Domaća rakija koju je deda čuvao za unukovu svadbu, pečenica koju kum donosi na krštenje i drugi običaji duboko ukorenjeni u srpskoj tradiciji mogli bi da postanu problem u Republici Srpskoj. Razlog je novi Predlog zakona o ugostiteljstvu, koji je već izazvao nezadovoljstvo ugostitelja i najave protivljenja u Narodnoj skupštini.

Vlada Republike Srpske utvrdila je krajem septembra Predlog zakona o ugostiteljstvu, kojim se, između ostalog, uređuje rad svadbenih salona i drugih objekata namenjenih porodičnim proslavama.

Međutim, najviše pažnje privukle su odredbe koje, prema pisanju „Nezavisnih novina“, onemogućavaju donošenje domaće rakije i pečenja na proslave u ugostiteljskim objektima.

To znači da bi domaćini, ukoliko zakon bude usvojen u predloženom obliku, mogli da ostanu bez mogućnosti da na svadbu ili krštenje donesu rakiju iz sopstvenog podruma ili pečenicu pripremljenu za tu priliku.

„To je neprihvatljivo za srpski narod“

Među onima koji se protive ovakvom rešenju je Darko Banjac, budući poslanik koalicije DNS–NPS, koji je za „Nezavisne novine“ najavio da će tražiti izmene predloženog zakona.

Banjac smatra da se ovakvim propisima zadire u običaje koji su vekovima sastavni deo života srpskog naroda.

Posebno je ukazao na tradiciju čuvanja domaće rakije za porodična slavlja i običaj da kum donese pečenicu na krštenje.

Prema njegovim rečima, običaji koji se ponavljaju kroz vekove vremenom postaju deo društvenih pravila, zbog čega smatra da ih zakonodavac ne sme zanemariti.

Ugostitelji postavljaju pitanje: Zašto zabranjivati nešto što se ne prodaje?

Nezadovoljstvo postoji i među predstavnicima ugostiteljskog sektora.

Dragan Milijaš, član Upravnog odbora udruženja „Horeka“, objašnjava da domaća rakija koju roditelji ili drugi članovi porodice pripremaju za svadbu nije roba namenjena prodaji.

Njegov argument je da domaćin takvom rakijom časti svoje goste, baš kao što to čini prilikom porodične slave ili drugog okupljanja u sopstvenoj kući.

Ugostitelji su, kako navodi, predlagali i mogućnost da domaćini pribave potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti rakije od nadležnog instituta. Ni taj predlog, prema njegovim rečima, nije prihvaćen.

Milijaš tvrdi da su predstavnici sektora već dve godine nastojali da se posebnosti svadbenih i drugih svečanih salona prepoznaju u zakonskim propisima, ali da najveći deo njihovih primedbi nije uvažen.

Nije sporna samo rakija

Predlog zakona otvara i druga pitanja koja se tiču organizacije porodičnih svečanosti.

Prema navodima predstavnika ugostitelja, od organizatora proslava moglo bi se zahtevati da prikupljaju ugovore koje domaćini sklapaju sa muzičarima, fotografima, dekoraterima i drugim pružaocima usluga.

Ugostitelji smatraju da se time na vlasnike salona prenose dodatne administrativne obaveze koje ne bi trebalo da budu njihova odgovornost.

Sporno je i pitanje radnog vremena, jer svadbeni saloni ne posluju na isti način kao klasični restorani i kafići.

Šta kaže Vlada Republike Srpske?

Vlada Republike Srpske saopštila je 24. septembra da je cilj novog zakona pojednostavljivanje procedura, unapređenje kontrole kvaliteta ugostiteljskih usluga i sistemsko uređenje rada salona za posebne prilike.

Predviđene su i druge novine, među kojima su elektronska knjiga gostiju, nova pravila kategorizacije objekata i uvođenje posebnih prostora za degustaciju lokalnih proizvoda.

Ipak, upravo odredbe koje se odnose na tradicionalne porodične proslave mogle bi da izazovu najviše rasprave prilikom razmatranja zakona u Narodnoj skupštini.

Zakon još nije usvojen

Važno je da je reč o predlogu, a ne o propisu koji je već stupio na snagu. Poslanici će imati mogućnost da predlože amandmane i izmene spornih rešenja.

Ostaje pitanje da li će zakonodavac pronaći način da pomiri zahteve za kontrolom ugostiteljstva i očuvanje običaja koji imaju posebno mesto u porodičnom životu Srba.

Odgovor će dati Narodna skupština Republike Srpske.

Izvori: Nezavisne novine, Vlada Republike Srpske, Narodna skupština Republike Srpske.