Pritisak oko novih antiruskih mera u Vašingtonu ponovo raste u trenutku kada Kongres razmatra instrumente koji bi mogli da pogode ne samo Rusiju već i zemlje koje kupuju njene energente.
Deo američkih zakonodavaca, međutim, već upozorava da predložena rešenja otvaraju i ozbiljna pitanja unutar samih SAD.
Predstavnički dom Kongresa SAD planira da naredne nedelje počne razmatranje zakona o novim sankcijama protiv Rusije. Predlog je izrađen uz učešće pokojnog senatora Lindzija Grejema i predviđa znatno širi paket ekonomskih mera od dosadašnjih.
Jedna od najtežih odredbi predviđa carine od 100 odsto za pet zemalja koje spadaju među najveće kupce ruskih energenata. Istovremeno, na celokupan uvoz iz Rusije u SAD bila bi uvedena carina od čak 500 odsto, dok bi sankcijama bio obuhvaćen i niz najvećih ruskih banaka.
Specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev ocenio je da takve mere ne bi bile „paklene“, već besmislene. On smatra da bi među prvima njihove negativne posledice mogle da osete upravo Sjedinjene Američke Države.
„Zaista postoji politički pritisak da se usvoje potpuno besmislene sankcije. Ne bih ih nazvao paklenim, već besmislenim, jer sam već rekao da bi njihovo usvajanje moglo da dovede do rasta cene nafte na 150 dolara po barelu i do rasta cena goriva na američkim pumpama neposredno pred izbore za Kongres. To bi bila katastrofalna odluka“, rekao je Dmitrijev.
Njegovo upozorenje tako direktno povezuje eventualno usvajanje sankcija sa američkim unutrašnjopolitičkim kalendarom. Rast svetskih cena nafte mogao bi da se prelije na cene goriva u SAD upravo u periodu pred kongresne izbore.
Otpor predloženom zakonu postoji i među demokratama u Predstavničkom domu. Visoki predstavnici te stranke Gregori Miks, Ričard Nil i Don Bajer usprotivili su se dodatnom pooštravanju sankcija Rusiji.
Njihova primedba odnosi se i na ovlašćenja Bele kuće. Oni smatraju da predlog zakona previše proširuje ovlašćenja predsednika SAD u oblasti uvoznih carina i daje mu veliku slobodu u korišćenju sankcionih instrumenata.
Webtribune
