Novi izbori i staro pitanje: Kako je moguće da u Srbiji imamo gotovo jednak broj građana i birača?

Republička izborna komisija objavila je da na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima, koji će se održati 25. oktobrar, pravo glasa ima 6.450.523 birača. Istog trenutka, ponovo se pokrenula stara priča, kako je moguće da postoji toliki broj birača kada je, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, utvrđeno da u Srbiji ima 6.647.003 stanovnika. Sagovornici Nove iz Komisije za reviziju biračkog spiska, ali i iz Gradske izborne komisije objašnjavaju kako je to moguće.

Republička izborna komisija (RIK) donela je odluku kojom je utvrđeno da je u birački spisak za vanredne parlamentarne izbore, raspisane za 25. oktobar, upisano ukupno 6.450.523 birača.

Poređenje ovog podatka sa rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, sprovedenog 2022. godine, pokazuje da je u Srbiji, bez Kosova i Metohije, popisano 6.647.003 stanovnika. To znači da je razlika između ukupnog broja upisanih birača i broja stanovnika svega oko 196.500.

Imajući u vidu da ukupan broj stanovnika obuhvata i decu koja još nemaju pravo glasa, gotovo poklapanje ove dve brojke ponovo otvara pitanje koje se postavljalo i pred ranije izborne cikluse - kako je moguće da je broj birača toliko blizu ukupnom broju stanovnika Srbije?

Kako se brojke poklapaju?

Član Komisije za reviziju biračkog spiska iz Zeleno-levog fronta Ognjen Rašuo za Novu kaže da se priča o broju stanovnika i broju ljudi u biračkom spisku ponavlja pred svaki izborni ciklus.

“Po Ustavu, pravo glasa imaju svi državljani Republike Srbije koji su poslovno sposobni. Znači, u biračkom spisku imaju pravo da se nađu svi državljani. Mi nemamo samo državljane koji žive u Srbiji, imamo ih i u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, imamo ih u Australiji. U inostranstvu generalno. Sasvim slučajno se brojevi poklapaju”, kaže Rašuo.

Prema njegovim rečima, sporna je evidencija prebivališta.

“Veliki nedostatak je i dalje ta evidencija prebivališta, jer se adrese u biračkom spisku razlikuju od adresa u evidenciji prebivališta. Priča o “glasanju” mrtvih polazi od toga što imamo zaista veliki broj preminulih lica u biračkom spisku. Ta lica su tu zato što je evidencija umrlih, odnosno matična knjiga umrlih, dosta neuredna. Naš predlog, koji je opozicija i nevladine organizacije u načelu prihvatile, jeste da se sledeći put birački spisak pravi po osnovu važećih ličnih karata i važećih pasoša. Na taj način bi, pošto preminula lica nemaju važeće lične karte i važeće pasoše, oni bili izbrisani iz biračkog spiska“, zaključuje Rašuo.

Govoreći o poklapanju brojki, Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije za Novu podseća da kada se iz popisa stanovništva izuzmu maloletnici, u biračkom spisku ima oko 750.000 birača više nego što je na popisu bilo stanovnika starijih od 14 godina.

“Razlika u odnosu na punoletno stanovništvo još je veća. Kako je to moguće? Ko su ti ljudi i gde žive? Deo objašnjenja svakako su naši državljani koji žive u inostranstvu, nisu obuhvaćeni popisom, ali su zadržali prebivalište i biračko pravo u Srbiji. Međutim, koliko ih zaista ima? Koliko je u biračkom spisku preminulih koji nisu izbrisani? Koliko je ljudi fiktivno prijavljeno na adresama na kojima nikada nisu živeli? Da li se u biračkom spisku krije i rezervoar fantomskih birača čijim glasovima vlast može da manipuliše?”, pita Alimpić i dodaje:

“Da li se identitet nepostojećih birača zloupotrebljava glasanjem u njihovo ime?”

“Godinama slušamo o organizovanom prijavljivanju birača na tuđim adresama, o ljudima iz Bosne i Hercegovine koji dobijaju državljanstvo i prijavljuju prebivalište u Srbiji, o biračima koji se sele iz jedne opštine u drugu prema izbornim potrebama vlasti. Samo sticanje državljanstva nije sporno, ali fiktivno prijavljivanje prebivališta jeste. A posebno ozbiljno pitanje je da li se identitet odsutnih ili nepostojećih birača zloupotrebljava tako što neko glasa u njihovo ime”.

Kako Alimpić ističe, za ovakve manipulacije nije dovoljna samo stranačka organizacija.

“Potrebna je i saradnja institucija koje kontrolišu prebivališta, lična dokumenta, birački spisak i izborni postupak. Upravo zato je zabrinjavajuće što vladajuća stranka ima dominantan politički uticaj na institucije koje bi morale da budu nezavisni čuvari zakonitosti. OEBS godinama traži temeljnu reviziju biračkog spiska, uz učešće opozicije i civilnog društva. Zašto vlast nije obezbedila nezavisnu proveru koja bi otklonila sumnje? Čega se plaši? Šta bi takva kontrola otkrila? Statistička razlika nije sasvim jasan dokaz da postoji milion fantomskih birača. Ali jeste ozbiljan razlog za sumnju i zahtev da se utvrdi stvarno stanje”, navodi sagovornik Nove.

Alimpić naglašava da vlast raspolaže svim potrebnim evidencijama i mogla bi da omogući proveru.

“Umesto toga, građanima se godinama traži da veruju podacima institucija čija je nezavisnost ozbiljno dovedena u pitanje. Srbija ne mora da nagađa koliko ima fantomskih birača. Država mora da omogući da se to utvrdi. A sve dok vlast izbegava stvarnu, nezavisnu i transparentnu kontrolu biračkog spiska, teško može očekivati da joj građani veruju da su izbori slobodni i pošteni“, zaključuje Alimpić.

Problem sa biračkim spiskom datira još od devedesetih godina, s obzirom da spisak godinama nije ažuriran, a i tada se pričalo da “glasaju“ mrtvi.

Podsećanja radi, ODIHR je u februaru 2024. objavio 25 preporuka za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji, a revizija biračkog spiska bila je među sedam prioritetnih. Vlast je zatim formirala Komisiju za reviziju biračkog spiska, čije je članove Skupština izabrala 28. januara ove godine.

Članovi komisije iz opozicije od početka upozoravaju da ona nema stvarnu moć. U avgustu su se Ana Gođevac i Marko Dimić, članovi komisije iz Stranke slobode i pravde, obratili ODIHR-u jer im MUP nije dostavio tražene podatke o adresama na kojima su masovno prijavljivani ljudi koji tamo ne žive.

Članica Republičke izborne komisije Sofija Mandić navela je da se u biračkom spisku nalazi čak 900.000 birača više nego u popisu stanovništva iz 2022. godine.

“Broj birača u biračkom spisku je isti kao 2023, dakle imamo taj neki broj od oko 900.000 punoletnih birača koji se razlikuje u podacima iz popisa stanovništva. Nema i dalje efikasne kontrole ili efikasnog mehanizma da se očisti birački spisak. Mi znamo da je ODIHR u preporukama naveo da je potrebna značajna revizija biračkog spiska. To se neće desiti do ovih izbora”, rekla je Mandić za N1.

Vlast, s druge strane, tvrdi da su ključne preporuke ODIHR-a o biračkom spisku pretočene u izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koje su na snazi od novembra prošle godine, dok su majske izmene četiri izborna zakona, na predlog poslanika SNS Miroslava Petrašinovića, predstavljene kao ispunjavanje još pet preporuka.

Nova.rs