Vladimir Dimitrijević: Uskoro vas neće biti – obećanja veštačke inteligencije

Ostaje nam samo „pesimistički konzervativizam“, koji je definisao Borislav Pekić kao odgovor na pitanje šta je bolje za nas – levica, desnica ili centar. Evo zlatnih reči:“Kad put vodi u ambis, svejedno je idete li njime sredinom, levom ili desnom stranom. Jedino praktično pitanje je brzina. Ne moramo baš trčati.“

Piše: Vladimir Dimitrijević

BILO JE NAPISANO

Kad god su me pitali zašto čitam tako mnogo knjiga, i da li mi je to potrebno, znao sam odgovor – u knjigama sve piše, ako ima čitalaca. Ako ništa drugo, bar se nećemo iščuđavati kad se stvari dese.

Vest koju ćemo analizirati nagovestio je nemačski filosof Ginter Anders u svom delu „Zastarelost čoveka“, objavljenom 1956, čiji je drugi tom objavljen 1980, pod naslovom „Svet kao fantom i matrica“. Glavna teza je da je čovek postao „zastareo“ u odnosu na tehnologiju koju je sam stvorio. Naša sposobnost da proizvedemo mašine i oružja daleko je nadmašila našu sposobnost da zamislimo, emotivno preradimo i preuzmemo moralnu odgovornost za posledice njihovog korišćenja.

Sve počinje od „prometejskog stida“. To je stid koji savremeni čovek oseća pred savršenstvom sopstvenih proizvoda.Čovek vidi sebe kao nesavršenog, rođenog (a ne napravljenog), podložnog greškama, starenju i bolestima. Nasuprot tome, mašine su besprekorne, zamenljive i efikasne. Čovek želi da se izjednači sa mašinom, čime počinje proces samopostvarenja, pretvaranja sebe u predmet. Anders u prvom tomu (analizirajući tadašnji radio i televiziju) objašnjava kako mediji menjaju naš doživljaj stvarnosti. Događaji koji nam se serviraju preko ekrana nisu ni potpuno stvarni ni potpuno lažni: to su „fantomi“. Počinjemo da živimo u svetu utvara. Umesto da mediji izveštavaju o svetu, svet počinje da se oblikuje prema potrebama medija. Događaji se dešavaju zato da bi bili emitovani. Masovni mediji pretvaraju ljude u usamljene potrošače koji sede kod kuće, izolovani jedni od drugih, pri čemu svi „konzumiraju“ isti sadržaj. Anders uvodi pojam supraliminalnog (ono što je preveliko da bismo ga razumeli). Dok subliminalno označava ono što je previše sitno za svest, supraliminalno je preveliko. Čovek može da napravi hidrogensku bombu koja može da uništi čovečanstvo, ali ljudska psiha nije u stanju da istinski zamisli smrt miliona ljudi odjednom. Zbog visoke podele rada u tehnološkom sistemu, pojedinac koji pritisne dugme ili proizvede deo za bombu ne oseća krivicu, jer obavlja samo mali, tehnički zadatak. Moralni kompas je potpuno isključen iz tehnološkog procesa.

I tako smo došli do veštačke inteligencije.

VEST KAO TAKVA

Novinar „Vol strit džornala“, Amrit Ramkumar, 8. septemra 2026. godine nas je obavestio da je jedan istraživač kompanije Anthropic napustio industriju veštačke inteligencije zbog straha da ova laboratorija i njeni konkurenti žure da naprave sisteme koje neće biti u stanju da kontrolišu. Taj čovek se zove Džejkob Kokson, istraživač specijalizovan za obučavanje novih AI modela koji postaju „pametniji“ jer skupljaju ogromne količine podataka. On više ne želi da učestvuje u opštoj trci industrije za izgradnju AI sistema sposobnih da sami sebe usavršavaju. Jer takvi sistemi mogli da se otrgnu kontroli i unište čovečanstvo.

Mladi Britanac, matematičar, veli da nam je došao kraj:„Na putu smo ka mnogim od najekstremnijih scenarija, prema kojima bi već do kraja sledeće godine stvari mogle da izmaknu kontroli“.

Vest kaže:“Kokson je rekao da je ranije ove godine napustio OpenAI kako bi prešao u Anthropic, jer je ova kompanija poznata po naporima koje ulaže u bezbednost svojih modela. Međutim, iako je zaključio da Anthropic svoje napore u oblasti bezbednosti shvata ozbiljno, sada veruje da nijedna kompanija ne može odgovorno da razvija veštačku inteligenciju koja je sposobna da nadmaši ljude u širokom spektru zadataka, što se ponekad naziva veštačkom opštom inteligencijom, bez intervencije države ili koordinisanog usporavanja razvoja u čitavoj industriji. Nedavni hakerski napadi koje su izveli modeli kompanija OpenAI i Anthropic, od kojih su neki funkcionisali u vidu saradničkih „rojeva“ AI agenata, pokazali su kako sistemi veštačke inteligencije mogu da usvoje zlonamerne ciljeve i pokušaju da ih sakriju od ljudi. Kokson strahuje da bi, kada takvi sistemi počnu sami sebe da usavršavaju, mogli da napreduju do te mere da počnu da odbijaju ljudske naredbe.“

I tako dalje.

UZBUNjIVAČI NAS ZBUNjUJU

Opet malo iste vesti:“Lideri industrije upozoravaju da nedavni sajber napadi predstavljaju nagoveštaj onoga što bi moglo da usledi. OpenAI je prošle nedelje novinarima saopštio da njegov najnoviji model predstavlja veštačku opštu inteligenciju i veliki iskorak u pogledu sposobnosti AI sistema. „Mislim da će neke stvari u oblasti sajber bezbednosti krenuti veoma loše ukoliko ljudi ne reaguju krajnje hitno“, rekao je izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman zvaničnicima Grupe 20 prošle nedelje, na samitu u Severnoj Karolini. „Ovo je trenutak koji zahteva krajnji oprez. Zabrinut sam zato što niko nije spreman za posledice nastavka brzog rasta mašinske inteligencije“, napisao je u nedelju glavni naučnik OpenAI-ja Jakub Pahocki u tekstu na blogu, u kojem se zalaže za koordinisano usporavanje razvoja u čitavoj industriji i intervenciju države.“

Lideri – „uzbunjivači“ ( kao što je vlasnik „Antropika“ ) rade ono što ne smeju, hitaju ka VI ciljevima koji znače smrt čovečanstva, ali, sasvim „savesno“, pozivaju vlade širom sveta da se „suoče sa opasnošću“. „Mi pucamo iz svih oružja, a vi tražite zaklon“ – tako bi mogao bi da glasi njihov moto.

A ne glasi. Oni su, kao svaki pravi Angloamerikanac, humanisti – prvo pobiju Indijance, a onda snimaju tužne filmove o njima. Kako su bili dobri ti Indijanci, ali, avaj, više ih nema…

UZALUDNI POKUŠAJI

Iz vesti saznajemo i ovo:“Senator Berni Sanders, nezavisni senator iz Vermonta, i kongresmen Greg Kasar, demokrata iz Teksasa, progresivni političari koji su među malobrojnim zakonodavcima koji predlažu uvođenje zaštitnih mehanizama za veštačku inteligenciju, prošle nedelje su predstavili zakonski predlog kojim bi se trajno zabranila superinteligencija i pauzirao razvoj novih modela sve dok regulatorno telo za ovu industriju ne uspostavi nova pravila.“

Naravno, Sanders i slični njemu su samo likovi koji zabavljaju čelnike moćnih kompanija za nametanje tehnofašizma. Verovatno im se glasno smeju kada su zajedno… I kada su sami, naravno.

Ko će da veruje „matoroj budali“, Sandersu, koga i onako proglavašaju za komunistu koji je protiv zdravog kapitalizma bez granica?

JOŠ VESTI

Čitamo dalje:“Kokson odlazi iz Anthropica u trenutku kada se kompanija priprema za inicijalnu javnu ponudu akcija, za koju se očekuje da će biti jedna od najvećih u istoriji. Kompanija nastoji da dostigne procenu vrednosti od dva biliona dolara i prilikom privlačenja investitora posebno naglašava odgovoran razvoj tehnologije.

Amodei i drugi rukovodioci Anthropica povremeno su ulazili u sukob sa Trampovom administracijom i drugim rukovodiocima tehnoloških kompanija zbog praksi za koje smatraju da ne daju dovoljan prioritet bezbednosti veštačke inteligencije. Anthropic koristi poseban Slack kanal za zaposlene na kojem se vode rasprave o izuzetno moćnim sposobnostima njihovih modela, rekao je Kokson. Po njegovim rečima, sama činjenica da se takve rasprave vode na tom mestu pokazuje koliki uticaj AI kompanije imaju na pravac razvoja čitave industrije. „Pomalo je suludo što sve to mora da se odvija na MacBook računarima nekolicine inženjera koji žive u San Francisku, umesto u nekom bunkeru u pustinji, kao što je bilo u vreme Projekta Menhetn“, rekao je Kokson.“

Tako je to. Razvijamo nuklearnu bombu, bacićemo je, pa ćemo posle da se kajemo. I da snimimo potresan holivudski film o našem pokajanju. Kao što je onaj o Openhajmeru.

Inače, i o ovome se moglo čitati u ciklusu romana „Dina“ Frenka Herberta. To je, nekad, bila naučna fantastika. Kada su mašine osvojile svet, veli Herbert, počeo je Batlerijski džihad. Tada je čovečanstvo je uništilo sve oblike „mašina koje misle” (veštačku inteligenciju, napredne računare i robote), oslobađajući se njihove dominacije i zavisnosti od njih. I doneta je nova zapovest:“Ne pravi mašinu koja umom liči na čoveka“.

ŽAK ELIL

Sve se to moglo pročitati. Čitali smo Andersa, a čitali smo i Žaka Elila, koji je svoju knjigu „Tehnika ili Ulog veka“ – ima je u pdf formatu na internetu – objavio 1954. godine. I on je sve predvideo.

Za Elila, tehnika nije samo skup mašina i uređaja, već sveukupnost racionalno razrađenih metoda koje u svakoj oblasti ljudske aktivnosti poseduju apsolutnu efikasnost. Drugim rečima, tehnika je mentalni sklop i sistem koji traži „jedini najbolji način” da se nešto uradi, zamenjujući spontanost i ljudskost hladnom proračunatošću. Elil objašnjava da je moderna tehnika razvila sopstvene osobine koje je čine nezavisnom od ljudske volje. Tehnika se razvija po sopstvenim zakonima. Ona ne mari za moral, religiju ili politiku. Ako je nešto tehnički moguće izvodljivo, to će biti i učinjeno, bez obzira na etičke posledice.

Sve tehnike su međusobno povezane. Ne možete prihvatiti samo „dobre” strane tehnologije (npr. medicinu), a odbaciti „loše” (npr. Zagađenje prirode ili totalitarnu kontrolu), jer one potiču iz istog racionalnog sistema.

Tehnika odavno nije rezervisana samo za industriju. Ona prožima ekonomiju, državnu administraciju, obrazovanje, pa čak i psihologiju, kultruru, zabavu. Tehnika napreduje automatski. Svaki tehnički problem rešava se uvođenjem nove tehnike, čime se stvara začarani krug (tzv. postupak „kopanja nove rupe da bi se zatrpala stara”).

POBEDA TEHNIKE

Tehnika u potpunosti zamenjuje prirodno okruženje veštačkim (tehničkim) miljeom. Čovek gubi neposredan dodir sa prirodom i postaje prilagođen mašini, a ne obrnuto. Efikasnost postaje vrhovna vrednost. Ljudske odluke koje nisu efikasne bivaju odstranjene. Sloboda se svodi na izbor između nekoliko tehnički ponuđenih mogućnosti, dok je stvarna autonomija uništena.

Država postaje džinovski aparat kojim upravljaju tehnokrate i birokrate. Politika se oslanja na propagandu kako bi psihološki prilagodila ljude sistemu. Demokratija postaje privid jer tehnokratske odluke ne trpe raspravu, jer zahtevaju stručnost. I zato se moraju biti bespogovorno izvršavane.

Pokušaji da se tehnika „humanizuje” (kroz psihologiju rada, menadžment, „zdrav život“) služe samo da lakše podnesemo sistem.Čovek ne menja sistem, već menja sebe da bi bio funkcionalniji šraf u tom sistemu. Moj prijatelj i mislilac tehnike, Desimir Ćirović, bi, u ključu „Alan Forda“, rekao:“Izdržite još malo jer nećete još dugo“.

Elil je bio pesimista u pogledu političkih rešenja, jer je smatrao da svaka politička revolucija na kraju samo preuzme i usavrši tehnički aparat. Jedini izlaz koji je video jeste unutrašnja, duhovna i moralna revolucija pojedinca. To je svestan pristanak čoveka da ne uradi sve ono što je tehnološki sposoban da uradi. To podrazumeva sistematsko odbijanje da se teži moći, neograničenom rastu, efikasnosti i potrošnji. Samo kroz svesno odbijanje tehničkog imperativa i kroz desakralizaciju tehnologije, čovek može ponovo otkriti svoju slobodu.

Ili, kako je to prikazao Tolkin u „Gospodaru prstenova“, Sauronov prsten moći niko ne može upotrebiti na dobro. On mora biti uništen.

Ali, ko će to da uradi u svetu u kome živimo?