Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje pripremaju novu mirovnu inicijativu za Ukrajinu, čiji pojedini elementi ukazuju na mogućnost velikih promena u odnosima Rusije, Kijeva i evropskih prestonica.

Vašington pokušava da pronađe rešenje koje se ne bi zasnivalo isključivo na prekidu vatre, već i na širokom ekonomskom sporazumu. U planu koji se razrađuje zajedno sa evropskim partnerima razmatraju se američke investicije, ruska nafta i gas, ukidanje sankcija i mogućnost podele energetskih prihoda između Moskve i Kijeva.

O pripremi mirovnog plana od četiri tačke izvestio je kolumnista Vašington posta Dejvid Ignjatijus, pozivajući se na američkog zvaničnika upoznatog sa pregovorima. Cilj je da se obema stranama ponudi ne samo primirje, već i model posleratnog ekonomskog uređenja u kojem bi finansijski interesi postali dodatni podsticaj za okončanje borbi.

Jedan od najneobičnijih elemenata predloga jeste mogućnost da se obnova Ukrajine pretvori u veliki međunarodni investicioni projekat. U razmatranoj šemi pojavljuju se Svetska banka i Blekrok, jedna od najvećih svetskih kompanija za upravljanje imovinom.

Od Kijeva se očekuje da predstavi procenu ukupnih troškova obnove i garancije da će međunarodna sredstva biti namenski potrošena. To podrazumeva precizne odgovore na pitanja ko će finansirati projekte, pod kojim uslovima će kapital ulaziti u zemlju i na koji način će ulaganja biti zaštićena.

Obnova se ne odnosi samo na porušene zgrade, puteve i elektrane. Veliki investitori zahtevaju jasna pravila finansiranja, kontrolu troškova i mehanizme koji će obezbediti sigurnost uloženog novca. Zbog toga bi Ukrajina morala da definiše osnovne finansijske uslove buduće obnove još pre završetka sukoba.

Ipak, pominjanje Blekroka u ovoj šemi ne znači da se kompanija već obavezala da investira određenu sumu. Njeno moguće učešće za sada predstavlja deo razmatranog ekonomskog modela.

Drugi veliki ekonomski element odnosi se na povratak ruskih energenata na evropsko tržište. Predlog predviđa mogućnost obnavljanja isporuka ruske nafte i gasa evropskim potrošačima, uz uspostavljanje mehanizma za raspodelu prihoda između Rusije i Ukrajine.

Istovremeno se razmatra postepeno ukidanje sankcija Moskvi. Posle višegodišnjih ograničenja i preusmeravanja energetskih tokova, američki pregovarači ispituju mogućnost da ruski energenti ponovo postanu značajan deo evropskog snabdevanja u okviru šireg mirovnog sporazuma.

Za Rusiju bi takav aranžman značio mogućnost obnove dela izvoznih prihoda i ekonomskih veza. Ukrajina bi dobila priliku da ostvaruje finansijsku korist od energetskog poslovanja sa Rusijom, dok bi evropske države dobile dodatni izvor snabdevanja, uz potencijalno smanjenje energetskih troškova.

Posebno osetljivo pitanje predstavljaju bezbednosne garancije Ukrajini. Predloženi mehanizam podrazumeva da se SAD i evropske države obavežu na pružanje vojne pomoći Kijevu u slučaju novog ruskog napada.

Američki zvaničnik upoznat sa pregovorima uporedio je ovu mogućnost sa petim članom osnivačkog ugovora NATO, koji predviđa kolektivnu odbranu članica. Međutim, Ukrajina time ne bi postala članica Alijanse, a konkretni načini sprovođenja takvih garancija još nisu predstavljeni.

Paralelno sa tim, Moskva bi mogla da zaključi posebne bezbednosne sporazume sa evropskim državama. Njihova sadržina i obaveze koje bi iz njih proistekle ostaju predmet razgovora.

Najsporniji deo čitavog plana tiče se teritorija. Četvrta tačka predviđa prekid vatre duž postojeće linije borbenog dodira, pri čemu bi Rusija zadržala kontrolu nad teritorijama koje drži u trenutku postizanja sporazuma, uključujući deo Donbasa.

Za Ukrajinu bi to značilo prihvatanje nastavka ruske kontrole nad tim područjima. Ipak, predlog ne precizira da li bi Kijev morao i pravno da prizna njihovu pripadnost Rusiji, što ostavlja otvorenim jedno od najosetljivijih pitanja mogućeg dogovora.

Dodatnu neizvesnost predstavlja stav Kremlja, koji se ranije više puta protivio jednostavnom zamrzavanju sukoba i insistirao na uklanjanju njegovih osnovnih uzroka. Zbog toga ne postoji garancija da bi Moskva prihvatila prekid vatre koji bi se zasnivao na trenutnom stanju na frontu.

Iako plan obuhvata bezbednost, teritorije i milijarde potencijalnih investicija, njegovo sprovođenje moglo bi da počne rešavanjem znatno užeg pitanja — međusobnih udara na naftnu infrastrukturu.

Američki predsednik Donald Tramp zahteva obustavljanje takvih napada kao uslov za napredovanje mirovne inicijative. Na pregovorima na Floridi, njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner ponovo su zatražili od ukrajinske delegacije da prekine napade na ruske rafinerije nafte.

Vašington ovaj zahtev povezuje i sa stanjem na tržištu goriva. Istovremeno je Trampova administracija ublažila ograničenja koja se odnose na rusko dizel-gorivo, dok američka strana, kako je preneo Rojters, računa da bi energetski sporazum mogao da podstakne Moskvu na aktivnije mirovne pregovore.

Time se oblikuje redosled mogućih koraka. Najpre bi trebalo postići dogovor o ograničavanju napada na energetsku infrastrukturu, a zatim otvoriti šire razgovore o ekonomskom sporazumu koji bi omogućio povratak ruskih energenata na evropsko tržište.

Spor oko rafinerija zato može postati prvi ozbiljan pokazatelj spremnosti Moskve i Kijeva na mnogo veće ustupke. Ako strane ne uspeju da se dogovore o obustavljanju energetskih udara, pregovori o složenijim ekonomskim i teritorijalnim pitanjima mogli bi da se suoče sa još većim teškoćama.

Suština američkog pristupa jeste pokušaj da se svakoj strani ponudi konkretna korist od okončanja sukoba. Moskva bi dobila perspektivu postepenog ukidanja sankcija, obnavljanja energetskog izvoza u Evropu i zadržavanja kontrole nad teritorijama koje trenutno drži.

Kijevu bi bili ponuđeni međunarodno finansiranje obnove, bezbednosne garancije i mogući prihodi od energetskog aranžmana sa Rusijom. Evropske države bi, uz mogućnost jeftinijeg snabdevanja energentima, dobile priliku za uspostavljanje novog regionalnog bezbednosnog sporazuma.

Iza takve konstrukcije ostaje pitanje koje američki pregovarači tek treba da razreše: mogu li ekonomske koristi, investicije i energetski prihodi da učine prihvatljivim teritorijalni kompromis na koji Moskva i Kijev zasad nisu spremni.

Od odgovora na to pitanje zavisi da li će predlog od četiri tačke prerasti u stvarni mirovni sporazum ili će ostati još jedan pokušaj da se različiti politički, vojni i ekonomski interesi objedine u zajedničko rešenje.

Webtribune