Srpska gastronomija dobila je još jednu knjigu koja hranu posmatra kao mnogo više od obroka — kao deo kulture, porodičnog nasleđa i identiteta jednog naroda. Publikacija „Za srpskom trpezom”, koju potpisuju tri Francuskinje zaljubljene u Srbiju, predstavljena je u Turističkoj organizaciji Srbije u Beogradu, a čitaocima donosi putovanje kroz različite krajeve zemlje, njihove specijalitete i ljude koji čuvaju kulinarsku tradiciju.
Klemans Žirin, Eva Jurić i Aleksandra Malžan tokom godinu dana istraživale su gastronomsku mapu Srbije. Na tom putu obišle su 82 lokacije, degustirale 121 specijalitet i razgovarale sa 125 ljudi, od domaćina koji pripremaju tradicionalna jela do onih koji svojim radom čuvaju lokalne proizvode i običaje. Knjiga je objavljena u izdanju kuće „Komša”, a predgovor je napisao Filip Ćirić, šef kuhinje i član žirija emisije „MasterŠef Srbija”.
Publikacija objedinjuje putopisne zapise, fotografije, recepte i predloge za uparivanje hrane i pića. Podeljena je u pet celina posvećenih severu, istoku, zapadu, jugu i centru Srbije, a u svakoj od njih predstavljeni su karakteristični specijaliteti, porodice i ljudi koje su autorke upoznale tokom putovanja.
Kako je objasnila Eva Jurić, cilj im je bio da razumeju šta zapravo čini srpsku kuhinju i da pokažu da se ona ne može upoznati samo u Beogradu. Zato su krenule izvan prestonice, tražeći poreklo jela, lokalne namirnice i priče koje se prenose s generacije na generaciju.
Posebno mesto u njenim gastronomskim otkrićima zauzele su punjene paprike sa juga Srbije. Tokom posete Beloj Palanci upoznala je Jasminu, koja se specijalizovala za vrtku papriku, vrstu koja raste na određenom planinskom području. To iskustvo pokazalo joj je koliko se toga može otkriti kada se hrana posmatra u kontekstu mesta iz kojeg potiče.
Za Klemans Žirin poseban utisak ostavila je istočna Srbija, naročito područje od Golupca i Dunava do Kladova, Negotina i Stare planine. Među najupečatljivijim mestima izdvojila je Rajac, selo nadomak Negotina poznato po vinu, smatrajući da ovaj kraj ima mnogo toga da ponudi i domaćim i stranim posetiocima.
Aleksandra Malžan, s druge strane, posebno je zavolela sever Srbije i vojvođansku kuhinju. Među omiljenim jelima izdvojila je riblji paprikaš, ali i riblju čorbu koju je probala na takmičenju u kuvanju ribljeg paprikaša u Golupcu.
Autorke ne predstavljaju svoju knjigu kao sveobuhvatan vodič kroz srpsku gastronomiju, već kao lični zapis o mestima, ukusima i susretima koji su na njih ostavili najsnažniji utisak. Upravo u tome leži njena posebnost — u želji da čitaocima približi Srbiju kroz iskustva ljudi, lokalne specijalitete i tradiciju koja se čuva za porodičnim stolom.
„Za srpskom trpezom” tako postaje svojevrsno ljubavno pismo zemlji koja je tri autorke povezala prijateljstvom i zajedničkom radoznalošću. Kroz hranu, putovanja i priče o ljudima, knjiga otkriva da se karakter jednog kraja često najbolje upoznaje upravo za trpezom.
Izvor; Pravda
