Zajedničku konferenciju za novinare predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vladimira Zelenskog obeležilo je skandalozno pitanje nemačkog novinara Mihaela Martensa. On je, obraćajući se Zelenskom, upitao: “Šta mi Evropljani možemo konkretno da uradimo da pomognemo vama da ubijete vise ruskih vojnika?”.
Interesovalo ga je i da li su Vučić i Zelenski razgovarali o saradnji u oblasti odbrane.
Na pitanje novinara “Frankfurter algemajne cajtunga” prvo je odgovorio predsednik Srbije.
“Mi nismo danas razgovarali o vojnoj saradnji. Šta će biti kada se rat završi, to je druga stvar. A što se tiče ubijanja — ja se nadam da će ubijanje da prestane”, odgovori je Vučić.
Zelenski je rekao da je Ukrajini potreban novac.
“Potrebno nam je još novca kako bi naša namenska industrija mogla da proizvodi duplo više nego što proizvodi danas. A to su ogromne svote novca, reč je o milijardama”, kazao je Zelenski.
On je rekao da je Ukrajina zahvalna EU na svakom od 21 paketa sankcija, ali i dodao da smatra da to nije dovoljno.
Od „Oluje“ do Srebrenice: Kakav je stav Ukrajine
Stav Ukrajine, kada je reč o Srebrenici i hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluja", nije bio blagonaklon ni prema Srbiji, za razliku od istorijske potvrde ruskog prijateljstva.
Zelenski je tako prošle godine 5. avgusta srdačno "čestitao Hrvatskoj Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja".
"Ukrajinci, više nego bilo ko drugi, razumeju značaj suvereniteta, teritorijalnog integriteta i mira", rekao je Zelenski u danima kada su Srbi sećali stradalih i izbegličkih kolona prognanih Srba u "Oluji". Tom prilikom, međutim, nije pomenuo 220.000 proteranih krajiških Srba, kao ni 1.904 poginula i nestala Srbina.
Takođe, Ukrajina je bila među prvim držama koje su priznale Hrvatsku, a tokom ratova joj je pomagala i vojno, uprkos embargu UN.
Podrška Ukrajine, za razliku od Rusije, izostala je i danima kada se Srbija u Ujedinjenim nacijama borila protiv toga da se Srbima utisne žig "genocidnog naroda". Ukrajina je glasala "za" usvajanje nemačke Rezolucije o Srebrenici dok je Rusija bila protiv.
Svoje istorijsko prijateljstvo Moskva je potvrdila i stavljajući veto na rezoluciju o Srebrenici 2015. A u znak zahvalnost zbog podrške u UN, predsednik Srbije je 2024. posle sednice UN o Rezoluciji, odlikovao stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilija Nebenzju.
Sputnjik
