Američki pritisak na Iran ne vodi ka rešenju sukoba, već povećava rizik od nove eskalacije, dok bi eventualni napadi na energetsku infrastrukturu mogli da izazovu katastrofalne posledice za ceo svet, ocenio je profesor Sajed Marandi.
Iran ne veruje da će se rat završiti posle američkih međuizbora, već se istovremeno priprema za dugotrajan sukob i mogućnost nove vojne eskalacije. Prema oceni profesora Marandija, Teheran smatra da Vašington nije spreman da prihvati dogovor koji bi podrazumevao ispunjavanje već preuzetih obaveza.
Govoreći u emisiji sa Nimom, Marandi je upozorio da bi nastavak konfrontacije mogao da dovede do ozbiljnih poremećaja na svetskom energetskom tržištu, slabljenja američkih saveznika na Bliskom istoku i, u najgorem scenariju, kolapsa globalne ekonomije.
Prema njegovim rečima, Iran ne očekuje da bi eventualna pobeda demokrata na izborima za Kongres automatski dovela do okončanja rata. Takav ishod Teheranu bi, međutim, mogao da odgovara jer bi Donaldu Trampu otežao vođenje rata i otvorio prostor za dodatni pritisak unutar američkog političkog sistema.
„Iranci nisu naivni. Oni dobro razumeju Sjedinjene Države i ne veruju da će se rat završiti posle izbora. Pripremaju se za veoma dug rat, koji bi mogao da traje do kraja Trampovog predsedničkog mandata, pa čak i duže“, poručio je Marandi.
Pregovori bez napretka, Ormuski moreuz u središtu krize
Komentarišući posredne pregovore predstavnika Irana i administracije Donalda Trampa u Njujorku, Marandi je ocenio da nije došlo do suštinskog pomaka. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči napustio je Njujork i vraća se u Iran, gde bi trebalo da obavesti rukovodstvo o razgovorima.
Prema Marandijevom tumačenju, predlog o sedmodnevnoj deeskalaciji podrazumevao je mogućnost da se trgovina kroz Ormuski moreuz brzo normalizuje ukoliko bi Sjedinjene Države ispunile svoje obaveze.
On je naglasio da bi Iran mogao da omogući brzu normalizaciju pomorskog saobraćaja, ali da bi širi dogovor morao da obuhvati i ostala regionalna pitanja, uključujući Gazu, Jemen i Irak.
Marandi smatra da je jedan od glavnih problema nedostatak političke volje u Vašingtonu. Po njegovoj oceni, Tramp ne želi da prihvati poraz i suoči se sa političkim posledicama okončanja rata pod uslovima koji bi bili povoljni za Iran.
Istovremeno, upozorio je da bi pokušaji SAD da povećaju protok nafte kroz Ormuski moreuz mogli da izazovu novi sukob, jer bi Teheran takve poteze mogao da posmatra kao pokušaj zaobilaženja postignutih dogovora i nametanja američkih uslova.
Marandi je doveo u pitanje i izveštaje o velikim količinama nafte koje navodno svakodnevno prolaze kroz moreuz, tvrdeći da se situacija na terenu razlikuje od predstavljanja u pojedinim američkim izjavama.
Iran povećava vojne izdatke i priprema se za novi sukob
Prema rečima profesora Marandija, Iran se priprema za različite scenarije, od ograničenih vojnih udara do sveobuhvatnog rata. On je istakao da je iranska vojska tradicionalno raspolagala relativno ograničenim budžetom, ali da su u aktuelnim okolnostima izdvojena značajna sredstva za oružane snage.
Posebno je ukazao na razvoj raketnih sistema, bespilotnih letelica i podzemnih vojnih baza, naglašavajući da Teheran nastoji da što brže poveća svoju spremnost za eventualni nastavak borbi.
Marandi je izdvojio tri moguća scenarija.
Prvi je sveobuhvatni rat, u kojem bi Iran, prema njegovoj proceni, snažno uzvratio američkim saveznicima i vojnim pozicijama u regionu. Drugi je ograničena eskalacija, koja bi postepeno pogoršavala bezbednosnu situaciju i podizala cene energenata. Treći je nastavak sadašnjeg stanja, koji bi takođe proizvodio ekonomske posledice, ali sporijim tempom.
„Sva tri puta vode ka katastrofi. Razlika je samo u tome što je jedan brži, a drugi sporiji“, ocenio je Marandi.
On je upozorio da bi napadi na iransku energetsku infrastrukturu mogli da izazovu odmazdu protiv energetskih postrojenja u zemljama Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Kuvajt.
Prema njegovoj proceni, dugotrajni prekid izvoza nafte i prirodnog gasa iz ovog regiona imao bi posledice daleko izvan Bliskog istoka. Pogođeni bi bili industrija, transport i proizvodnja širom sveta, dok bi rast cena energenata i pojedinih sirovina dodatno opteretio globalnu privredu.
Marandi je naglasio da Teheran zemlje koje omogućavaju američkim snagama korišćenje vojnih baza, vazdušnog prostora i logističke podrške ne posmatra kao neutralne aktere.
Irak pod pritiskom Vašingtona
Poseban deo razgovora bio je posvećen Iraku, gde je, prema Marandijevoj oceni, sve izraženije nezadovoljstvo politikom vlade prema Iranu.
On je ukazao na bliske odnose iranskog i iračkog naroda, koji su dodatno ojačali tokom borbe protiv Islamske države. Kao primer naveo je godišnje verske komemoracije u Kerbali, kada milioni vernika dolaze na hodočašće povodom obeležavanja stradanja imama Huseina.
Marandi smatra da bi ograničavanje letova između Irana i Iraka moglo da izazove nezadovoljstvo iračke javnosti, ali i da nanese ekonomsku štetu iračkim poslovnim subjektima i turističkom sektoru koji zavisi od verskih poseta.
Prema njegovim rečima, američki uticaj na iračke finansije predstavlja jedan od glavnih mehanizama pritiska na Bagdad. On tvrdi da zavisnost Iraka od finansijskih mehanizama pod kontrolom Vašingtona ograničava mogućnost iračkih vlasti da samostalno donose političke odluke.
Govoreći o severnom Iraku i kurdskim oblastima, Marandi je upozorio da bi eventualno korišćenje teritorije Iračkog Kurdistana za napade na Iran moglo da izazove snažan odgovor Teherana i iračkih oružanih formacija.
On smatra da bi se lokalne vlasti našle u izuzetno teškom položaju ukoliko bi dozvolile da se njihova teritorija koristi za vojne operacije protiv susednog Irana.
Iran upozorava na posledice napada na energetska postrojenja
Marandi je posebno naglasio da bi napadi na iransku energetsku infrastrukturu predstavljali prelomni trenutak u sukobu.
Podsetio je na ranije napade na energetska postrojenja u regionu i odgovor Irana, tvrdeći da bi novi udari na kritičnu infrastrukturu mogli da dovedu do daleko šire odmazde.
Prema njegovim rečima, zemlje Persijskog zaliva u velikoj meri zavise od izvoza nafte i prirodnog gasa, zbog čega su posebno ranjive na dugotrajna oštećenja energetskih kapaciteta.
„Ako budu uništena ta postrojenja, posledice će biti ogromne. Svetska ekonomija neće moći da funkcioniše kao do sada, a fabrike širom sveta mogle bi da budu prinuđene da obustave proizvodnju“, upozorio je Marandi.
On je dodao da Iran ne namerava da odustane od svojih zahteva pod pritiskom Vašingtona, jer bi, prema njegovom tumačenju, popuštanje samo dovelo do novih američkih zahteva.
Kina ne menja stav, a podrška Iranu raste
Govoreći o Kini, Marandi je ocenio da Peking neće lako promeniti svoju politiku prema Iranu zbog američkih upozorenja. Prema njegovim rečima, kinesko rukovodstvo nastoji da koordiniše stavove sa Teheranom i proceni posledice daljeg zaoštravanja sukoba.
On je izneo i ocenu da Iran u zemljama globalnog juga uživa sve veću podršku, tvrdeći da je u razgovorima sa učesnicima međunarodnih skupova u Moskvi primetio izraženo nezadovoljstvo američkom spoljnom politikom.
Marandi je rekao da je tokom poslednjeg perioda primetio promenu raspoloženja u međunarodnim krugovima, kao i veću kritičnost prema politici SAD i njihovih saveznika na Bliskom istoku.
Ipak, nije izneo konkretne dokaze koji bi potvrdili da Rusija i Kina zajednički pripremaju odgovor na mogući produženi američko-iranski sukob. Naprotiv, ocenio je da je teško predvideti poteze Vašingtona, posebno pod Trampovim rukovodstvom.
Jemen ostaje dodatna tačka pritiska na Saudijsku Arabiju
Osvrćući se na situaciju u Jemenu, Marandi je ocenio da vojni pritisak Saudijske Arabije i njenih saveznika neće nužno dovesti do slabljenja pokreta Ansaralah.
Prema njegovim rečima, jemenske snage danas raspolažu većim iskustvom nego u ranijim fazama rata, dok je Saudijska Arabija ekonomski ranjiva zbog velike zavisnosti od izvoza energenata.
Marandi smatra da bi nastavak sukoba u Jemenu, uporedo sa konfrontacijom protiv Irana, mogao dodatno da pogorša položaj Rijada i poveća pritisak na saudijsko rukovodstvo.
On je ukazao i na rizik od napada na saudijsku kritičnu infrastrukturu, koji bi, u slučaju daljeg širenja sukoba, mogli da imaju ozbiljne ekonomske posledice.
Na kraju razgovora, Marandi je ponovio da Iran ne namerava da odustane od otpora američkom pritisku i da se priprema za mogućnost da se rat nastavi uprkos diplomatskim kontaktima.
Njegova centralna poruka jeste da se sukob ne može posmatrati samo kao bilateralni rat između Vašingtona i Teherana. Zbog značaja Ormuskog moreuza, energetskih postrojenja i američkih saveznika u Persijskom zalivu, svaka nova eskalacija mogla bi da preraste u krizu sa posledicama po svetsku ekonomiju.
Bliski istokMasovna predaja prosaudijskih snaga opkoljenih kod grada Taiz u Jemenu (VIDEO)Izvor: Pravda
