U emisiji „Crvena zona“ gost je analizirao perspektive evropskih integracija Srbije, odnose Beograda sa Moskvom i Vašingtonom, izvoz srpskog oružja koje preko trećih zemalja može da završi u Ukrajini, kao i posledice rata na Bliskom istoku. Posebno je kritikovao aktuelnu politiku Evropske unije i ocenio da se Srbija nalazi u složenom geopolitičkom položaju.

Jedna od glavnih tema razgovora bila je mogućnost održavanja referenduma o članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Gost emisije, politički komentator Ćirić, ocenio je da je podrška evropskim integracijama u Srbiji oslabila i da je za to, prema njegovom mišljenju, pre svega odgovorna sama Evropska unija.

Pozivajući se na istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela Nova srpska politička misao, Ćirić je naveo da je oko 30 odsto ispitanika apsolutno podržavalo ulazak Srbije u EU, dok je sličan procenat bio izričito protiv. Ostali su, prema njegovom tumačenju rezultata, bili uslovno za ili protiv, odnosno neopredeljeni.

On smatra da današnja Evropska unija više nije ono što je predstavljala pre dve ili tri decenije, kada je članstvo za mnoge zemlje bilo povezano sa velikim ekonomskim mogućnostima i perspektivom bržeg razvoja.

Kao razloge za pad poverenja naveo je, kako tvrdi, nepoštovanje demokratskih principa, poništavanje političkih rezultata koji nisu po volji evropskih institucija, mešanje u unutrašnja pitanja država i ograničenja slobode govora.

„Evropska unija je postala travestija neke ideje koju su oni sami propagirali“, ocenio je Ćirić, dodajući da je skeptičan prema ekonomskim koristima koje bi Srbija mogla da ostvari ulaskom u Uniju.

On je upozorio i da bi pregovori o članstvu mogli da podrazumevaju nove političke uslove i pritiske, posebno iz Hrvatske, te da Srbija ne bi trebalo da prihvata ponižavajući položaj u procesu evropskih integracija.

Zbog toga je podržao ideju o referendumu, ali je naglasio da bi on morao da bude sproveden pod poštenim uslovima i da se njegovi rezultati poštuju.

Moskva šalje signale Beogradu

U razgovoru se posebna pažnja posvetila i izjavama ruskih zvaničnika o Srbiji, kao i porukama koje su iz Moskve stizale u vezi sa politikom Beograda i izvozom srpskog naoružanja.

Ćirić je ocenio da je ruska politika prema Balkanu tokom poslednjih decenija često bila pogrešno postavljena i da je Moskva nizom odluka nanosila štetu i sopstvenim interesima i Srbiji.

On je naveo da bi, po njegovom mišljenju, za Srbiju bilo povoljnije da Rusija jasno ističe spremnost na saradnju sa bilo kojom vladom u Beogradu, umesto da se vezuje za pojedine političke ličnosti.

Govoreći o izjavama ruskog političara Dmitrija Medvedeva, Ćirić je ocenio da bi one mogle da ukazuju na promenu raspoloženja u Moskvi prema srpskom rukovodstvu. Ipak, upozorio je da takve poruke ne treba automatski tumačiti kao zvaničnu promenu ruske politike.

Prema njegovim rečima, Srbija u spoljnoj politici pre svega mora da vodi računa o sopstvenim nacionalnim interesima, a ne da svoje odluke podređuje interesima bilo koje velike sile.

Srpsko oružje u Ukrajini: Izvoz preko trećih zemalja

Jedna od najosetljivijih tema bila je prodaja srpskog naoružanja i municije stranim kupcima, nakon čega deo tih isporuka, prema navodima o kojima se razgovaralo u emisiji, može da bude preusmeren u Ukrajinu.

Ćirić je objasnio da Srbija oružje prodaje na međunarodnom tržištu, uključujući i države koje nisu neposredno uključene u rat. Međutim, krajnji korisnik može da ga prosledi drugoj zemlji, što otvara pitanje kontrole nad daljim tokom isporuka.

Prema njegovoj oceni, države poput Srbije imaju ograničene mogućnosti da obezbede potpuno poštovanje uslova o krajnjem korisniku, posebno kada se oružje prodaje preko posrednika.

On je naveo da bi jedna od mogućnosti bila potpuna obustava izvoza, ali je ocenio da takav potez nije dugoročno održiv zbog značaja namenske industrije za ekonomiju i međunarodne odnose Srbije.

„Na kraju krajeva, Srbija ne prodaje direktno Ukrajini, niti joj poklanja oružje, za razliku od gotovo svih drugih evropskih država koje su u velikoj meri ispraznile svoje vojne magacine“, naveo je Ćirić.

On je podsetio i na ranije isporuke srpskog naoružanja koje su preko posrednika završavale na Bliskom istoku, uključujući i sukob u Siriji. Prema njegovoj oceni, međunarodna trgovina oružjem često je vođena ekonomskim i političkim interesima, dok se javna rasprava o tome neretko usmerava samo na pojedine konflikte.

Ćirić smatra da je Srbija u složenom položaju jer mora da balansira između odnosa sa Rusijom, zapadnim državama i potrebe da sačuva sopstvenu namensku industriju.

Tri godine od napada Hamasa: Ko je dobio, a ko izgubio?

Drugi veliki deo emisije bio je posvećen ratu na Bliskom istoku i posledicama napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Govoreći o rezultatima trogodišnjeg sukoba, Ćirić je ocenio da je Izrael pokazao ozbiljne slabosti u vojnom i bezbednosnom sistemu, uprkos dugogodišnjem predstavljanju izraelske vojske kao jedne od najsposobnijih na svetu.

On je ukazao na činjenicu da Izrael, uprkos velikoj vojnoj nadmoći i dugotrajnim operacijama, nije uspeo u potpunosti da uništi Hamas niti da uspostavi trajnu kontrolu nad Pojasom Gaze.

Prema njegovoj oceni, rat je dodatno radikalizovao deo stanovništva i stvorio uslove za pojavu novih generacija boraca, što bi moglo da produži nestabilnost u regionu.

Ćirić je ocenio da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu politički zainteresovan za nastavak vanrednog stanja, jer je njegov položaj povezan sa ishodom ratova i unutrašnjim političkim pritiscima. Ipak, nije izneo sigurnu prognozu o tome da li bi Netanjahu u budućnosti mogao da završi u zatvoru.

Posebno se osvrnuo na odnos Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, ističući da američka vojna pomoć Izraelu nije samo finansijska podrška već i mehanizam uticaja kroz zavisnost od američkog naoružanja, tehnologije i logistike.

Prema njegovim rečima, Izrael nastoji da smanji tu zavisnost i poveća sopstvenu vojnu i tehnološku samostalnost, ali je pitanje koliko daleko u tome može da ode.

Evropa, SAD i rizik od šireg sukoba

U završnom delu razgovora, Ćirić je kritikovao evropsku bezbednosnu politiku i upozorio na opasnost od dalje eskalacije odnosa Zapada i Rusije.

On smatra da Sjedinjene Američke Države nastoje da veći deo odgovornosti za evropsku bezbednost prebace na same evropske države, ali da istovremeno zadrže njihovu zavisnost od američke vojne industrije i NATO struktura.

Prema njegovom tumačenju, evropsko naoružavanje ne mora nužno da znači veću stratešku samostalnost, ukoliko se ono oslanja na kupovinu američke opreme i tehnologije.

Za Srbiju je, kako je istakao, najvažnije da izbegne uvlačenje u sukobe velikih sila i da spoljnu politiku vodi u skladu sa sopstvenim interesima.

Ćirić je ocenio da bi Beograd trebalo da izbegava nepotrebno svrstavanje u međunarodnim konfliktima i da pažljivo procenjuje posledice svojih odluka u uslovima sve izraženijih geopolitičkih podela.

Izvor: Pravda