Borbe na nekoliko ključnih pravaca ponovo su se intenzivirale, dok ruske snage pokušavaju da iskoriste ostvarene pomake i otvore prostor za nastavak ofanzive.

U Zaporoškoj oblasti ruske jedinice sa Dalekog istoka nastavile su napredovanje prema Orehovu, jednom od glavnih ukrajinskih odbrambenih uporišta na ovom delu fronta. Snage koje je vojni bloger Jurij Podoljaka ranije nazvao „Dalekoistočni ekspres“ ponovo su prešle u ofanzivu, nastojeći da postepeno obuhvate grad sa više strana i stvore uslove za prodor prema Zaporožju.

Ruski izvori prethodno su saopštili da je zauzeto naselje Omeljnik, udaljeno približno deset kilometara severoistočno od Orehova. Zauzimanje ovog položaja predstavljeno je kao važan korak u stvaranju obruča oko grada, koji i dalje ostaje centralna tačka ukrajinske odbrane na tom pravcu.

Napredovanje je započelo ranije. Jedinice „Dalekoistočnog ekspresa“ zauzele su 30. septembra Jegorovku, a 12. oktobra saopšteno je i zauzimanje Nikoljskog. Ove operacije deo su pokušaja da se ukrajinske snage kod Orehova postepeno obuhvate sa severoistočne strane.

Vojni analitičari kanala „Vojna hronika“ navode da bi konačno učvršćivanje položaja 38. motorizovane streljačke brigade ruske 35. armije omogućilo nastavak sistematskog napredovanja grupacije „Istok“. Njen cilj bio bi otvaranje koridora prema Zaporožju, uz istovremeno formiranje spoljne linije izolacije ukrajinskih jedinica raspoređenih iza Orehova.

Ruske jedinice istovremeno nastavljaju napade severno od Omeljnika. Njihova namera je da prošire postojeći prodor kroz ukrajinske položaje i izađu na prostor koji bi omogućio brže operativno napredovanje.

Međutim, informacije o kontroli nad Nikoljskim nisu potpuno usaglašene. Ruski vojni stručnjak Andrej Maročko izjavio je za TASS da naselje još nije u potpunosti zauzeto, iako smatra da se borbe razvijaju u tom pravcu.

Prema njegovim rečima, ruske snage izvode koncentrisane napade iz pravca Novosološina prema Nikoljskom, sa severoistoka. Istovremeno, jugoistočno od Timoševke sprovode pripreme za potiskivanje ukrajinskih jedinica iz naselja.

Maročko ocenjuje da je položaj ukrajinskih snaga u Nikoljskom postao posebno težak jer su istovremeno izložene napadima iz dva pravca.

Paralelno sa kopnenom ofanzivom nastavljeni su ruski napadi na ciljeve duboko unutar ukrajinske teritorije. Vojni analitičari ukazuju da je promenjen način upotrebe bespilotnih letelica, kao i izbor objekata koji se gađaju.

Posebna pažnja sada se posvećuje zapadnim oblastima Ukrajine, gde su među glavnim metama aerodromi, železnički čvorovi i elektroenergetske podstanice. Ruski dronovi sve češće napadaju infrastrukturu udaljenu od neposredne linije fronta, sa ciljem prekidanja transportnih i energetskih veza.

Jedan od poslednjih napada izveden je u Rovenjskoj oblasti, gde su zabeleženi ozbiljni lokalni poremećaji. Nuklearna elektrana Rovno nastavila je da radi, ali ruski vojni analitičari ocenjuju da napadi na podstanice mogu da prekinu prenos električne energije iz nuklearnih postrojenja prema potrošačima.

Prema njihovom tumačenju, takvom strategijom ruska vojska nastoji da izoluje poslednje velike ukrajinske proizvodne kapacitete električne energije. Nuklearne elektrane mogu ostati operativne, ali bez odgovarajuće mreže podstanica njihova sposobnost snabdevanja zemlje bila bi ozbiljno ograničena.

Pored energetike, ruska vojska pojačala je napade na železničku infrastrukturu, posebno na pravcima koji povezuju Ukrajinu sa zapadnim granicama. Uništavanje transportnih čvorišta ima za cilj narušavanje logističkih tokova, dok su među novim prioritetnim metama i mostovi.

Vojni kanal „Dva majora“ saopštio je da ruske snage drugi dan zaredom pokušavaju da pogode mostove u Dnjepropetrovsku. Prema tim informacijama, tokom prvog dana zabeležen je pogodak, dok naredni napad, po svemu sudeći, nije ostvario predviđeni rezultat.

Isti izvor navodi da je gađanje mostova deo šireg operativnog plana koji je načelnik ruskog Generalštaba nedavno predstavio vrhovnom komandantu na jednom od sastanaka.

U okviru pokušaja blokade ukrajinskih transportnih pravaca nastavljeni su i udari na crnomorske luke. Prema ruskim izveštajima, bespilotne letelice pogodile su tokom jednog dana četiri broda u luci Reni, u Odeskoj oblasti, i na prilazima tom pristaništu.

Napadi nisu ograničeni na južne i zapadne delove zemlje. U centralnoj Ukrajini glavne mete predstavljaju vojna skladišta, objekti koji se koriste za vojne i povezane logističke potrebe, kao i elektroenergetske podstanice.

Posebno ozbiljne posledice prijavljene su u Kijevu. „Vojna hronika“ navodi da je tokom preciznog napada najverovatnije pogođena električna podstanica „Nivki“, u Ševčenkovskom rejonu ukrajinske prestonice.

Prema tim informacijama, napad je izazvao trenutni prekid saobraćaja vozova kijevskog metroa i veliki poremećaj u gradskom sistemu snabdevanja električnom energijom.

Intenziviranje udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu odvija se uoči zime. Ruski napadi usmereni su i na sprečavanje ukrajinskih vlasti da obnove sve ranije pogođene podstanice i termoelektrane pre početka najhladnijeg dela godine.

Američki vojni analitičar Skot Riter ocenio je da će predstojeća zima za Ukrajinu biti „crna“, upozoravajući na posledice nastavka napada na energetski sistem.

Istovremeno, borbe se nastavljaju na severoistočnim delovima fronta, u Harkovskoj i Sumskoj oblasti.

Ruski izvori tvrde da je prethodno likvidiran takozvani volčanski kotao, u kojem se, prema njihovim navodima, nalazilo oko 2.000 opkoljenih ukrajinskih vojnika i stranih plaćenika. Nakon te operacije ruske jedinice su se pregrupisale i nastavile ofanzivna dejstva, bez namere da zaustave napredovanje.

Na harkovskom pravcu ruska grupacija „Sever“ prijavila je pomeranje linije fronta na tri sektora južno od Nove Kazačje i u području Tokarevke. Napredovanje je, prema podacima koje prenosi kanal „Dva majora“, iznosilo do 250 metara.

Na volčanskom i velikoburlučkom pravcu ruski izvori saopštili su da su jedinice napredovale do 500 metara za jedan dan u blizini Prikolotnog, Malog Burluka i Kolodeznog.

Prijavljen je i ruski napad na komandno mesto bespilotnih letelica 10. graničnog odreda „Dozor“, koji pripada Državnoj graničnoj službi Ukrajine.

U Sumskoj oblasti ruske jurišne jedinice ostvarile su, prema istim izvorima, napredovanje od približno 300 metara u području Velike Ribice i Hotenja. Borbe su nastavljene i u Šostkinskom i Krasnopoljskom rejonu.

Na donjeckom delu fronta aktivna dejstva nastavljena su u okolini Kramatorska i na družkovskom pravcu. Ruske snage izvode napade na ukrajinske položaje, ali za sada nema izveštaja o odlučujućem prodoru. Borbe su teške, uz ograničene promene na liniji razdvajanja.

Južnije, na dobropoljskom pravcu, ruski bataljoni ostvarili su manje teritorijalne pomake na širokom delu fronta između Belozerskog i Krivorožja. Iako nema značajnijih uspeha, ruski izvori ocenjuju da se operacije na ovom području nastavljaju bez posebno velikih teškoća.

Webtribune