Rat u Ukrajini ulazi u period u kojem bi stanje na frontu moglo da postane samo jedan deo mnogo šire krize. Predstojeća zima, stanje energetskog sistema i sposobnost države da stanovništvu obezbedi osnovne uslove za život mogli bi da postanu jednako važni kao vojna situacija.
Bivši američki obaveštajac i inspektor UN za naoružanje Skot Riter izneo je takvu procenu u video-razgovoru u kojem je razmatrao nastavak sukoba posle neuspeha političkih pokušaja da se dođe do dogovora.
Njegova prognoza je izrazito pesimistična. Riter očekuje nastavak ruskog napredovanja i smatra da bi ukrajinska ekonomija, a naročito energetska infrastruktura, mogla da bude izložena pritisku kakav zemlja do sada nije iskusila.
Prema njegovom tumačenju, Moskva je prethodnih zima imala mogućnost da nanese znatno veću štetu energetskom sistemu Ukrajine, ali je ograničavala intenzitet takvih udara. Riter smatra da se taj pristup menja i da više nema razloga da se očekuje isto uzdržavanje.
Posledice bi, prema njegovoj prognozi, mogle da postanu posebno vidljive kada temperature padnu. Problemi sa gasom, električnom energijom, grejanjem i snabdevanjem vodom mogli bi da izazovu krizu koja više ne bi bila ograničena na front i vojnu infrastrukturu.
Upravo tu Riter vidi mogućnost događaja sa posledicama za čitavu Evropu. Ako veliki broj ukrajinskih građana tokom zime ostane bez osnovnih uslova za život, smatra on, pritisak stanovništva prema zapadnim granicama mogao bi naglo da poraste.
Riter iznosi krajnje dramatičnu procenu prema kojoj bi se u takvom scenariju na evropskim granicama moglo pojaviti pet, šest, pa čak i deset miliona ljudi koji bi pokušavali da napuste zemlju. Reč je o njegovoj prognozi, a ne o potvrđenoj proceni budućeg broja izbeglica.
Takav razvoj događaja, po njegovom mišljenju, dogodio bi se u trenutku kada pojedine evropske zemlje već pokušavaju da ograniče dugoročni boravak Ukrajinaca ili podstaknu njihov povratak. Zbog toga bi energetska kriza u Ukrajini mogla brzo da preraste u ozbiljan evropski politički i humanitarni problem.
Riter odgovornost za sadašnju situaciju pripisuje i američkoj politici. Smatra da su u Vašingtonu pogrešno procenjeni odnos snaga i mogućnost ukrajinske pobede, čime je, prema njegovom viđenju, produžen sukob koji Ukrajina teško može da izdrži.
U razgovoru je otvoreno i pitanje koje se od početka rata često koristi kao argument protiv tvrdnji o ruskoj vojnoj nadmoći – povlačenje ruskih snaga iz oblasti Kijeva u proleće 2022.
Riter odbacuje tumačenje da su Rusi tada jednostavno vojno poraženi i primorani na bekstvo. On tvrdi da broj ruskih vojnika angažovanih oko višemilionskog Kijeva nije odgovarao snagama potrebnim za klasično osvajanje tako velikog grada.
Prema njegovoj interpretaciji, raspoređivanje ruskih jedinica oko prestonice trebalo je da izvrši vojni pritisak na ukrajinsko rukovodstvo i podstakne pregovore. Povlačenje povezuje sa pregovorima koji su se u tom periodu vodili između Moskve i Kijeva i sa procesom poznatim kao Istanbulski komunike.
Riter tvrdi da je ruska strana bila spremna da se povuče iz područja Kijeva, Černigova, Sumija i drugih pravaca u zamenu za politički sporazum koji bi, između ostalog, podrazumevao odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u i određena ograničenja njenih vojnih kapaciteta.
Istovremeno ne osporava da su ukrajinske snage tokom tih borbi nanosile gubitke ruskoj vojsci. Posebno pominje napade na ruske kolone severno od Kijeva i priznaje da su ukrajinske jedinice pružale snažan otpor.
Međutim, smatra da se snimci pojedinačnih uspešnih ukrajinskih zaseda ne mogu koristiti kao dokaz da je čitava ruska operacija oko Kijeva završena vojnim slomom. Njegovo tumačenje jeste da su taktički gubici postojali, ali da je odluka o povlačenju bila povezana sa tadašnjim političkim pregovorima.
Riter dalji tok rata vidi kao sukob iscrpljivanja u kojem vreme sve manje radi u korist Ukrajine. Posebno upozorava da bi kombinacija vojnog pritiska, ekonomskog slabljenja i ozbiljno oštećenog energetskog sistema mogla da proizvede posledice koje više neće moći da budu rešavane samo dodatnim isporukama oružja.
Zato predstojeću zimu ne posmatra samo kao još jednu fazu rata. U njegovom scenariju ona bi mogla da postane trenutak u kojem se vojni, energetski, ekonomski i demografski problemi Ukrajine spajaju u jednu krizu, sa posledicama koje bi se veoma brzo prelile preko njenih granica.
SrbijaOsveženje, pa novi pakleni udar: Evo šta nas čeka do kraja avgusta i da li će vodostaj Dunava porastiIzvor: webtribune.rs
