SUZANA LAZAREVIĆ OTKRILA ZAŠTO JE NA LISTI BROJ 18: „Ne želimo da rasipamo glasove, tražićemo Ministarstvo kulture“

Suzana Lazarević, rudarski inženjer i dugogodišnja aktivistkinja, objasnila je zašto je prihvatila kandidaturu na izbornoj listi „Majka Srbija – Gruda“, koja nastupa kao lista slovačke nacionalne manjine pod rednim brojem 18. Ona odbacuje optužbe da je reč o listi bliskoj Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, ističući da je njen cilj da doprinese promeni vlasti i saradnji sa studentskim pokretom.

Gostujući u emisiji Pravi odgovor, Lazarević je navela da je poziv da se pridruži listi dobila pre pet ili šest meseci, od predstavnika stranke Gruda, koja, kako je objasnila, postoji već 12 godina. Prema njenim rečima, na listi se nalaze pripadnici slovačke nacionalne manjine, ali i ljudi koji nisu slovačkog porekla, što je, kako tvrdi, u skladu sa zakonom.

„To nije Vučićeva lista. To je lista slovačke nacionalne manjine, tako registrovana još pre 12 godina“, poručila je Lazarević, odbacujući kritike da je njeno učešće pokušaj da se pomogne vladajućoj stranci.

Ona je objasnila da je pristala da bude na listi jer smatra da izbori predstavljaju priliku da se, kako je navela, na zakonit i demokratski način promeni vlast i ponovo uspostavi vladavina prava.

„Ovo više nije samo borba za građanska ili manjinska prava. Ovo je borba za opstanak zemlje koja nam je svima zajednička kuća“, rekla je Lazarević, dodajući da su zaštita prirodnih resursa, šuma, voda i rudnog bogatstva interes svih građana Srbije.

„Nijedan glas neće biti bačen“ – računaju na više poslanika

Jedan od glavnih razloga zbog kojih je Lazarević prihvatila kandidaturu jeste poseban izborni položaj lista nacionalnih manjina. Kako je objasnila, one imaju povoljnije uslove za predaju izborne liste, a njihovi rezultati se, pod zakonom propisanim uslovima, posebno obračunavaju prilikom raspodele mandata.

Lazarević tvrdi da lista „Majka Srbija – Gruda“ ne želi da oduzima glasove studentskoj listi, već da privuče i birače koji su razočarani političkim strankama ili razmišljaju o bojkotu izbora.

„Meni je bilo najvažnije da ne rasipamo glasove. Nijedan glas neće biti bačen u ludo i mi ne oduzimamo studentima glasove“, rekla je ona.

Prema njenoj proceni, lista bi mogla da osvoji tri do četiri poslanička mandata, a u povoljnijem scenariju i više. Kao mogućnost navela je da bi sa približno 30.000 do 40.000 glasova mogli da dobiju značajniju zastupljenost u parlamentu. To su njene procene, a konačan rezultat zavisiće od izlaznosti i ukupne raspodele glasova.

Lazarević je istakla da lista namerava da sarađuje sa studentskim pokretom i da je već uputila zvaničan predlog za tehničku saradnju u kontroli izbora. Kako je navela, njihova organizacija raspolaže mrežom od više od 3.500 ljudi koji bi mogli da učestvuju u radu biračkih odbora, pa je studentskoj listi ponuđeno udruživanje kapaciteta kako bi se obezbedila što bolja pokrivenost biračkih mesta.

Prema njenim rečima, cilj je da se izborni proces nadzire od otvaranja birališta do prebrojavanja glasova i predaje izbornog materijala. Lazarević je rekla da odgovor studentske liste još čekaju.

Ona je poručila i da ne planiraju saradnju sa Srpskom naprednom strankom, Socijalističkom partijom Srbije i drugim političkim snagama koje su, prema njenom stavu, učestvovale u vlasti i potpisivanju štetnih sporazuma. Kao uslov za eventualnu podršku budućoj vladi navela je, između ostalog, odgovornost za nezakonite postupke i uspostavljanje pravne države.

Ukoliko lista osvoji dovoljno mandata da učestvuje u pregovorima o formiranju vlasti, Lazarević je najavila da bi tražili Ministarstvo kulture. Kako je objasnila, smatraju da je taj resor važan za zaštitu srpske kulturne baštine i sprovođenje dugoročne kulturne politike.

„Sa SNS-om, naravno, nikakva saradnja nije moguća“, naglasila je ona, dodajući da lista želi da podrži promene, ali ne po cenu odustajanja od sopstvenih principa.

Lazarević pokazala dokumenta o postupku u EPS-u

Tokom emisije, Lazarević je govorila i o optužbama koje su se pojavile na društvenim mrežama, uključujući tvrdnje da je povezana sa službama ili da njena kandidatura predstavlja dogovor sa vlašću. Odbacila je takve navode i poručila da se njen dosadašnji aktivizam može proveriti kroz javne nastupe i dokumentaciju.

Kao primer je iznela svoj višedecenijski rad u elektroenergetskom sektoru, navodeći da je u EPS-u zaposlena od 1993. godine i da je tokom karijere obavljala poslove povezane sa proizvodnjom. Istakla je da je učestvovala u ekološkim protestima i protivljenju privatizaciji i, kako je rekla, urušavanju EPS-a.

Lazarević je pokazala dokumenta koja se odnose na disciplinski postupak pokrenut protiv nje zbog izostanka sa posla 23. januara 2025. godine. Ona tvrdi da je tog dana bila ispred sedišta EPS-a u Balkanskoj ulici u Beogradu, gde se obratila studentima, i da je postupak protiv nje predstavljao pritisak zbog njenih javnih istupa.

Prema njenim rečima, dostavila je izjašnjenje na upozorenje poslodavca, kao i mišljenje sindikata koji je predložio obustavljanje postupka. Ipak, kako je navela, EPS joj je izrekao meru koja predviđa mogućnost otkaza u slučaju ponovljene povrede radne discipline u narednih šest meseci. Lazarević smatra da takva mera nema uporište u zakonu i kolektivnom ugovoru.

Ona je poručila da ne želi da se pravda svima koji je kritikuju, već da očekuje da građani procene njen rad na osnovu konkretnih postupaka i javnih istupa.

Na kraju razgovora, Lazarević je pozvala građane da izađu na izbore i glasaju po sopstvenoj savesti, upozoravajući da bi mala izlaznost mogla da olakša izborne zloupotrebe. Poručila je da je njen cilj da doprinese političkim promenama mirnim putem i da se izbegnu sukobi.

„Naši preci su morali da brane zemlju oružjem. Mi ovoga puta imamo priliku da je branimo olovkom“, zaključila je Lazarević.

Izvor: Pravda