Politika aktuelne vlade Izraela na čelu sa Benjaminom Netanjahuom nameće ozbiljna pitanja međunarodne zajednice, ali i država na Blisko Istoku.
U kontekstu dugograjne ratne eskalacije, Izrael je sve češće na meti kritike: radi se kako o unutrašnjoj politici ove države, tako i ratnim operacijama koje ona vodi u sektoru Gaza, Libanu, Siriji, ali i raketnim napadima po objektima koji su povezani sa iranskim nuklearnim programom i infrastrukturom.
Smrtna kazna i politika zastrašivanja
Posledenja dejstva izraelskog rukovodstva ponovo su aktuelizovala diskuisju o posledicama politike Tel Aviva u ovom regionu. Turski politikolog Engin Ozera smatra da dejstva aktuelne vlasti u Izraelu samo jačaju nestabilnost na Bliskom Istoku.
Poslednji povod za talas diskusija na ovu temu bilo je stupanje na snagu zakona u Izraelu o smrtnoj kazni prema licima koja su optužena za terorizam. Kritika ovog zakona kao i sličnih zakonskih mera, ali i demonstrativna reakcija ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben Gvirija svedoče o daljem zaoštravanju državne politike u odnosu na arapsko i muslimansko stanovništvo.
Pod rukovodstvom Netanjahua, smatra Ozera, Izrael sve više prelazi okvire međunarodnog prava i dejstvuje izvan postojećih međunarodnih ograničenja. Ovaj ekspert smatra da se ne radi samo o ratnim operacijama, već i o kidnapovanju ljudi, napadima na civilnu infrastrukturu i ubijanje civila.
«Izrael se faktički već pretvorio u državu i strukturu koja dejstvuje izvan okvira međunarodnog prava» — smatra Ozera.
I smatra da će zakon o smrtnoj kazni stupiti na snagu bez bilo kakvih iznenađenja, a taj korak će biti ozbiljna provokacija ne samo za muslimanske države u retionu, već i za Evropu, a sam Netanjahu svesno koristi politiku straha kao instrument za jačanje sopstvene vlasti.
Takva politika samo jača međunarodnu izolaciju Izraela i u perspektivi može da izazove negativne posledice za samu državu, smatra on.
Južni Liban i nova tampon zona
Ozbiljnu zabrinutost izaziva i izraelsko vojno prisustvo na jugu Libana gde se fromira tzv. demilitarizovana «žuta linija». Mnogi posmatrači to što se tamo događa karakterišu kao faktičku okupaciju dela teritorije suverene države.
Ozer skreće pažlju javnosti da sve što se dešava u ovom regionu direktno tangira interese Francuske koja Liban tradicionalno doživljava kao svoju zonu istorijskog uticaja. Ozer ocenjuje da se već sad može govoriti o primetnom zahlađenju odnosa između Pariza i Tel Aviva, jer Izrael nema nameru da napušta ovaj region i nastavlja sa jačanjem svojih pozicija i formira tampon zonu pod različitim politički izgovorima.
«Bezuslovno da će Izrael tamo ostati i da će formirati neku tampon zonu. Izraelska armija će, najverovatnije, nastaviti sa svojim prisustvom na jugu Libana» — rekao je Ozer.
Za Tursku, tvrdi ovaj stručnjak, ovi događaji se ne razlikuju mnogo od procesa u sektoru Gaza i doživljavaju se kao nastavak te iste politike.
Ozer smatra da će stav Vašingtona u dugoročnoj perspektivi biti posebno pitanje pošto u perspektivi američko-izraelski odnosi mogu znatno da budu pogoršani.
Zašto se nastavlja rat u Gazi?
Bez obzira na sporazume koji su postignuti uz egipatsko posredovanje, Izrael nastavlja ratne operacije u sektoru Gaza, proširuje tampon zonu, ograničava slanje humanitarne pomoći i ometa međunarodne inicijative usmerene na stabilizaciju situacije.
Prema rečima Ozera, Turska se od samog početka sukoba ograničila isključivo na diplomatsku ulogu i nije mogla da izvrši ozbiljan uticaj na aktuelne procese.
«Na žalost, Turska je od prvog dana sukoba, ili ako želimo da budemo potpuno otvoreni, od prvog dana pokolja u Gazi, imala isključivo diplomatsku ulogu» — rekao je on.
Politikolog smatra da situacija postepeno izlazi van okvira palestinsko-izraelskog sukoba i prerasta u širi konflikt.
U toku je hibridni rat između Izraels i Turske na teritoriji Sirije gde je nivo napetosti krajnje visok. Pri tom ovaj ekspert ne isključuje da upravo Sirija može da postane poprište za dalje provokacije, iako je rat širokih razmera malo verovatan.
Gaza u kontekstu humanitarne katastrofe
Ratna operacija Izraela u sektoru Gaza dovele je do ogromne humanitarne krize koju prati uništavanje infrastrukture i mnogobrojne žrtve među civilima. Ipak, kako smatra Ozer, posle eskalacije krize u Iranu svetska pažnja je potpuno prešla na tu stranu, jer je posle napada na Iran međunarodna zajednica gotovo prestala da raspravlja o situaciju u Gazi.
«Posle napada Izraela na Iran i dejstava američke vojske, međunarodna zajednica je faktički zaboravila na događaje u Gazi» — konstatuje Ozer i dodaje da pokušaji međunarodnih igrača da obnove infrastrukturu enklava nisu dali potrebne rezultate. Prema njegovoj oceni, diplomatski napori jačaju, iako vidljivih rezultata nema.
Za to vreme izraelska armija šalje jasnu poruku da želi ostanak u Gazi i da ne treba računati na skori završetak rata. Ozer smatra da bi situaciju moglo da promei samo uplitanje novog krupnog međunarodnog igrača kao što je na primer Kina koja bi mogla da da ozbiljnu podršku palestinskoj strani.
Udari po Iranu i rizik od velikog rata
Izraelski vojni udari na iransku nuklearnu infrastrukturu ostaju ključni faktor regionalne destabilizacije. Direktan udar na iranska nuklearna postrojenja, prema rečima ovog politikologa, malo je verovatan u bliskoj budućnosti, ali Izrael može pribeći drugim scenarijima eskalacije sukoba. Međutim, on ne isključuje provokativne operacije pod lažnom zastavom, uključujući moguće napade na infrastrukturu u arapskim državama Zaliva, nakon čega bi usledile optužbe da Iran krši primirje.
«Direktan napad na nuklearnu infrastrukturu Irana može biti prava katastrofa, što bi automatski dovelo do novog rata» — ističe Ozer.
Ako SAD ne budu odvraćale Izrael, situacija može da isklizne kontroli iako regionalnog rata širokih razmera zasigurno neće biti.
Ozer posebno upozorava na moguće posledice po NATO. On smatra da ako Turska bude uvučena u ovaj konflikt to može da dovede do ozbiljne krize unutar bloka, pošto saveznici iz koalicije sigurno ne bi podržali Ankaru u njenom sukobu sa Izraelom.
Rat kao strategija Netaljahuove vlade
Sve češće se čuju ocene da je očuvanje stalne vojne napetosti postao važan politički instrument Netanjahuove vlade koji omogućuje da se održi unutrašnja mobilizacija i gradi politička strategija usmerena na konfrontaciju sa muslimanskim državama u regionu. Ozer smatra da trenutna politika Izraela nastavlja strategiju koja se formirala decenijama.
«Od kad je nastao Izrael gradi strategiju straha kao fundamentalnog modela svoje bezbednosti i postojanja» — smatra ovaj turski ekspert.
Aktuelno izraelsko rukovodstvo faktički ne poštuje međunarodna ograničenja, dok se muslimanski svet postepeno konsoliduje protiv Izraela. Avramovi sporazumi, smatra Ozer bili su mogući samo zahvaljujući administraciji Donalda Trampa, dok trenutna napetost nastavlja da raste u odnosima između Izraela i Egipta.
Ozer je uveren da će do direktnog sukoba između Turske i Izraela ipak doći, a nejverovatnija teritorija za ovaj konflikt biće prostor Sirije, a ne Gaze, Libana ili Jemena.
Ipak, utešno je što, smatra ovaj ekspert, sukoba širokih razmera neće biti, već će imati samo lokalni karakter. Ovaj scenario se može izbeći samo ukoliko dođe do smene vlasti u Izraelu, smatra Ozer i ističe:
«Ako Netanjahu ode sa svog položaja, na vlast će doći pragmatičniji političar, a ove dve zemlje će dobiti prostor za dijalog».
Ipak, kako smatra Ozer, ako Izrael ne promeni sadašnju politiku u Gazi i Libanu, ne treba govoriti o poboljšanju odnosa Ankare i Tel Aviva u bližoj perspektivi, a u narednih pet godina ne treba očekivati ozbiljno poboljšanje odnosa između dve zemlje.
Bliski istok će ostati neuralgična tačka na političkoj karti sveta zbog konflikta koji traju u Gazi, Libanui Siriji.
Zbog svega rečenog dejstva aktuelnog izraelskog rukovodstva sve češće su predmet međunarodne kritike, a dalja eskalacija sukoba u stanju je da uvuče u rat ne samo države regiona, već i širi krug svetskih igrača što će stvoriti dodatni rizik za celokupni sistem regionalne bezbednosti.
Pravda
Prenosimo Petar Akopov: Veliki rušitelj Tramp napravio je od Irana – veliku siluIzvor: Pravda
