Bivši američki obaveštajni oficir Skot Riter ocenio je da Sjedinjene Američke Države gube kontrolu nad krizom na Bliskom istoku, dok Iran jača svoju poziciju u Ormuskom moreuzu i razvija sposobnosti za nastavak dugotrajnog sukoba. U intervjuu je upozorio da bi eventualni novi američko-izraelski napad na Iran mogao da dovede do još težih posledica po region, uključujući dodatno slabljenje Izraela i destabilizaciju Saudijske Arabije.

Govoreći o izveštajima da je više trgovačkih brodova pogođeno u Ormuskom moreuzu i Omanskom zalivu, Riter je ocenio da sama činjenica da se plovila potapaju pokazuje koliko je situacija ozbiljna. Prema njegovim rečima, Iran je u poziciji da odlučuje koji će brodovi prolaziti kroz jedan od najvažnijih pomorskih koridora na svetu, dok Vašington nema vojnu sposobnost da jednostavno nametne svoju volju.

„Iran kontroliše Ormuski moreuz. Brodovi neće prolaziti osim ako Iran to ne dozvoli“, poručio je Riter, ocenjujući da američka strategija nije donela rezultate.

Kriza u ovom prolazu ima direktne posledice po svetsku ekonomiju jer se njime transportuje veliki deo globalnih energetskih zaliha. Produžena blokada ili ozbiljno ograničenje plovidbe mogli bi da izazovu novi skok cena nafte i goriva, dodatno opterete industriju i pogoršaju ekonomske probleme u Evropi i Aziji.

Riter je odbacio tumačenje da Iran napadima na brodove prvenstveno pokušava da utiče na predstojeće američke izbore za Kongres. Prema njegovoj oceni, Teheran nastoji da obezbedi kontrolu nad Ormuskim moreuzom i da primora SAD da smanje vojno prisustvo na Bliskom istoku, a ne da određuje ishod američke unutrašnje politike.

Mogući napad na Iran mogao bi da pogorša krizu

Komentarišući izveštaje o razgovorima između izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i američkog predsednika Donalda Trampa o mogućoj novoj zajedničkoj vojnoj operaciji protiv Irana, Riter je upozorio da bi takav potez mogao da se pretvori u strateški neuspeh.

On smatra da Vašington ima sve manje prostora za dugotrajnu vojnu kampanju, naročito ako se uzmu u obzir potrošnja precizne municije i rizici od iranskih raketnih napada. Izrael bi, prema njegovoj proceni, bio posebno izložen ukoliko bi Iran pokrenuo produžene i koordinisane udare.

Riter je ocenio da bi izraelske zalihe sredstava protivvazdušne odbrane mogle da budu iscrpljene za nedelju ili dve u uslovima intenzivne kampanje. Ta procena zavisi od obima i trajanja napada, ali je, prema njegovom tumačenju, ključni problem to što bi izraelska odbrana morala da odgovori na pretnje koje dolaze iz različitih pravaca i sa različitih visina.

On je ukazao i na promene u iranskoj vojnoj industriji, tvrdeći da Teheran sve više oslanja proizvodnju raketa i dronova na podzemne objekte. Takva decentralizacija, prema njegovoj oceni, otežava protivniku da jednim talasom napada uništi proizvodne kapacitete.

Riter smatra da Iran sada ima veću sposobnost da nastavi proizvodnju i tokom rata, dok su SAD i Izrael potrošili značajan deo svojih vojnih resursa. Zbog toga veruje da bi nova kampanja protiv Irana mogla da nanese dodatnu štetu američkim i izraelskim snagama, a da ne postigne cilj uništavanja iranskih raketnih kapaciteta.

KIJEV POSTAJE PAKAO ZA ŽIVOT: Nestaje vode, saobraćaj je obustavljen, a nema struje (VIDEO)

Saudijska Arabija pod pritiskom

Posebno oštre ocene Riter je izneo na račun Saudijske Arabije, čiju je bezbednosnu situaciju povezao sa napadima jemenskog pokreta Ansaralah na naftnu i drugu kritičnu infrastrukturu. Pozivajući se na izveštaje o udarima na saudijske ciljeve, uključujući objekte povezane sa kompanijom „Aramko“, ocenio je da Rijad pokazuje ozbiljne slabosti u odbrani.

Prema njegovim rečima, vlast prestolonaslednika Muhameda bin Salmana u velikoj meri počiva na sposobnosti da obezbedi sigurnost zemlje i nastavak prihoda od nafte. Ako se pokaže da država ne može da zaštiti sopstvenu infrastrukturu, to bi moglo da ugrozi politički položaj saudijskog rukovodstva.

Riter je izneo prognozu da bi nastavak pritiska na Saudijsku Arabiju mogao da dovede do duboke unutrašnje krize, pa čak i raspada sadašnjeg političkog poretka. Takođe je ocenio da bi napad na Iran uz saudijsku pomoć mogao da izazove odmazdu koja bi dodatno ugrozila naftnu infrastrukturu kraljevstva. Reč je o njegovoj proceni mogućeg razvoja događaja, a ne o potvrđenom ishodu.

On je doveo u pitanje i mogućnost da Saudijska Arabija dobije presudnu vojnu pomoć od drugih regionalnih sila. Prema njegovom mišljenju, Turska ne bi želela da troši svoje vojne resurse u sukobu u Jemenu, dok bi slanje pakistanskih ili egipatskih trupa stvorilo velike logističke probleme. Strani vojnici bi se, kako je naveo, suočili sa teškim terenom, dugim linijama snabdevanja i protivnikom koji dobro poznaje lokalne uslove.

Riter je skeptičan i prema ulozi izraelskih obaveštajnih službenika i komandanata koji bi, prema navodima iz intervjua, mogli da pomognu Saudijskoj Arabiji. Ocenio je da takva saradnja sama po sebi ne može da promeni odnos snaga na terenu, a mogla bi dodatno da naruši ugled saudijskog rukovodstva u delu stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno prema Izraelu.

Tramp traži izlaz iz energetske krize

Američke unutrašnje prilike, prema Riterovoj oceni, snažno utiču na spoljnu politiku Donalda Trampa. Visoke cene benzina i dizela predstavljaju politički problem za Belu kuću uoči izbora za Kongres, pa Tramp pokušava da pronađe načine da poveća ponudu goriva i ublaži pritisak na tržište.

Riter smatra da eventualni dogovor sa Rusijom o isporukama dizela ne bi rešio suštinu problema. Takve mere vidi kao privremene poteze koji ne mogu da zamene političko rešenje krize u Ormuskom moreuzu i okončanje napada na energetsku infrastrukturu u regionu.

On je upozorio da bi rast cena energenata mogao da pogodi ne samo SAD već i Evropu, Japan, Južnu Koreju i druge ekonomije zavisne od uvoza energije. Ukoliko se kriza produži, posledice bi mogle da se prošire sa tržišta goriva na industrijsku proizvodnju, transport i širu ekonomsku stabilnost.

Riter je istovremeno ocenio da se Vašington postepeno udaljava od direktnog angažmana u Ukrajini. Kao jedan od pokazatelja naveo je ograničenja u korišćenju sistema „Starlink“ i moguće promene u razmeni obaveštajnih podataka sa Kijevom. Prema njegovoj proceni, smanjenje američke podrške dodatno bi otežalo ukrajinske operacije dronovima i protivvazdušnu odbranu.

On smatra da Evropa nema kapacitet da u potpunosti nadoknadi eventualno povlačenje američke podrške i predviđa da bi se Ukrajina mogla suočiti sa brzim pogoršanjem vojne situacije. Istovremeno je kritikovao zapadne vojne analize koje, po njegovom mišljenju, često polaze od političkih pretpostavki umesto od realnih odnosa snaga na terenu.

Politička kriza u SAD i neizvesna budućnost Izraela

Govoreći o američkim izborima za Kongres, Riter je ocenio da bi gubitak kontrole nad Predstavničkim domom za Trampa značio gotovo neprekidne političke sukobe i pokušaje opoziva. Ako bi demokrate osvojile dovoljnu podršku i u Senatu, smatra da bi predsednik mogao da se suoči sa još ozbiljnijom pretnjom svom položaju.

On je upozorio da sve dublja polarizacija američkog društva smanjuje prostor za politički kompromis i povećava rizik od dugotrajne institucionalne krize. Ipak, mogućnost uvođenja vanrednog stanja ili sprečavanja normalnog funkcionisanja Kongresa predstavio je kao scenario koji bi zavisio od budućih političkih odluka, a ne kao izvesan ishod.

Na kraju intervjua Riter se osvrnuo na novu izraelsku strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj se, prema opisu sagovornika, zagovara smanjenje zavisnosti od SAD i jačanje domaće vojne industrije. On je ocenio da Izrael nema dovoljnu ekonomsku, tehnološku i industrijsku osnovu da samostalno zameni američku vojnu podršku.

Prema njegovim rečima, pogoršanje odnosa sa delom međunarodne zajednice i moguće slabljenje partnerstava sa arapskim državama dodatno bi ograničili izraelske mogućnosti. Riter smatra da je ideja o potpuno samostalnoj izraelskoj odbrani nerealna bez snažne spoljne podrške.

Glavna poruka njegove analize jeste da se istovremeno produbljuju energetska, vojna i politička kriza, dok SAD, Izrael i njihovi regionalni partneri pokušavaju da odgovore na više međusobno povezanih problema. U takvim okolnostima, upozorava Riter, novi napad na Iran mogao bi da proširi sukob umesto da ga okonča.

UkrajinaBRITANSKI ANALITIČAR: Zelenski u panici! Bez američkih obaveštajnih podataka i „Starlinka”, Ukrajina bi se urušila za nekoliko nedelja! Zelenski u panici!

Izvor: Pravda