugrožavaju i sela

Pored ekoloških posledica, klimatske promene mogu dodatno da ubrzaju pražnjenje sela i smanjenje broja stanovnika u ruralnim oblastima.

Valjarević je naveo da bi, prema modelu iz jednog njegovog istraživanja, do 2050. godine oko 680 ruralnih naselja u Srbiji moglo da bude zahvaćeno procesom demografskog i prostornog gašenja.

Prema projekcijama koje je predstavio, broj stanovnika u ruralnim područjima mogao bi da se smanji sa približno 2,1 milion, koliko ih je bilo 2022. godine, na oko 1,44 miliona do 2050. godine. Do kraja veka, u analiziranom scenariju, taj broj bi mogao da padne na približno 730.000.

Ove brojke predstavljaju projekcije zasnovane na određenom modelu, a ne sigurno predviđanje budućeg broja stanovnika.

Posebno su izloženi južni i istočni delovi Srbije, gde se demografski pad može preklapati sa rizicima od suša, visokih temperatura i smanjene dostupnosti vode.

Zagađene reke i šteta u poljoprivredi

Valjarević je upozorio i na stanje vodotokova u Srbiji. Prema njegovim navodima, veliki broj reka izložen je ozbiljnom zagađenju, dok pojedini vodotoci u blizini rudarskih područja imaju posebno loš kvalitet vode.

On je ukazao i na posledice suše po poljoprivredu, navodeći da su gubici na usevima kukuruza, uljane repice i šećerne repe tokom ove godine procenjeni na oko dve milijarde evra.

Promene u dostupnosti vode i sve češće ekstremne vremenske pojave mogle bi da otežaju proizvodnju hrane i povećaju ekonomske pritiske na poljoprivrednike.

Zbog toga profesor smatra da je neophodno unaprediti upravljanje vodnim resursima, prilagoditi izbor poljoprivrednih kultura novim klimatskim uslovima i razviti dugoročnu strategiju za očuvanje proizvodnje hrane.

Potrebna je dugoročna strategija za klimatske promene

Valjarević smatra da bi buduća vlada Srbije trebalo da izradi sveobuhvatan plan za suočavanje sa klimatskim promenama. Taj plan, prema njegovim rečima, morao bi da obuhvati zaštitu voda, održivu poljoprivredu, očuvanje šuma i prilagođavanje gradova ekstremnim vremenskim uslovima.

Kao jednu od mogućnosti naveo je i osnivanje posebnog ministarstva za klimatske promene i održivi razvoj, koje bi okupljalo stručnjake i bavilo se dugoročnim rešenjima.

Prema njegovom stavu, obezbeđivanje vode, hrane i energije mora da bude među najvažnijim državnim prioritetima.

Klimatske promene predstavljaju izazov koji zahteva pravovremeno planiranje i konkretne mere. Iako scenario o temperaturama od 50 stepeni do 2050. godine nije izvesna prognoza, upozorenja o rastućim temperaturama, sušama, ugroženim vodnim resursima i posledicama po poljoprivredu ukazuju na potrebu da se Srbija blagovremeno pripremi za moguće promene.

Izvor: Pravda