Bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter ocenio je da se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa ozbiljnom krizom na Bliskom istoku, dok tradicionalni sistem regionalne bezbednosti, izgrađen uz američku vojnu podršku, postepeno prestaje da funkcioniše. U razgovoru sa sudijom Endruom Napolitanom u emisiji „Judging Freedom“, Riter je govorio i o američkim izborima, mogućem novom napadu na Iran, situaciji u Ukrajini i političkoj krizi u Izraelu.
Riter je na početku razgovora ocenio da Donald Tramp ne bi trebalo da dobije podršku američkih birača, pre svega zbog odnosa prema Ustavu i institucijama. Prema njegovim rečima, predsednik SAD mora da poštuje ustavni poredak, a Tramp je, kako tvrdi, odbacio taj princip.
On je doveo u pitanje i rezultate Trampove administracije, navodeći da američki građani nisu u boljem položaju nego pre dve godine. Riter smatra da ekonomski pokazatelji ne mogu biti jedino merilo političkog uspeha, jer se time, kako je rekao, zanemaruju ratovi, stradanje civila i kršenje ustavnih normi.
„Nemamo dovoljno bombi za novi veliki napad na Iran“
Jedna od centralnih tema razgovora bila je mogućnost da SAD i Izrael uskoro ponovo napadnu Iran. Riter je odbacio spekulacije o upotrebi nuklearnog oružja, ističući da, prema njegovoj proceni, za takav potez ne postoji opravdanje.
On je naveo da su američke snage tokom prethodne 39-dnevne kampanje potrošile velike količine municije i da zalihe nisu obnovljene u dovoljnoj meri. Zbog toga, kako je ocenio, eventualni novi napad ne bi mogao da ima isti intenzitet kao prethodni.
Riter smatra da bi glavni cilj nove kampanje mogao biti uništavanje iranske energetske infrastrukture, sa namerom da se izazove ekonomski kolaps i oslabi podrška stanovništva vlastima u Teheranu. Takav pristup, po njegovom mišljenju, predstavlja pokušaj da se promena režima postigne putem ekonomskog sloma.
Međutim, Riter upozorava da bi posledice mogle biti katastrofalne. U slučaju napada na iransku energetsku infrastrukturu, Teheran bi mogao da uzvrati udarima na energetska postrojenja u okolnim državama. To bi, prema njegovoj proceni, moglo da ukloni sa svetskog tržišta između 23 i 25 odsto globalnih kapaciteta za proizvodnju energije.
„Svet ne može da funkcioniše sa 75 odsto energije“, poručio je Riter, upozoravajući da bi takav scenario izazvao globalnu ekonomsku krizu.
On je ocenio da logika govori protiv novog američkog napada, ali je istovremeno naglasio da je teško predvideti poteze Trampove administracije. Kao mogućnost je naveo ograničenu vojnu akciju koja bi Vašingtonu omogućila da proglasi pobedu i povuče se iz sukoba.
Riter: Ukrajinski nacionalizam ima duboke istorijske korene
Govoreći o Ukrajini, Riter je izneo oštre ocene o ulozi ukrajinskih nacionalističkih formacija tokom Drugog svetskog rata i o njihovom uticaju na današnju ukrajinsku vojsku.
On je podsetio na saradnju pojedinih ukrajinskih nacionalističkih organizacija sa nacističkom Nemačkom, a zatim tvrdio da su zapadne obaveštajne strukture posle rata nastavile da podržavaju antisovjetske nacionalističke grupe. Prema njegovom viđenju, ta politika nastavljena je i posle Hladnog rata, a posebno je došla do izražaja tokom političkih promena u Ukrajini 2014. godine.
Riter je izneo tvrdnju da je banderovska ideologija danas prisutna u značajnom delu ukrajinskih vojnih struktura. Takođe je kritikovao američku vojnu pomoć Kijevu, tvrdeći da Vašington time podržava snage koje povezuje sa ekstremnim nacionalizmom.
U istom delu razgovora Riter je oštro kritikovao i izraelsku politiku prema Palestincima. On je ocenio da je izraelsko društvo pod uticajem radikalne desnice i da se politička podrška takvoj politici u SAD nastavlja uprkos posledicama po palestinsko stanovništvo.
Izraelska kriza i Netanijahuova borba za vlast
Riter je govorio i o političkoj situaciji u Izraelu, posebno o premijeru Benjaminu Netanijahuu i njegovim nastojanjima da ostane na vlasti.
On smatra da Netanijahu koristi rat kao politički instrument, predstavljajući sebe kao jedinog lidera sposobnog da obezbedi sigurnost Izraela. Prema Riterovoj proceni, nastavak sukoba mogao bi da mu pomogne da odloži formiranje nove vlade i zadrži premijersku poziciju.
Riter je u tom kontekstu govorio i o telefonskom razgovoru Netanijahua sa Trampom, tokom kojeg je, kako je naveo, izraelski premijer tražio nastavak američkih udara na Iran. On smatra da bi nova američka vojna akcija predstavljala političku podršku Netanijahuu u trenutku kada se suočava sa neizvesnošću oko formiranja vlade.
Osvrnuo se i na atentat na izraelskog premijera Jicaka Rabina 1995. godine, opisujući atmosferu radikalizacije koja je prethodila ubistvu. Riter je ispričao da se u to vreme nalazio u Izraelu i da je odlučio da ne prisustvuje mitingu na kojem je Rabin ubijen, nakon upozorenja izraelskog domaćina.
„Američka bezbednosna arhitektura na Bliskom istoku se urušava“
Najšira Riterova ocena odnosi se na promenu odnosa snaga u regionu. On smatra da je sistem koji je nastao posle raspada Osmanskog carstva i koji je decenijama opstajao uz britansku, a kasnije američku podršku, sada u ozbiljnoj krizi.
Prema njegovim rečima, regionalne vlade su se oslanjale na američke bezbednosne garancije, dok su prihodi od nafte i gasa omogućavali održavanje unutrašnje stabilnosti. Međutim, Riter smatra da SAD više nisu u stanju da pruže istu vrstu garancija.
On je ukazao na rastuće tenzije između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i na sve izraženije suparništvo Izraela i Turske. Prema njegovoj oceni, regionalni sukobi više se ne mogu posmatrati isključivo kroz podelu na sunite i šiite, već se sve više oblikuju oko odnosa prema Izraelu i budućeg bezbednosnog poretka.
Riter je posebno izdvojio razgovore Saudijske Arabije, Pakistana i Turske sa Iranom o uspostavljanju novog sistema regionalne bezbednosti. On smatra da je to znak da zemlje Bliskog istoka traže alternativu američkom pokroviteljstvu.
„Scenario se potpuno promenio. Sjedinjene Države više nisu za stolom“, poručio je Riter.
Na kraju razgovora, Riter je ponovio da ne može sa sigurnošću da predvidi da li će Tramp i Netanijahu pokrenuti nove napade na Iran. Ipak, ocenio je da bi veliki rat mogao da dovede do posledica koje bi daleko prevazišle granice Bliskog istoka, pre svega zbog mogućeg udara na svetsko snabdevanje energijom i globalnu ekonomiju.
SportStranci pitali Novaka Đokovića o napadima od strane bivše vlasti, on raspametio odgovorom o promeni u Srbiji!Izvor: Pravda
