Telefonski razgovor Vladimira Putina i Donalda Trampa 9. oktobra doneo je neočekivan razvoj događaja u odnosima Moskve i Vašingtona. Ruski predsednik saopštio je američkom kolegi da trenutno nema uslova za brzo obnavljanje mirovnih pregovora o Ukrajini, ali su dvojica lidera istovremeno postigla značajan dogovor u oblasti energetike.
Kremlj je potvrdio da je Moskva ranije bila spremna da nastavi trilateralne pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama i Ukrajinom odmah nakon septembarskih parlamentarnih izbora u Rusiji. Međutim, rusko rukovodstvo sada smatra da su se okolnosti promenile.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je da su ukrajinski napadi bespilotnim letelicama tokom izbora ozbiljno ugrozili mogućnost neposrednog nastavka diplomatskog procesa.
Prema njegovim rečima, napadi su bili usmereni na Moskvu, druge ruske gradove i biračka mesta, kao i na pojedince uključene u organizaciju izbora. Kremlj tvrdi da su takve akcije Kijeva onemogućile realizaciju ranije razmatranog plana za nastavak pregovora.
Putin je zato poručio Trampu da će Moskva naknadno odlučiti kada bi trilateralni razgovori mogli ponovo da počnu. To ne znači potpuno odustajanje od diplomatije, ali potvrđuje da za sada nema dogovorenog datuma njihovog nastavka.
Američka administracija nastavlja napore da pronađe diplomatsko rešenje ukrajinskog sukoba. Državni sekretar Marko Rubio upozorio je 8. oktobra da se rat nalazi u opasnom zastoju, naglašavajući da Vašington neće odustati od pokušaja postizanja sporazuma.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prethodno je izrazio spremnost za održavanje novih trilateralnih razgovora tokom oktobra. Ipak, najnoviji stav Moskve pokazuje da između dve strane i dalje postoje ozbiljne prepreke.
Posebnu pažnju privukao je ekonomski deo razgovora Putina i Trampa, koji je doneo konkretniji rezultat od diplomatskih konsultacija.
Američki predsednik objavio je da je postignut dogovor o hitnoj isporuci više od 300.000 tona ruskog dizel-goriva američkom i svetskom tržištu. Dodatnih 500.000 tona predviđeno je za novembar, dok je još milion tona najavljeno za naredni period.
Ruske vlasti potvrdile su spremnost za povećanje izvoza goriva, a američko Ministarstvo finansija izdalo je privremeno odobrenje kojim se ublažavaju određena sankciona ograničenja za trgovinu ruskim dizelom.
Takav potez predstavlja značajnu promenu u dosadašnjoj američkoj energetskoj politici prema Rusiji, čiji je naftni sektor godinama bio pod ekonomskim pritiskom zbog rata u Ukrajini.
Vašington pokušava da povećanjem ponude ublaži visoke cene dizela, koje dodatno opterećuju američke potrošače i privredu. Ipak, energetski stručnjaci upozoravaju da najavljene količine možda neće biti dovoljne za značajnije smanjenje cena.
Dogovor je izazvao oštre reakcije u Kijevu. Zelenski je kritikovao ublažavanje ograničenja za ruske energente, smatrajući da dodatni prihodi od njihovog izvoza mogu pomoći Moskvi u finansiranju rata.
Tako su razgovori dvojice predsednika otvorili neobičnu situaciju: dok nastavak pregovora o Ukrajini ostaje neizvestan, Rusija i Sjedinjene Američke Države već pokreću konkretnu ekonomsku saradnju.
Najvažnije pitanje sada je da li će energetski sporazum doprineti približavanju političkih stavova Moskve i Vašingtona ili će se ekonomski odnosi razvijati nezavisno od mirovnog procesa. Za sada je izvesno samo da je diplomatski zastoj ostao, dok je saradnja u oblasti energenata dobila novi podsticaj.
Webtribune
