Krajem oktobra ponovo prelazimo na zimsko računanje vremena, čime se obnavlja i rasprava o tome da li je potrebno dva puta godišnje pomerati kazaljke na satu. Pored pitanja praktičnosti, sve više pažnje posvećuje se i uticaju ove promene na zdravlje.
Zašto se prednost daje zimskom računanju vremena?
Istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi analizirali su postojeće naučne radove o posledicama promene vremena. Prema njihovim zaključcima, ukoliko bi sezonsko pomeranje sata bilo ukinuto, trajno zadržavanje standardnog, odnosno zimskog vremena, moglo bi biti bolji izbor.
Jedan od najvažnijih razloga jeste jutarnja dnevna svetlost. Ljudski organizam ima unutrašnji biološki sat koji upravlja ciklusima spavanja i budnosti, kao i brojnim drugim fiziološkim procesima. Izloženost sunčevoj svetlosti ujutru pomaže telu da održi pravilan ritam, dok svetlost tokom kasnijih večernjih sati može odložiti uspavljivanje.
Zbog toga bi stalno letnje računanje vremena, posebno u zimskom periodu, moglo negativno da se odrazi na trajanje i kvalitet sna.
Kasniji izlazak Sunca može uticati na koncentraciju i san
Iako mnogima odgovara da tokom večeri imaju više dnevne svetlosti, takav raspored ima i određene nedostatke. Prema objašnjenjima istraživača, kasniji izlazak Sunca može biti povezan sa kraćim snom, smanjenom produktivnošću i slabijim rezultatima u školi.
Ukoliko bi letnje računanje vremena važilo tokom cele godine, zimska jutra bila bi još mračnija. To bi značilo da bi mnogi učenici i zaposleni započinjali svoje dnevne obaveze pre izlaska Sunca.
Osim mogućeg uticaja na koncentraciju i odmor, postavlja se i pitanje bezbednosti u saobraćaju. Posebno su izložena deca koja u ranim jutarnjim satima pešače do škole dok je napolju još mrak.
Neke zemlje su odustale od stalnog letnjeg vremena
Iskustva pojedinih država pokazuju da trajno letnje računanje vremena nije uvek dugoročno rešenje. Sjedinjene Američke Države pokušale su da ga uvedu 1974. godine, ali je ta odluka povučena iste godine.
Rusija je koristila ovaj sistem od 2011. do 2014. godine, nakon čega se vratila standardnom računanju vremena. Sličan potez napravio je i Čile.
Ovi primeri dodatno ukazuju na složenost odluke o tome koji bi vremenski sistem trebalo trajno primenjivati.
Kada se u Srbiji prelazi na zimsko računanje vremena?
U Srbiji će se 2026. godine zimsko računanje vremena primenjivati od nedelje, 25. oktobra. U tri sata ujutru časovnici se pomeraju jedan sat unazad, odnosno na dva sata.
Tako ćemo te noći dobiti dodatni sat za spavanje, ali će mrak tokom popodnevnih sati nastupati ranije.
Iako se o ukidanju sezonskog pomeranja sata govori već godinama, na nivou Evropske unije još nije postignut konačan dogovor. Evropski parlament je 2019. godine podržao predlog da se ova praksa ukine, ali države članice nisu uspele da usaglase da li bi trebalo zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.
Zbog toga se promena sata, bar za sada, nastavlja dva puta godišnje.
Zaključak: Prema analiziranim istraživanjima, zimsko računanje vremena ima prednost zbog boljeg usklađivanja dnevnog svetla sa prirodnim biološkim ritmom čoveka. Ipak, konačna odluka o tome koji će se sistem dugoročno primenjivati zavisi i od šireg društvenog dogovora.
Izvor: Pravda
