Susret Vladimira Putina i Donalda Trampa u Enkoridžu otvorio je očekivanja da bi ukrajinski sukob mogao brzo da krene ka završnici.
Godinu dana kasnije, rat nije završen, a prvobitna euforija pokazala je koliko se diplomatski potez može razlikovati od političkih očekivanja koja nastanu oko njega.
Aleksandar Dugin u razgovoru sa Sergejem Mordanom pravi upravo tu razliku: Odlazak na razgovore sa američkim predsednikom smatra racionalnim potezom Moskve, ali ideju da je taj susret otvorio put ka brzom završetku rata ocenjuje kao ozbiljno pogrešno tumačenje.
Rusija se nalazi u konfrontaciji sa SAD, NATO i širim Zapadom, pa je razgovor sa američkim predsednikom imao političku logiku. Kada postoji mogućnost da druga strana sasluša ruske stavove ili da se direktnim pregovorima smanji stepen eskalacije, Moskva nema razlog da takvu priliku unapred odbaci.
U vreme susreta postojala je i neizvesnost oko toga šta će Tramp zaista uraditi sa obećanjima koja je davao. Govorio je o promeni američke spoljne politike, sukobljavao se sa globalističkim strukturama i najavljivao drugačiji odnos prema prethodnoj administraciji. Zbog toga je bilo racionalno proveriti postoji li prostor za novi odnos Moskve i Vašingtona.
Problem je nastao kasnije, kada je diplomatski pokušaj u delu javnosti i elite počeo da se pretvara u očekivanje da je sam rat praktično završen. Umesto pitanja šta se pregovorima konkretno može postići, pojavila se euforija zasnovana na pretpostavci da će politički život ubrzo biti vraćen u stanje pre sukoba.
Pri tome javnosti nije poznato šta je tačno dogovoreno između dvojice predsednika. Informacije o mogućim sporazumima ostale su nepotpune, zbog čega zaključci o njihovom sadržaju ne mogu biti tretirani kao pouzdano utvrđene činjenice.
Čak i uz najpovoljniji razvoj, neposredni cilj takvog kontakta mogao je biti znatno ograničeniji: pokušaj da se SAD udalje od direktnije konfrontacije sa Rusijom i da se smanji nivo eskalacije, posebno opasnost od približavanja nuklearnom sukobu.
Takav rezultat bio bi značajan, ali ne bi predstavljao završetak rata niti odustajanje Moskve od ciljeva zbog kojih je sukob započet.
Upravo je tu nastao fenomen koji Dugin naziva „duhom Enkoridža“. Njime ne označava sam susret Putina i Trampa, već očekivanje dela ruske elite da bi jedan diplomatski manevar mogao otvoriti vrata brzom povratku nekadašnjem načinu života.
Takva očekivanja povezuje sa ljudima koji su tokom konfrontacije izgubili deo ranijih poslovnih, finansijskih ili privatnih veza sa globalnim sistemom i žele njihovo obnavljanje.
Sam Enkoridž zato ostaje odvojen od mita koji je naknadno nastao oko njega. Diplomatski razgovor mogao je biti opravdan čak i ako nije proizveo očekivane rezultate, jer države u ratu i ozbiljnoj konfrontaciji ne prestaju da proveravaju mogućnosti dogovora.
Ali godinu dana kasnije postalo je jasno da takav kontakt nije uklonio osnovne uzroke sukoba. Najviše što je mogao da ponudi bio je pokušaj upravljanja eskalacijom i provera da li nova američka administracija zaista namerava da promeni kurs.
Očekivanje da će rat jednostavno nestati pokazalo se mnogo većim od realnog dometa jednog susreta.
SrbijaOGLASIO SE I VUČIĆ: Sa tugom pratim vesti Izvor: webtribune.rs
